Почетак Актуелно Новогодишња конференција за новинаре пословодства Басена Бор

Новогодишња конференција за новинаре пословодства Басена Бор

21 друго читање
1
0
513

Пад цена стеже каиш

 

Прве прогнозе показују да ће Рударско-топионичарски басен Бор завршити ову годину са „позитивном нулом“ у текућем пословању. Због пада цене бакра и злата на тржишту изгубили смо 25 милиона долара, а због неостварене производње у Мајданпеку приход је мањи за 15 милиона долара – рекао је генерални директор Басена Благоје Спасковски. – Влада Србије је помагала РТБ-у, али сада је на нама да штедимо и створимо добит за развој и да сутра, када будемо државна компанија, вратимо држави. – Убеђен сам да ћемо изаћи као победници, да ће РТБ бити бренд Србије, а Влада имати јаку и моћну компанију на коју ће моћи да рачуна, посебно у делу извоза и девизних нето-ефеката – оптимистички је закључио Спасковски
Новогодишња конференција за новинаре пословодства Басена БорРТБ
. – Прве прогнозе показују да ће Рударско-топионичарски басен Бор завршити ову годину са „позитивном нулом“ у текућем пословању или са благом позитивом, нажалост, не онаквом као раније. Због пада цене бакра и злата на тржишту изгубили смо 25 милиона долара. У Мајданпеку смо имали пех – услед ледене кише у децембру 2014., десет месеци смо извозили муљ и испумпавали воду, да бисмо тек у новембру нормализовали производњу. По том основу приход је мањи за 15 милиона долара. Када се саберу само ове две бројке, финансијски резултати били би бољи за 40 милиона долара. Трећа ствар која нам је умањила приход јесте пожар у новој фабрици сумпорне киселине (одмах после покретања нове топионице) који је дуплирао трошкове загревања, јер смо морали да је догревамо све док се није обавила привремена санација. Дефинитивна санација мокрог електрофилтера радиће се ових дана (касни испорука делова).

Историјско наслеђе
На питање новинара колико је велико и од када датира историјско наслеђе РТБ-а, директор је одговорио: – У 860 милиона евра дуга налази се део који је утрошен за изградњу ХЕ „Ђердап“, пруге Бор-Мајданпек, Бор-Зајечар и Бор-Прахово, пут Бор-Параћин, у 15 предузећа која су продата од 2000. до 2008. године (у њих је уложено 375 милиона долара, нажалост, продата су за само 13 милиона долара), више од 20.000 станова у Бору и Мајданпеку, чија је реална вредност око милијарду евра. Једино је то оправдано, јер су станови отишли у праве руке људи који су их зарадили, све друго је губитак за РТБ. Ту су и средства из буџета Републике Србије (65 милиона евра) за личне дохотке, одржавање социјалног мира и стандарда радника у периоду од 2002. до 2008. Све то представља терет кога се морамо ослободити.
Овом оценом производно-финансијских резултата компаније у 2015. години Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а Бор, почео је традиционалну новогодишњу конференцију за новинаре пословодства комбината бакра (28. децембра). Од фактора који су, такође, утицали на погоршање ликвидност предузећа челни човек Басена је још навео: улагања у реконструкцију кривељске флотације, ревитализацију мајданпечке флотације, санацију колектора испод кривељског јаловишта, адаптацију Кречане у Заграђу (пећи које су користиле мазут сада раде на угаљ), измештање пута и реке Пек, чиме се стварају предуслови за наставак производње у Мајданпеку. За све ово потрошено је 32 милиона евра, од чега 12 милиона из кредита Фонда за развој који је подржала Влада Србије, а 20 милиона из средстава РТБ-а.

„РТБ мора наставити да ради“

Спасковски је изнео податке који илуструју значај јединог српског произвођача бакра, злата и сребра. Басен је у претходних шест година произвео ове берзанске метале у вредности милијарду 237 милиона долара. Компанија поседује милијарду 355 милиона тона оверених резерви руде за које му је држава Србија доделила експлоатационо право да њима располаже. Потом је цитирао познатог економисту Горана Николића који је рекао: „Једини метал кога имамо у озбиљној количини, а који је скуп и тражен на међународном тржишту, јесте бакар. Ако бих бирао предузеће које бих помогао на неки средњи рок, то би био РТБ Бор.“ Спасковски је подсетио и на подршку даљем раду РТБ-а коју је и премијер Србије Александар Вучић истакао више пута, када је подвукао да „РТБ мора наставити производњу, али профитабилну, и да га Влада Србије не може „угасити“ зато што иза њега стоји народ Тимочке Крајине који, углавном, зависи од њега.
Судбина „Заштите“
Иницијатор сам састанка о судбини „Заштите“ у Агенцији за приватизацију из два разлога: први је безбедност људи који раде и стварају добит, а други је имовина РТБ-а која не може остати без заштите. Та два момента су определила да се, заједно са њиховим руководством, укључим у решавање проблема ове фирме. Договорено је да сви радници „Заштите“ пођу на социјални програм, могу радити и из стечајне фазе, а да се одмах после тога формира предузеће са бројем радника и квалитетом који одговарају, пре свега, потребама заштите имовине РТБ-а. Сви добри радници, сви који су потребни неће остати без посла и немају разлога да брину – одговорио је Спасковски на новинарско питање о судбини борске „Заштите“ .
РТБ је у реструктурирању већ више од десет година (од 2004). Реч је о процесу који је уведен због потребе регулисања огромног вишедеценијског дуга од 860 милиона евра. Привредном суду у Зајечару предали смо Унапред припремљен план реорганизације предузећа (УППР), документ чијим усвајањем се Басену омогућава излазак из реструктурирања. УППР је не само прилика да се намире повериоци (највећи су управо државни органи, агенције, банке и банке у стечају), већ и да компанија промени организациону структуру и настави да ради. Излазак из реструктурирања и ослобађање оваквих дугова је проверена светска пракса. И САД имају овакву појаву улагања у фирме. На пример, САД је уложила три милијарде 150 милиона долара у оживљавање Катепилара када је био у кризи, да би данас поново био моћна компанија. У време економске кризе 850 милијарди долара „убризгано“ је у државне компаније, па и у руднике. Мора се помоћи, али се мора и вратити. Влада Србије је помагала РТБ-у, али сада је на нама да стежемо каиш, да штедимо и створимо добит за развој и да сутра, када будемо државна компанија, и вратимо држави – рекао је Спасковски.

