На Копаонику јуче завршена 23. „Еколошка истина“

Чувајмо природу за будућа поколења

 

Шездесетак учесника из девет земаља представило 116 радова. – Милинко Живковић: РТБ Бор подржава овакве скупове и увек ће бити уз људе који се баве екологијом, јер природом своје делатности штети и земљишту, и води и ваздуху, али истовремено чини и напоре да све то враћа у првобитно стање. – Филтери нове топионице и затворен систем за третман вода зауставиће појаву штетних материја у ваздуху и води Бора и околине
КОПАОНИК. – На Копаонику је јуче (у хотелу „Путник“, на 1660 м) завршена 23. „Еколошка истина“, међународни скуп са шездесетак научника, истраживача, професора, студената, инжењера, биолога, хемичара, лекара. Дошли су из Босне и Херцеговине, Републике Српске, Македоније, Бугарске, Румуније, Хрватске, Словеније, Пољске и наше земље. Председник Организационог одбора конференције проф. др Радоје Пантовић задовољан је посетом и дводневним радом током којег је представљено 116 радова штампаних у Зборнику (од 850 страна). Радови се баве заштитом и очувањем природних вредности, технологијом и рециклажом отпада, заштитом вода, ваздуха, земљишта, енергетском ефикасношћу, производњом здраве хране, урбаном екологијом, водоснабдевањем, образовањем, туризмом, одрживим развојем.
Велику пажњу учесника привукла су пленарна предавања, а посебно предавање директора за маркетинг РТБ-а Бор Милинка Живковића, народног посланика, које се односи на еколошке и економске аспекте изградње нове топионице у Бору. Он је представио рад под насловом „Ефекти услужне прераде увозног концентрата бакра у новој топионици у Бору“ чији је коаутор са Благојем Спасковским, Сашом Стојадиновићем и Радојем Пантовићем. Директор пројекта нове топионице Драган Маринковић упознао је учеснике са њеним техничко-технолошким детаљима, а на изложбеном простору РТБ-а Бор могли су да погледају преко стотину фотографија, као и кратке филмове о изградњи топионице, процесу и производима РТБ-а, о хотелу „Језеро“ и клубу РТБ-а у Брестовачкој Бањи.
Преносећи поздраве пет хиљада басенских радника и 45.000 Борана Милинко Живковић је посебно нагласио да РТБ подржава овакве скупове и увек ће бити уз људе који се баве екологијом, јер природом своје делатности, штети и земљишту, и води, и ваздуху околине, али истовремено чини и напоре да све то врати у првобитно стање. Уз краћи историјат борског и мајданпечког рударства, Живковић је истакао да ће се оно наставити и наредних 100 година, пошто је оверено 1,38 милијарди тона руде са 5,1 милиона тона бакра, 202 тоне злата и 1.477 тона сребра.

