Новогодишња конференција за новинаре пословодства РТБ-а Бор

Стабилном производњом до добити

 

Ову годину РТБ завршава са 43.000 тона бакра, 700 килограма злата, шест-седам тона сребра и приходом преко 300 милиона долара који обезбеђује зараду близу 73 милиона долара. – До данас нисмо имали ниједно кашњење у плаћањима обавеза из УППР-а. Нисмо дозволили да не платимо струју на време, као ни репрограм везан за струју, рудну ренту, преостале обавезе из УППР-а (у децембру 1,6 милиона долара), нити да нам касне обавезе према радницима, а дато је и 36 милиона долара само на име кредита за нову топионицу – рекао је генерални директор РТБ-а Благоје Спасковски. – Басену је потребан 331 милион долара да би се отворило „Церово“, подигла производња у Јами, „укотвила“ производња у Мајданпеку и дошло до 80.000 тона бакра годишње

РТБ. – Ову годину завршавамо са 43.000 тона бакра, 700 килограма злата, шест-седам тона сребра и приходом преко 300 милиона долара који нам обезбеђује ЕБИТДУ (први подбиланс) од близу 73 милиона долара. То је једна од бољих година зато што смо, на првом месту, стабилизовали производњу, што је цена бакра враћена на реалну и што смо, како рече председник УО кинеске компаније Зијин, „владали трошковима“ („ако неко постигне ЕБИТДУ са улазом – просечним садржајем бакра од 0,20-0,30%, онда је то за свако признање“). Никада као ове године откад сам овде није се више трудило да све што се не мора и не троши, све са строгом контролом. Овом приликом морам похвалити цео мој тим који је дао свој максимални допринос свако на нивоу на коме се налази, али и сви радни људи Басена да се остваре овакви резултати. Надам се да ћемо следећу годину сигурно завршити са већим приходом и зарадом, и очекујем да то буде за око 20 процената. То што нам је држава ове године помогла у побољшању ликвидности и дала две милијарде динара мора да се врати кроз већу производњу, већи приход и већу добит.
Овим речима је Благоје Спасковски, генерални директор Рударско-топионичарског Басена Бор, оценио пословање комбината бакра у овој години на данашњој традиционалној, новогодишњој конференцији за новинаре пословодства РТБ-а. Настављајући да коментарише пословање компаније, истакао је да је Басен све обавезе према држави благовремено извршавао.
– Обавезе из УППР-а теку као планински потоци и до данас нисмо имали ниједно кашњење у плаћањима, јер би нас свако кашњење по одлуци Привредног суда одвело у стечај. Нисмо дозволили да не платимо струју на време, као ни репрограм везан за струју, рудну ренту, преостале обавезе из УППР-а (у децембру 1,6 милиона долара), да нам касне обавезе према радницима. Дато је 36 милиона долара само на име кредита за нову топионицу. Ако је игде паметно уложен новац и ако игде са радошћу плаћамо, онда је то овде, само из једног разлога – што смо живели у ери када смо највише осећали дим. Надам се да ћемо све обавезе испунити и у следећим годинама.