У 2016. још већа штедња

Морамо реаговати знатно брже и интензивније, да бисмо 2016. годину завршили са позитивним пословањем. Најважнији задатак је да садашњу цену по којој производимо бакар (5.040 долара по тони) „спустимо“ на 4.500-4.600 долара. И да не можемо – морамо! Влада је помогла РТБ-у тиме што је подржала кредитну линију од 30 милиона евра код Фонда за развој, како би „стао на ноге“. Али, више не можемо очекивати помоћ, морамо кренути у још јачу штедњу него што је била ове године, и то на свим нивоима. На „ситним“ примерима смо показали да смо друштвено одговорна компанија – компанија и менаџмент – који знају и могу да штеде. Пре две године укинули смо дневнице, ставили под контролу задуживање и стварање трошкова, и то је дало ефекте. Морамо, пре свега, физички смањити потрошњу електричне енергије на оптимални ниво. Са друге стране, морамо прећи на снабдевање са високог напона, јер поседујемо трафо-станице које су уступљене ЕПС-у на коришћење (можемо платити трошкове њиховог одржавања и добити нижу цену или вратити трафо-станице, сами их одржавати и уштедети неколико милиона долара годишње). Следећа фаза је смањење цене струје, јер, с обзиром на нашу потрошњу, не можемо плаћати скупљу струју него неки мањи потрошачи. Ту је и репрограм дуга ЕПС-у о коме ћемо тек разговарати – казао је генерални директор РТБ-а.

Недостатак испоручиоца опреме
Проблема има и са „Оутотековом“ компонентом – не функционише шибер-затварач, што је недостатак испоручиоца опреме. Последица тога је појава повременог „цурења“ сумпор-диоксида, нарочито када се температура мења у јутарњим сатима. Тај нагли скок доводи до сакупљања и пропуста СО2 на малом димњаку који не може то дигнути у висину, а није ни прављен за то, већ само за фазу пуштања и заустављања. Међутим, нема опасности од акцедентних ситуација. Решиће се и то, важно је да знамо разлог. Позвали смо специјалисте из Београда и Новог Сада да разговарамо о томе и дођемо до решења. Прошле недеље људи из финске компаније су нам одговорили: „Проблем који имате имамо у целом свету и на свим технологијама. Молим вас, укључите се да, заједно са вашим фабрикама, то одрадимо и усавршимо. Ако успете пре нас, купићемо решење од вас, ако успемо пре вас, даћемо вам јер нам је то уговорна обавеза“.
Потом је навео још примера штедње и „неоправданог трошења сопствене супстанце“. Због нерационалне и неекономичне производње, Фабрика бакарне жице је привремено заустављена зато што је производна цена 490 долара по тони, а продајна 160 долара!?! Радници су прераспоређени у друге погоне где су потребни и сви ће опет бити упослени. Исто је урађено и у Ливници бакра и бакарних легура, Преради метала, Истражним радовима, радионици копа.
Јама је повећала производњу на 1.550 тона дневно, недостаје још 150 тона да би била профитабилна. То ћемо постићи уласком у рудно тело „Т3“ од средине јануара. Морамо одржати континуитет у „Церову“ отварањем „Церова 2“ сопственим средствима, јер бисмо од августа остали без руде (реална процена је да се може открити за четири-пет месеци). Остаје задатак да окончамо и инвестирамо у резерве РТБ-а, пре свега, „Церова“, Мајданпека и других рудних тела и лежишта и доведемо их на међународне стандарде (канадски 43/101 и амерички Yорк), да бисмо се могли легитимисати пред инвеститорима или потенцијалним партнерима. Да бисмо побољшали ликвидност, морамо смањити учешће зарада у укупним трошковима пословања, посебно у режијском делу, одложити ануитете по кредитима који доспевају за наплату у 2016. за наредни период када ће цена бакра бити већа, обезбедити кредит за обртна средства. Услов за све ово је усвајање УППР-а и ослобађање РТБ-а историјског наслеђа, како би постао фирма која ће моћи сама да се задужује, сама изађе на тржиште и сама потражи партнера. Убеђен сам да ћемо изаћи као победници, да ће РТБ бити бренд Србије, а Влада Србије имати јаку и моћну компанију на коју ће моћи да рачуна, посебно у делу извоза и девизних нето-ефеката – оптимистички је закључио Спасковски.

