Нова ера у историји Бора и РТБ-а

Нова флеш-смелтинг технологија и јединствено предузеће

Нова топионица и фабрика сумпорне киселине највећи су економски и еколошки пројекат на Балкану. – Кратак спој у мокром електрофилтеру одложио ливење прве аноде у новој топионици. – За сам почетак рада нове топионице РТБ неће моћи да обезбеди свих 400 хиљада тона концентрата бакра из сопствених рудника, па је неопходан увоз. – Предстоји излазак из реструктурирања када ће Басен постати јединствено предузеће које ће имати један жиро-рачун, један Надзорни орган, једно руководство…

РТБ БОР. – Изградњом нове топионице и фабрике сумпорне киселине и практично је почела будућност Рударско-топионичарског басена Бор. Када ускоро буде изливена и прва анода по новој флеш-смелтинг технологији и када изласком из реструктурирања (до краја јуна) Басен постане јединствено предузеће – после 112 година од почетка рада почеће нова ера у историји Бора и РТБ-а. Припреме и за једно и за друго су у завршној фази.
После завршених припрема неочекивано се десила хаварија која је за неко време одложила ливење прве аноде у новој топионици.
–Дошло је до кратког споја у мокром електрофилтеру, па је изгорела пластична цев која се, иначе, ради код нас. То ће брзо бити санирано. Свуда у свету уходавање овако компликованог објекта (и у грађевинском, и у машинском, и у електро, а посебно у технолошком смислу) траје шест до девет месеци. Најважније је да нико није повређен и да сви желе да прва анода у новој топионици буде што пре изливена – каже Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а.
За сам почетак рада нове топионице РТБ неће моћи да обезбеди свих 400 хиљада тона концентрата из сопствених рудника, па је неопходан увоз.
–РТБ може дати око 250.000 тона концентрата бакра (око 47.000 тона метала), а остатак од 150.000 тона ће бити из воза. Тешко је произвести толико концентрата из наших рудника, али још је теже обезбедити га и довести са Атланског океана, из Казахтана, Румуније, Швајцарске, или из Бугарске. Ипак, биће довољно концентрата бакра за рад нове топионице.
Нова топионица и фабрика сумпорне киселине највећи су економски и еколошки пројекат на Балкану. Технологија је таква да је систем потпуно затворен и да ће небо над Бором и околином бити чисто као и пре отварања рудника 1903. године. Неће бити ни загађења отпадних вода и земљишта.
–Сопственим снагама изградили смо и постројење за пречишћавање отпадних вода. Утрошили смо свега 1,4 милиона евра, а предрачунска вредност новог постројења била је 45 милиона. Нико није веровао да ћемо га завршити за тако мале паре. Захваљујући њему, отровни метали биће лагеровани у затвореном систему, остаће у муљу, па прљава вода више неће одлазити у Борску реку – напомиње генерални директор РТБ-а. – Чим се нова топионица и фабрика сумпорне киселине уходају, сваке суботе отворићемо капију да наши грађани виде како тешки метали остају на дну језерцета у постројењу за пречишћавање вода и не одлазе у ваздух.