Наводећи да је РТБ покренуо низ активности са циљем да ублажи и санира свој негативни утицај на животну средину, Живковић је најпре указао на двоструку корист од запуњавања старог борског копа јаловином из „Великог Кривеља“, као и на неке пројекте рекултивације јаловишта који, због глобалне и домаће економске ситуације, засад мирују. Међутим, решен је један, по здравље Борана и околине, много опаснији проблем, а то су полутанти из старих топионичких постројења. После више од пола века, у Бору је 23. децембра прошле године (након непуне три године изградње) завршена нова топионица (финска „Оутотец“- технологија) и фабрика сумпорне киселине („СНЦ Лавалин“, Канада). У тај еколошко-економски пројекат уложен је, уз подршку државе, 251 милион евра. Постројења се уходавају, а први бакар потекао је априла ове године. Нова технологија може да ухвати штетне материје (As, Hg, Cd, Pb, Zn) у затвореном систему за третман вода, а систем филтера спречава да оне доспеју у ваздух. Дакле, не само да ништа штетно неће излазити из РТБ-а него ће и оно што се од тога тражи бити понуђено тржишту.
Пленарним предавањем Живковић је представио анализе ефеката услужне прераде увозног концентрата као једне од опција за обезбеђење недостајућих количина, с обзиром на то да у РТБ-у још не постоји довољно сировина за топионицу која годишње може да преради 400.000 тона концентрата и произведе 80 до 100 хиљада тона анодног бакра. РТБ може да обезбеди 250.000 тона сопственог концентрата, а за куповину недостајућих 150.000 тона, са просечном ценом од 1.500 долара по тони, било би му потребно, како се наводи у раду, 225 милиона долара. Због статуса реструктурирања (у коме је од 2004.) РТБ не може да подигне кредит за куповину концентрата, па решење проблема може бити, упркос тешким условима, услужна прерада увозног концентрата и то уз финансијски и еколошки профит.
– Тренутно се око 150.000 тона концентрата за ову годину надомешћује из увоза, али нам не иду на руку светски услови – казао је Живковић. – Цена прераде пада, а диктирају је Кинези откупљујући и прерађујући (по својој технологији и јефтином радном снагом) све слободне количине на тржишту, а улажу и у руднике. Међутим, врло је битно да са новом топионицом престају све еколошке муке које су имали РТБ Бор и околина. Јер, РТБ је са старом технологијом успевао да ухвати 40 до 50 одсто сумпора и искористи 91 одсто метала из концентрата. Новом хвата 98,5 одсто сумпора и 98 процента бакра, па ће се емисија штетних материја смањити на свега 123 пипиема, што је и доња граница у Европској унији.
Са просечном ценом услужне прераде концентрата од 50 долара по тони, РТБ прерадом 150.000 тона увозног концентрата (топљење и рафинација), може да оствари, како је образложено у раду, профит од 6,8 милиона долара само на бакру. Профит од других метала процењује се на 50 одсто профита на бакру. Међутим, како је обавеза РТБ-а да испоручи метал при искоришћењу од 95, а нова технологија гарантује 98,5 одсто, профит ће бити већи, а очекује се и додатни од сумпорне киселине, као и уштеда због некоришћења угља. Разлике у ефектима између старе и нове технологије Живковић је илустровао и овим примером:
– Када је РТБ од 2004. до 2009. увозио око 300.000 тона концентрата на прераду, по уговору, требало је да обезбеди 0,95 одсто искоришћења ономе са ким је уговор склапан. Ако је постизано искоришћење од 0,91 одсто, то значи да је морао својим сировинама да надомешта метал онима којима је прерађивао концентрат. По том основу морао је да врати, из сопствених сировина, 3.049 тона бакра који је тада вредео преко 18 милиона долара. Када се то одузме од онога што је тада постизано прерадом сопствених сировина да би се вратило уговорено, остваривана је цена те услужне прераде од само 27 долара по тони. Са новом технологијом, за увозни концентрат постигнут је ефекат од 121 долар, а за две године, кад будемо отворили нови рудник „Церово“ и све то радили са сопственим сировинама, он ће бити 192 долара по тони.
Ефекти које доноси нова технологија пружиће могућност да се решавају и остали еколошки проблеми као што је реконструкција колектора Кривељске реке, рекултивација старих јаловишта, а уз помоћ међународне заједнице, и чишћење читавог слива Борске реке. Дакле, све је у складу са заједничким циљем који је, отварајући овај скуп, подвукла проф др Драгана Живковић, продекан борског Техничког факултета за научноистраживачки рад. А то је да – откривајући корак по корак шта је то еколошка истина – очувамо планету како бисмо на њој живели здравим и бољим животом.
И потпредседник општине Рашка Иван Вуковић је изразио наду да ће овакви скупови код свих нас – од детета до министра – подићи свест да сачувамо оно што су нам Бог и природа дали како бисмо нешто оставили будућим поколењима и сачували здраво потомство. Избор Копаоника за овај скуп је прави, јер се тамо где треба да буде највећа заштита воде, флоре и фауне, догађају свакодневни напади на те ресурсе. Скуп су поздравили и проф. др Свилен Рачев са Техничког факултета у Габрову (Бугарска) и Ладислав Лазић, декан Металуршког факултета у Сиску који је позвао младе научнике да више доприносе новим интеграционим процесима на просторима бивше Југославије. Било је и задовољство чути од Дејана Бучановића, помоћника директора фирме Ракита експлоратион д.о.о. која је власништво америчке компаније Freeport McMoRan (листирана на берзи као један од највећих произвођача бакра и молибдена у свету) да ова млада борска компанија, регистрована за геолошка истраживања у Србији, одржава високе стандарде очувања средине, као и њена „матица“ на пројектима широм света.
Оцењујући домете конференције чији је генерални спонзор Министарство науке, просвете и технолошког развоја, а финансијски су је помогли РТБ Бор, Ракита експлорејшн, Трајал корпорација и Јавно предузеће за подземну експлоатацију угља из Ресавице, проф. др Пантовић каже: – Еколошки проблеми не знају за границе, они су планетарни. Тежећи да се прикључи Европској унији Србија мора да реши и одређена поглавља која се односе на заштиту животне средине, а ова конференција томе доприноси. ЕУ посвећује пуно пажње заштити животне средине, прописи у вези са тим су веома ригорозни и Србија на том плану мора пуно да ради. А, много радова који су овде представљени у правцу су решавања тих проблема, усвајања еколошких норми и њихове реализације.