Још повезаних текстова
В Јасмина Станојевић
Више текстова Актуелно

Један коментар

  1. Boza Bogdanovic

    30. децембра 2015. у 07:49

    Zaposlenima u RTB-u, penzionerima i svim ostalim osobama dobre volje cestitam Novu 2016. godinu, sa uobicajenim rudarskim podravom: SRECNO!!!
    Sama rec SRECNO, u ovom slucaju mnogo znaci. Ministar Sertic je najavio da se do do kraja maja 2016. godine mora resiti sudbina RTB-a. Prodaja, ili zatvaranje. U medijima se spominju dugovi RTB-a od 700 miliona, do preko milijardu eura. STINS je krajem 2006. godine napravio svoju Strategiju privatizacije, u kojoj sam i ja ucestvovao, kao jedini metalurski inzenjer. Ima 134 strane, uglavnom raznih tabela. Moze se i sada naci na Internetu u pdf formatu, kada se na Google napise: Strategija privatizacije Kondel. Analiza dugova RTB-a, na dan 31. maj 2005. godine, je na 45. strani. Navescu zbirne dugove: 277.057.000 eura su dugovi prema drzavnim subjektima, 126.986.000 eura su tzv. „povezana lica“, 77.231.000 su komercijalne obaveze (prema inostranim firmama i bankama). Ukupno, 481.274.000 eura.
    Ja ne bih bio Boza Bogdanovic, kada ne bih napisao: Niko od bivsih ministara i direktora RTB-a nije krivicno odgovarao zbog dugova od preko 480 miliona eura. Prema tome, ni dugovi do tog perioda ne postoje. Dvostruki arsini su nas dovde i doveli, na korak od ekonomskog ambisa. Ne upalis u podne farove na kolima i platis kaznu. Napravis dugove od preko 480 miliona eura i nisi kriv?!
    Cena katodnog bakra na trzistu varira ciklicno, a u kriznim situacijama brzo opada. Posle onog dzihad divljanja u Njujorku 13. septembra 2001. godine, cena bakra je u sledecih mesec dana opala skoro 30%. Ove jeseni se nesto slicno dogadja. Dzihad-divljaci srusili su ruski civilni avion u Egiptu i pobili civile u Parizu, a turski politicari oborili ruski vojni avion. Opet brzopotezno opada cena bakra i RTB zbog toga ispasta. RTB mora da poveca proizvodnju bakra iz svojih koncentrata, da bi smanjio njihovu cenu. Nova pec u Topionici mora sto pre da ostvari predvidjene tehnoloske parametre. Sve ostale troskove svesti na minimum. To se ocekuje od RTB-ovih direktora, a ne zatvaranje RTB-a.
    Privatnik obustavlja proizvodnju, ako preduzece ove velicine i znacaja godisnje napravi negativni bilans, veci od 10-ak miliona eura. RTB je drzavno (javno) preduzece. Kroz bruto plate oko 5.500 zaposlenih, poreze, doprinose, carine, akscize na utrosenu elektricnu energiju i goriva, drzavi Srbiji svake godine pokloni najmanje 40% od svojih bruto prihoda. Odnosno, preko 80 miliona eura, prvi ovoj niskoj proizvodnji bakra iz sopstvenih sirovina.
    Ako ga zatvori, drzava Srbija svake godine ne dobija tih RTB-ovih 80 miliona eura, ili i vise pri vecoj proizvodnji. U tom slucaju, Vlada Srbije mora da vrati inostrane dugove RTB-a, iz ranijeg i najnovijeg perioda za kupovinu peci u Topionici, a mora nesto da plati i otpustenima.
    Umesto da ga u godinama sa nizom cenom bakra dotira manjom svotom, dok ne poveca svoju rudnicku proizvodnju i ostvari bar tzv. „pozitivnu nulu“. Insistiram, u ime ostalih gradjana, da ekonomski strucnjaci ovo demantuju ili potvrde, a nasi politicari i ministri bar procitaju.
    O katastrofalnim posledicama zatvaranja RTB-a, najvaznijeg preduzeca Borskog okruga u visenacionalnoj sredini, mogao bih da napisem jos dve strane.
    Boza Bogdanovic, Bor
    P.S. B92 nije hteo da objavi skracenu verziju ovog komentara.

    Одговор

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Погледајте и

Жене ZiJina: Весна Трајковска из Фабрике сумпорне киселине

Ништа не промиче њеном будном оку У постројењу за прераду отпадних вода даме су махом за к…