Стратешко партнерство

Да би РТБ повећао производњу у својим рудницима, неопходно је стратешко партнерство за отварање Церова, Чока Марина и Борске реке. У току је припрема тендера и већ се појављују озбиљне светске компаније које су заинтресование за стратешко партнерство.
–Тендер ће бити транспарентан и имаће дуг рок за пријављивање, мада морамо да имамо на уму да нам је што пре потребан домаћи концентрат зато што поседујемо добро рудно лежиште и зато што је већа зарада из домаћег концентрата него из увозног. То треба што пре искористити, поготово што има најаве да ће цена бакра расти. Прогнозе Светске банке, Сити банке, Стандард банке, Мецо минералса, Рио Тинта и других говоре да ће цена црвеног метала до краја године отићи на седам хиљада долара за тону да би већ почетком следеће достигла 7.200 долара. Зато морамо што пре расписати тендер – каже Спасковски. – Очекујем позитиван исход након расписвања тендера и отварања Церова. А Церово ће нам донети нову количину концентрата и апсолутну попуну капацитета у топионици заједно са развојем Мајданпека јер ће и у Мајданпеку бити дуплирана производња. Заједно са стабилизацијом производње у Кривељу и са оним што ће дати Борска река ми ћемо за две до две и по године имати и вишак концентрата.
Менаџмент Басена, заједно са металурзима, већ сада сагледава могућности за повећање металуршких капацитета за петнаестак процената.
–То се већ сада може постићи повећањем квалитета импута, а касније повећањем капацитета на сушачу, појачањем или изменом бренера и повећањем физичких количина које ће ући у пећ. Задатак нам је да повећамо капацитет нове топионице на 95.000 тона метала или скоро 500.000 тона концентрата бакра. Имамо обавезу да радимо на повећању прихода РТБ-а и повећању броја радних места за младе људе. Већим приходом повећаћемо учешће РТБ-а у БДП-у државе Србије јер морамо земљи и Влади вратити за све оно што су помогле. Јер, Влада и премијер Александар Вучић, кад нам је било најтеже, донели су одлуку да нам обезбеде кредит, а не буџетска средства, за завршетак топионице. Без тих тридесет милиона евра ми не бисмо завршили топионицу сигурно за још годину-две.
Осврћући се на све оно што је урађено од октобра 2008. (када је дошао на чело Басена) до завршетка изградње нове топионице и фабрике сумпорне киселине, Благоје Спасковски посебно истиче да је обећао да неће бити отпуштања радника, али ни опуштања, и да ће РТБ остати државно предузеће:
–Данас имамо нову топионицу, нову фабрику сумпорне киселине, Церово које ради и које ће за две године бити четири пута веће. Имаћемо Кривељ са 10,6 милиона тона руде за прераду (већ сада је достигао 10,5 милиона). Имаћемо Борску реку која ће извлачити 1,4 милиона врло брзо, па три-четири милиона тона руде за пет-шест година. Имаћемо Мајданпек са дуплом производњом и Чока Марин где намеравамо да за месец дана почнемо доистраживање, па ћемо имати већу количину бакра. Тиме ћемо имати веће учешће у БДП-у, што нам је циљ и обавеза да вратимо Влади и држави. Када сам дошао на чело РТБ-а, губитак је био 48 милиона долара да би полако нето добит расла на 32, па на 42, 46 и 56 милиона долара. Прошле године имали смо само 3,5 милиона долара позитиве, јер је мање произведено 4.400 тона бакра због енормних падавина, нарочито на мајданпечком и кривељском копу и прекида струје 5. децембра, па смо тек пре десет дана у Мајданпеку вратили производњу на претходни ниво. То није само моја заслуга него је резултат свих радних људи и Владе Србије.

Јединствено предузеће

РТБ-у Бор предстоји излазак из реструктурирања када ће постати јединствено предузеће. Нова компанија ће имати један жиро-рачун, један Надзорни орган, једно руководство…
-Као јединствена компанија бићемо кредибилни, можемо да се појавимо на светској берзи и вредност нам може расти. Многоструко смо повећали вредност РТБ-а у односу на дан када сам дошао – 27. октобра 2008. године – каже Спасковски. – Посебно честитам економистима и правницима РТБ-а, и захваљујем се БДО-у из Београда што су квалитетно урадили УППР и, посебно, Влади која је брзо донела закључак да се умањи дуг. То је план који даје наду и отвара врата грађанима Бора, радницима Басена у Бору и Мајданпеку да РТБ остаје државна фирма. Убеђен сам да ће УППР бити усвојен, јер је Влада заинтересована да РТБ остане у стопостотном државном власништву. Дуг према државним повериоцима биће конвертован у капитал, а дуг према комерцијалним повериоцима биће дисконтован. Када се тај дуг усвоји и уведе у УППР, онда ће сви они добити гаранцију да ће им се, након грејс-периода од годину дана, платити дуг у седам годишњих или 14 полугодишњих рата. РТБ мора да плати, али РТБ постаје кредитно способан, може да вуче кредите, наравно, само за основна средства, а никако и никада више за плате. Од 2000. до 2008. године 64 милиона евра повучено је за плате. Морамо из овога извући поуку – не смемо задуживати фирму, а исплаћивати плате. Морамо остварити профит, исплаћивати плате из зарађених пара. Доста смо у овој држави делили незарађене плате. Ми нисмо неодговорни.
У прелазном периоду (од изласка из реструктурирања до формирања јединственог предузећа) радници Басена потпуно су заштићени и немају разлога за бригу јер су потписали уговор о раду који почива на колективном уговору који је прихватило више од 90 одсто чланова синдиката.
–Када потписивање колективног уговора буде завршено, радници ће бити у здравом односу и немају разлога да се ичега плаше, осим једне ствари: ако се не ради, неће бити пара за плате. Ни данашњи просек плата није довољан, мада је изузетан у односу на друге у Србији – закључује Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а.