Чувајмо природу за будућа поколења
Шездесетак учесника из девет земаља представило 116 радова. – Милинко Живковић: РТБ Бор подржава овакве скупове и увек ће бити уз људе који се баве екологијом, јер природом своје делатности штети и земљишту, и води и ваздуху, али истовремено чини и напоре да све то враћа у првобитно стање. – Филтери нове топионице и затворен систем за третман вода зауставиће појаву штетних материја у ваздуху и води Бора и околине
КОПАОНИК. – На Копаонику је јуче (у хотелу „Путник“, на 1660 м) завршена 23. „Еколошка истина“, међународни скуп са шездесетак научника, истраживача, професора, студената, инжењера, биолога, хемичара, лекара. Дошли су из Босне и Херцеговине, Републике Српске, Македоније, Бугарске, Румуније, Хрватске, Словеније, Пољске и наше земље. Председник Организационог одбора конференције проф. др Радоје Пантовић задовољан је посетом и дводневним радом током којег је представљено 116 радова штампаних у Зборнику (од 850 страна). Радови се баве заштитом и очувањем природних вредности, технологијом и рециклажом отпада, заштитом вода, ваздуха, земљишта, енергетском ефикасношћу, производњом здраве хране, урбаном екологијом, водоснабдевањем, образовањем, туризмом, одрживим развојем.
Велику пажњу учесника привукла су пленарна предавања, а посебно предавање директора за маркетинг РТБ-а Бор Милинка Живковића, народног посланика, које се односи на еколошке и економске аспекте изградње нове топионице у Бору. Он је представио рад под насловом „Ефекти услужне прераде увозног концентрата бакра у новој топионици у Бору“ чији је коаутор са Благојем Спасковским, Сашом Стојадиновићем и Радојем Пантовићем. Директор пројекта нове топионице Драган Маринковић упознао је учеснике са њеним техничко-технолошким детаљима, а на изложбеном простору РТБ-а Бор могли су да погледају преко стотину фотографија, као и кратке филмове о изградњи топионице, процесу и производима РТБ-а, о хотелу „Језеро“ и клубу РТБ-а у Брестовачкој Бањи.
Преносећи поздраве пет хиљада басенских радника и 45.000 Борана Милинко Живковић је посебно нагласио да РТБ подржава овакве скупове и увек ће бити уз људе који се баве екологијом, јер природом своје делатности, штети и земљишту, и води, и ваздуху околине, али истовремено чини и напоре да све то врати у првобитно стање. Уз краћи историјат борског и мајданпечког рударства, Живковић је истакао да ће се оно наставити и наредних 100 година, пошто је оверено 1,38 милијарди тона руде са 5,1 милиона тона бакра, 202 тоне злата и 1.477 тона сребра.
„Еколошке аспекте бушачких активности у оквиру геолошких истраживања“ компаније Ракита експлорејшн (недавно је добила и четврту лиценцу) представио је Дарко Стојадиновић у име групе аутора у којој су др Дејан Кожељ, В.М. Мац Цанбy и он сам. Након навођења основних референци о Фрипорту (у Србији од 2001.) и Ракити, Стојадиновић је детаљније говорио о пројекту Чукару пеки и посебно нагласио да је пројекат у раној фази истраживања. Досадашње (преко 65 км) и овогодишње бушотине (16 до 20 км) дале су врло охрабрујуће резултате и предстоји њихова потврда. Издувни гасови, прашина и бука, вибрације, воде, подземна загађења, деградација земљишта, стални су предмет пажње Раките ради њихове неутрализације, у чему она, како рече Стојадиновић, и успева користећи модерне системе и средства.
На трећем пленарном предавању др Милица Влаховић, са београдског Института за хемију, технологију и металургију, говорила је, у име групе аутора, о „Валоризацији секундарног сумпора из процеса рафинације нафте за добијање сумпорног бетона“, док је тема четвртог била природа. Михаило Станковић, у име седмочлане групе аутора, дао је веома занимљив преглед биљних и животињских врста пет заштићених подручја у Србији (Засавице, Фрушке горе, Ђердапа, Копаоника и Таре) посебно указујући на присуство ретких, заштићених и угрожених врста.

– Тренутно се око 150.000 тона концентрата за ову годину надомешћује из увоза, али нам не иду на руку светски услови – казао је Живковић. – Цена прераде пада, а диктирају је Кинези откупљујући и прерађујући (по својој технологији и јефтином радном снагом) све слободне количине на тржишту, а улажу и у руднике. Међутим, врло је битно да са новом топионицом престају све еколошке муке које су имали РТБ Бор и околина. Јер, РТБ је са старом технологијом успевао да ухвати 40 до 50 одсто сумпора и искористи 91 одсто метала из концентрата. Новом хвата 98,5 одсто сумпора и 98 процента бакра, па ће се емисија штетних материја смањити на свега 123 пипиема, што је и доња граница у Европској унији.


Ефекти које доноси нова технологија пружиће могућност да се решавају и остали еколошки проблеми као што је реконструкција колектора Кривељске реке, рекултивација старих јаловишта, а уз помоћ међународне заједнице, и чишћење читавог слива Борске реке. Дакле, све је у складу са заједничким циљем који је, отварајући овај скуп, подвукла проф др Драгана Живковић, продекан борског Техничког факултета за научноистраживачки рад. А то је да – откривајући корак по корак шта је то еколошка истина – очувамо планету како бисмо на њој живели здравим и бољим животом.


1 Comment
Оставите коментар
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.
O efektima nove topionice malo su prerterali izlagači. Topionica nakon sedam meseci od završetka nije proradila. Kada bude iskorišćenje bakra 98% častiću Sosu. Marinkoviću želim uživanje u postignutim uspesima blagodareći njemu.