Челни човек Басена је ову годину оценио као историјску по много чему, пре свега, по чистом небу и дефинитивном уходавању нове топионице и фабрике сумпорне киселине. – Намерно истичем екологију испред економије, јер су Борани и мештани околних села 100 година удисали сумпор-диоксид, деца и грађани обољевали, радници трпели знатно већу концентрацију сумпор-диоксида. Крајем 2009. која је остала забележена као историјска, али у негативном смислу (13. фебруара појавила се концентрација СО2 од 32.870 микрограма по нормалном метру кубном), доноси се одлука и закључак Владе Србије да се ради нова топионица. Грађена је с много мука, недостатком пара и знања. Посебно после пуштања у рад и пожара у Сумпорној, када Канађани напуштају градилиште, самоуки крећемо у уходавање. Те 2015. године био сам на прекретници и питао се да ли ћемо уходати параметре, а уз то и цена „црвеног“ метала пада. Бакар не одлази у катоду, већ у шљаку и хладне материјале, односно недовршену производњу, година се максимално финансијски погоршава. И да тада није било државе и Владе, на чијем челу је био Александар Вучић, да нас материјално и морално подржи и да смо тада стали, топионицу никада не бисмо завршили. Ипак, Влада и менаџмент РТБ-а сачували су 5.100 радних места, и то са доста добром платом.
–Ова година је потврдила све приче да ћемо успети, и успели смо! Сада имамо само 50 и испод 50 микрограма СО2 по нормалном метру кубном и отуд је „еколошка звезда“ коју нам је доделила Агенција за заштиту животне средине, као и кандидатура за европску награду. Много је урађено и у граду – да није било РТБ-а и уплате 450 милиона динара у буџет борске општине, поред свих давања „свежих“ пара држави, не би се толико асфалтирало и у граду и у селима (180.000 квадрата), реновирала сала у Спортском центру, раскрсница изнад Брестовца и одржао стандард радних људи. То је дело радних људи РТБ-а, његовог менаџмента, садашње Владе.
Спасковски се затим запитао зашто сви редом, почев од првог човека Србије до њега и чланова менаџмента, помињу стратешко партнерство и промену власничке структуре Басена поред овако добрих резултата компаније. – Национално богатство није богатство радника и пословодства РТБ-а, већ државе Србије. Она има интерес да кроз РТБ повећава свој БДП, али нема новца, а немамо га ни ми, да инвестира у рударство, како би се топионица попунила сопственим концентратом који доноси знатно већу зараду од услужне прераде (да нема увозног концентрата, имали бисмо негативу од 16 милиона долара по години). Комбинат бакра има 1,345 милијарди тона руде, има знања, али нема новца. А, није ни пракса да држава инвестира у отварање рудника. Отуд образложење и разлог да се иде у стратешко партнерство које ће наредне године, надам се, бити завршено. Значи, не продаје се РТБ него се изналази стратешки партнер који ће улагати у отварање рударства – колико уложи толико ће имати удела у РТБ-у. У првом сагледавању Басену је потребан 331 милион долара да би се отворило „Церово“, подигла производња у Јами, „укотвила“ производња у Мајданпеку и дошло до 80.000 тона бакра годишње. Топионица је тестирана и, иако је грађена за 80.000 тона бакра и прераду 400.000 тона концентрата, положила је испит да може прерадити 500.000 тона концентрата и дати 100.000 тона „црвеног“ метала. Дакле, циљ је да се дође до ових 100.000 тона и тиме приход РТБ-а, са данашњом ценом бакра, повећа на 710 милиона долара, што је 2,3 пута више него сада. За толико ће и учешће РТБ-а бити веће у БДП-у, а самим тим економски ће ојачати и држава Србија. Тврдњу новинара да Министарство рударства за неколико наредних година предвиђа око 25 милиона евра за изградњу кривељског колектора и питање зашто није искоришћен кредит Светске банке као „лепа прилика да се то уради“, Спасковски је овако коментарисао: – Услов СБ био је да се започне са топионицом. Ми смо мало каснили са тим, а тада је речено: Уколико не уклоните изворе деградирања тла не ножемо вам дати новац да га санирате да би га поново загадили, то није пракса СБ. Мислим да је то прави разлог због којег се СБ повукла и „казнила“ нас све у Србији, те смо морали сами да кренемо у изградњу колектора. Колектор финансирамо из сопствених средстава. Иако је у буџету предвиђено 100 милиона за ову годину, нисмо их повлачили због тога што ћемо их искористити (када завршимо нови колектор) за ојачање старог тамо где оценимо да ће попустити.
Спасковски је нагласио да се одустајањем од кредита СБ одустало и од (нове) трасе (старог) колектора кроз стенску масу и објаснио новинарима да се нови гради у тзв. нултом пољу. У њему се може лагеровати флотацијска јаловина наредних 20 година, и то са повећаном производњом у „Кривељу“ и „Церову“. Стари се ојачава да издржи оно чиме је оптерећен и скоро километар је већ саниран. Преосталој деоници од око 700 метара су и намењена поменута 100 милиона. На опаску новинара да је кредитом СБ била предвиђена и санација јаловишта, односно прекривање њихове површине земљом, Спасковски је казао како је грех што то није остварено тако јефтиним кредитом (камата један одсто, грејс-период 10 и рок враћања 20 година). То сада „пада“ РТБ-у и он је почео да насипа оштрељску брану хумусом. То ће се наставити, а ових дана се покреће и прича да се искористи производ једног нашег изумитеља из Србије којим се прска јаловиште или брана, ствара кора и тако спречава дизање прашине. РТБ јесте елиминисао дим, али насеља Слога, Слатина и Оштрељ још немају потпуно чист ваздух, нарочито када ветар подигне прађину. Људи који тамо живе немају друго решење него да затварају прозоре. Зато се борско јаловиште („Х“) и бране на оштрељском, морају заштитити или поменутим средством које ствара кору или прекрити хумусом и засејати травом.
И у Мајданпеку је тежа ситуација на том плану – додао је Спасковски – откако се кренуло у отварање „Јужног ревира“. Тамо на десет метара од прозора пролази пут којим иду тешки камиони али станарима, како су му казали, не смета толико бука, колико прашина. Зато је покренут тенедер за куповину цистерне којом ће се заливати та гранична деоница са градом. Појачаће се и постојећи мониторинг за мерење концентрације прашине, као што се и у Кривељу мери јачина потреса при минирању, уз конекцију са државним установама које све то контролишу.
Ј. Станојевић

Антрфиле
Празнична честитка
Генерални директор Басена је (са кашњењем због пословних обавеза) честитао Божић припадницима католичке вере и, такође, упутио честитке за овај велики хришћански празник свим православним верницима. – Свима вама, грађанима Бора, Мајданпека, тимочког региона, Србије, свим сарадницима са којима радимо и без којих не можемо, желим срећну Нову годину, пуно среће, добро здравље и дуг живот. Вама из „седме силе“ захваљујем на коректном извештавању, што сте стално били са нама и у тренуцима када је било тешко, те 2015. и 2016., када је кренула производња, и 2017., када је производња била висока и цена бакра дошла на реалан ниво. Наша будућа сарадња мора ићи само у правцу добрих односа.