Почетак Екологија На Копаонику јуче завршена 23. „Еколошка истина“

На Копаонику јуче завршена 23. „Еколошка истина“

12 друго читање
1
0
410

Чувајмо природу за будућа поколења

 

Шездесетак учесника из девет земаља представило 116 радова. – Милинко Живковић: РТБ Бор подржава овакве скупове и увек ће бити уз људе који се баве екологијом, јер природом своје делатности штети и земљишту, и води и ваздуху, али истовремено чини и напоре да све то враћа у првобитно стање. – Филтери нове топионице и затворен систем за третман вода зауставиће појаву штетних материја у ваздуху и води Бора и околине
На Копаонику јуче завршена 23. „Еколошка истина“КОПАОНИК
. – На Копаонику је јуче (у хотелу „Путник“, на 1660 м) завршена 23. „Еколошка истина“, међународни скуп са шездесетак научника, истраживача, професора, студената, инжењера, биолога, хемичара, лекара. Дошли су из Босне и Херцеговине, Републике Српске, Македоније, Бугарске, Румуније, Хрватске, Словеније, Пољске и наше земље. Председник Организационог одбора конференције проф. др Радоје Пантовић задовољан је посетом и дводневним радом током којег је представљено 116 радова штампаних у Зборнику (од 850 страна). Радови се баве заштитом и очувањем природних вредности, технологијом и рециклажом отпада, заштитом вода, ваздуха, земљишта, енергетском ефикасношћу, производњом здраве хране, урбаном екологијом, водоснабдевањем, образовањем, туризмом, одрживим развојем.
На Копаонику јуче завршена 23. „Еколошка истина“Велику пажњу учесника привукла су пленарна предавања, а посебно предавање директора за маркетинг РТБ-а Бор Милинка Живковића, народног посланика, које се односи на еколошке и економске аспекте изградње нове топионице у Бору. Он је представио рад под насловом „Ефекти услужне прераде увозног концентрата бакра у новој топионици у Бору“ чији је коаутор са Благојем Спасковским, Сашом Стојадиновићем и Радојем Пантовићем. Директор пројекта нове топионице Драган Маринковић упознао је учеснике са њеним техничко-технолошким детаљима, а на изложбеном простору РТБ-а Бор могли су да погледају преко стотину фотографија, као и кратке филмове о изградњи топионице, процесу и производима РТБ-а, о хотелу „Језеро“ и клубу РТБ-а у Брестовачкој Бањи.
На Копаонику јуче завршена 23. „Еколошка истина“Преносећи поздраве пет хиљада басенских радника и 45.000 Борана Милинко Живковић је посебно нагласио да РТБ подржава овакве скупове и увек ће бити уз људе који се баве екологијом, јер природом своје делатности, штети и земљишту, и води, и ваздуху околине, али истовремено чини и напоре да све то врати у првобитно стање. Уз краћи историјат борског и мајданпечког рударства, Живковић је истакао да ће се оно наставити и наредних 100 година, пошто је оверено 1,38 милијарди тона руде са 5,1 милиона тона бакра, 202 тоне злата и 1.477 тона сребра.

Геолози, хемичари, природњаци
„Еколошке аспекте бушачких активности у оквиру геолошких истраживања“ компаније Ракита експлорејшн (недавно је добила и четврту лиценцу) представио је Дарко Стојадиновић у име групе аутора у којој су др Дејан Кожељ, В.М. Мац Цанбy и он сам. Након навођења основних референци о Фрипорту (у Србији од 2001.) и Ракити, Стојадиновић је детаљније говорио о пројекту Чукару пеки и посебно нагласио да је пројекат у раној фази истраживања. Досадашње (преко 65 км) и овогодишње бушотине (16 до 20 км) дале су врло охрабрујуће резултате и предстоји њихова потврда. Издувни гасови, прашина и бука, вибрације, воде, подземна загађења, деградација земљишта, стални су предмет пажње Раките ради њихове неутрализације, у чему она, како рече Стојадиновић, и успева користећи модерне системе и средства.
На трећем пленарном предавању др Милица Влаховић, са београдског Института за хемију, технологију и металургију, говорила је, у име групе аутора, о „Валоризацији секундарног сумпора из процеса рафинације нафте за добијање сумпорног бетона“, док је тема четвртог била природа. Михаило Станковић, у име седмочлане групе аутора, дао је веома занимљив преглед биљних и животињских врста пет заштићених подручја у Србији (Засавице, Фрушке горе, Ђердапа, Копаоника и Таре) посебно указујући на присуство ретких, заштићених и угрожених врста.
Наводећи да је РТБ покренуо низ активности са циљем да ублажи и санира свој негативни утицај на животну средину, Живковић је најпре указао на двоструку корист од запуњавања старог борског копа јаловином из „Великог Кривеља“, као и на неке пројекте рекултивације јаловишта који, због глобалне и домаће економске ситуације, засад мирују. Међутим, решен је један, по здравље Борана и околине, много опаснији проблем, а то су полутанти из старих топионичких постројења. После више од пола века, у Бору је 23. децембра прошле године (након непуне три године изградње) завршена нова топионица (финска „Оутотец“- технологија) и фабрика сумпорне киселине („СНЦ Лавалин“, Канада). У тај еколошко-економски пројекат уложен је, уз подршку државе, 251 милион евра. Постројења се уходавају, а први бакар потекао је априла ове године. Нова технологија може да ухвати штетне материје (As, Hg, Cd, Pb, Zn) у затвореном систему за третман вода, а систем филтера спречава да оне доспеју у ваздух. Дакле, не само да ништа штетно неће излазити из РТБ-а него ће и оно што се од тога тражи бити понуђено тржишту.
На Копаонику јуче завршена 23. „Еколошка истина“Пленарним предавањем Живковић је представио анализе ефеката услужне прераде увозног концентрата као једне од опција за обезбеђење недостајућих количина, с обзиром на то да у РТБ-у још не постоји довољно сировина за топионицу која годишње може да преради 400.000 тона концентрата и произведе 80 до 100 хиљада тона анодног бакра. РТБ може да обезбеди 250.000 тона сопственог концентрата, а за куповину недостајућих 150.000 тона, са просечном ценом од 1.500 долара по тони, било би му потребно, како се наводи у раду, 225 милиона долара. Због статуса реструктурирања (у коме је од 2004.) РТБ не може да подигне кредит за куповину концентрата, па решење проблема може бити, упркос тешким условима, услужна прерада увозног концентрата и то уз финансијски и еколошки профит.
Тренутно се око 150.000 тона концентрата за ову годину надомешћује из увоза, али нам не иду на руку светски услови – казао је Живковић. – Цена прераде пада, а диктирају је Кинези откупљујући и прерађујући (по својој технологији и јефтином радном снагом) све слободне количине на тржишту, а улажу и у руднике. Међутим, врло је битно да са новом топионицом престају све еколошке муке које су имали РТБ Бор и околина. Јер, РТБ је са старом технологијом успевао да ухвати 40 до 50 одсто сумпора и искористи 91 одсто метала из концентрата. Новом хвата 98,5 одсто сумпора и 98 процента бакра, па ће се емисија штетних материја смањити на свега 123 пипиема, што је и доња граница у Европској унији.
На Копаонику јуче завршена 23. „Еколошка истина“Са просечном ценом услужне прераде концентрата од 50 долара по тони, РТБ прерадом 150.000 тона увозног концентрата (топљење и рафинација), може да оствари, како је образложено у раду, профит од 6,8 милиона долара само на бакру. Профит од других метала процењује се на 50 одсто профита на бакру. Међутим, како је обавеза РТБ-а да испоручи метал при искоришћењу од 95, а нова технологија гарантује 98,5 одсто, профит ће бити већи, а очекује се и додатни од сумпорне киселине, као и уштеда због некоришћења угља. Разлике у ефектима између старе и нове технологије Живковић је илустровао и овим примером:
На Копаонику јуче завршена 23. „Еколошка истина“Када је РТБ од 2004. до 2009. увозио око 300.000 тона концентрата на прераду, по уговору, требало је да обезбеди 0,95 одсто искоришћења ономе са ким је уговор склапан. Ако је постизано искоришћење од 0,91 одсто, то значи да је морао својим сировинама да надомешта метал онима којима је прерађивао концентрат. По том основу морао је да врати, из сопствених сировина, 3.049 тона бакра који је тада вредео преко 18 милиона долара. Када се то одузме од онога што је тада постизано прерадом сопствених сировина да би се вратило уговорено, остваривана је цена те услужне прераде од само 27 долара по тони. Са новом технологијом, за увозни концентрат постигнут је ефекат од 121 долар, а за две године, кад будемо отворили нови рудник „Церово“ и све то радили са сопственим сировинама, он ће бити 192 долара по тони.
Ефекти које доноси нова технологија пружиће могућност да се решавају и остали еколошки проблеми као што је реконструкција колектора Кривељске реке, рекултивација старих јаловишта, а уз помоћ међународне заједнице, и чишћење читавог слива Борске реке. Дакле, све је у складу са заједничким циљем који је, отварајући овај скуп, подвукла проф др Драгана Живковић, продекан борског Техничког факултета за научноистраживачки рад. А то је да – откривајући корак по корак шта је то еколошка истина – очувамо планету како бисмо на њој живели здравим и бољим животом.
На Копаонику јуче завршена 23. „Еколошка истина“И потпредседник општине Рашка Иван Вуковић је изразио наду да ће овакви скупови код свих нас – од детета до министра – подићи свест да сачувамо оно што су нам Бог и природа дали како бисмо нешто оставили будућим поколењима и сачували здраво потомство. Избор Копаоника за овај скуп је прави, јер се тамо где треба да буде највећа заштита воде, флоре и фауне, догађају свакодневни напади на те ресурсе. Скуп су поздравили и проф. др Свилен Рачев са Техничког факултета у Габрову (Бугарска) и Ладислав Лазић, декан Металуршког факултета у Сиску који је позвао младе научнике да више доприносе новим интеграционим процесима на просторима бивше Југославије. Било је и задовољство чути од Дејана Бучановића, помоћника директора фирме Ракита експлоратион д.о.о. која је власништво америчке компаније Freeport McMoRan (листирана на берзи као један од највећих произвођача бакра и молибдена у свету) да ова млада борска компанија, регистрована за геолошка истраживања у Србији, одржава високе стандарде очувања средине, као и њена „матица“ на пројектима широм света.
На Копаонику јуче завршена 23. „Еколошка истина“Оцењујући домете конференције чији је генерални спонзор Министарство науке, просвете и технолошког развоја, а финансијски су је помогли РТБ Бор, Ракита експлорејшн, Трајал корпорација и Јавно предузеће за подземну експлоатацију угља из Ресавице, проф. др Пантовић каже: – Еколошки проблеми не знају за границе, они су планетарни. Тежећи да се прикључи Европској унији Србија мора да реши и одређена поглавља која се односе на заштиту животне средине, а ова конференција томе доприноси. ЕУ посвећује пуно пажње заштити животне средине, прописи у вези са тим су веома ригорозни и Србија на том плану мора пуно да ради. А, много радова који су овде представљени у правцу су решавања тих проблема, усвајања еколошких норми и њихове реализације.
Још повезаних текстова
В Љубиша Алексић
Више текстова Екологија

Један коментар

  1. Dr Iggyy

    26. јуна 2015. у 21:20

    O efektima nove topionice malo su prerterali izlagači. Topionica nakon sedam meseci od završetka nije proradila. Kada bude iskorišćenje bakra 98% častiću Sosu. Marinkoviću želim uživanje u postignutim uspesima blagodareći njemu.

    Одговор

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Погледајте и

„Зиђин“ постао већински власник и „Невсуна“

За више од 1,66 милијарди канадских долара кинеска компанија преузела је (28. децембра) 89…