Новогодишња прес-конференција генералног директора РТБ-а Бор

Из успешне у годину велике завршнице

Све боље резултате на производном и финансијском плану у овој години, РТБ треба да „поентира“ успешним оконачњем нове топионице у фабрике сумпорне киселине у наредној – казао новинарима Благоје Спасковски. – У 2012. произведено близу 35.000 тона бакра (што је 2,5 пута више него пре четири године), скоро тона злата, око 4,5 тоне сребра. – Басен на добром путу до 100 милиона тона квалитетне руде из које ће већ 2014. имати преко 65.000 тона „црвеног“ метала. – Укључењем у геолошка истраживања Србије, РТБ ће почети да се морално одужује за велику подршку коју је добио од државе
РТБ. – У овој години произвели смо близу 35.000 тона катодног бакра, што је 2,5 пута више него пре четири године. Ту је и скоро тона злата, око 4,5 тоне сребра, преко 100.000 тона сумпорне киселине. Укупно смо дали 40 милиона тона ископина, и ако их упоредимо са оним од пре четири године то је је безмало трипут више. Међутим, наше највеће богатство је што смо на путу откривања квалитетне руде и из које ћемо већ 2014. године имати преко 65.000 тона бакра, колико је и предвиђено бизнис-планом. Подсећам да се у рударству не могу десити чуда сама по себи јер је оно грана која тражи стална улагања, али зато даје добру акумулацију. И отуда са задовољством подсећам на опредељење Владе Србије да развој државе почива на рударству, пољопривреди и енергетици.
Овим речима је Благоје Спасковски, генерални директор Рударско-топионичарског басена Бор, најкраће, упознао новинаре са пословним резултатима у години која истиче. О детаљима ће се чути више кад се све озваничи у завршном рачуну. Не скривајући задовољство резултатима који су од његовог доласка на чело компаније из године у годину све бољи, он је, ипак, казао да има простора за још бољи рад у појединим организационим целинама. Била је ово прилика да новинарима, грађанима Бора и Мајданпека, католицима и православцима, честита Нову годину и Божић.

Нови милиони тона руде

–Доста смо урадили у овој, као и у претходним годинама – оценио је Спасковски. – Задовољство је рећи да су ове године резерве повећане за 60 милиона тона руде са добрим садржајем злата и сребра, што улива стварну наду и РТБ-у и држави Србији. Наше и прогнозе геолога су да ће у овом подручју бити преко 100 милиона тона руде доброг садржаја бакра, злата и сребра. И, ако се може смело рећи, ова руда подсећа на ону флотабилну, златом и сребром богату мајданпечку руду.
Наглашавајући да обавеза РТБ-а није само да заврши реконструкцију и обнављање објектата у РТБ-у, већ да држави, односно Влади Србије, врати морални дуг за оно што му је помогла. А, на сопствено питање како то учинити, Спасковски је одговорио: – Тако што ћемо кад (најдаље до половине јануара) стигну две велике бушилице које допиру у дубину до 3.250 метара, једном почети да бушимо у околини Бора, а другом ћемо (по програму Владе) истраживати минерално благо Србије. Са нашим послаником Милинком Живковићем недавно смо у Министарству за рудраство, а на препоруку министра Бачевића, договорили куповину још две бушилице за мање дубине како бисмо појачали истраживање минералног блага Србије. Присталица сам да Србију треба истражити и спреман сам да се одупрем лобију који постоји и заговара следеће: „немојте дирати нашу њиву, брвнару, наше двориште“. Ако је интерес државе јачи од интереса појединца, а у овом случају јесте, онда га треба поштовати. Србија је богата минералима, одређени су простори и ми ћемо кренути у истраживања чим се отопи снег. Отуда се јавно декларишем да сам за истраживање и за експлотацију свега што је исплативо, а знамо да је руда само оно што доноси новац, нето приход, добит.

Најмодернија флотација у Европи

Говорећи о басенским инвестицијама Спасковски је најавио да ће се у „Великом Кривељу“ за највише два месеца окончати посао вредан 25 милиона евра и покренути најмодернија флотација у Европи. – Она ће имати искоришћење од 87 процената, заправо 10 одсто више него што је сада. Новац смо обезбедили из сопствених извора, што је за сваку похвалу.
Спасковски је поновио да су резултати у рудницима добри и да је рударска производња готово заокружена у погледу опреме. Уз набавку неких мањих машина, рудокопи ће средином следеће године бити комплетно опремљени новим багерима, новим булдозерима, новим грејдерима и, што је најважније, новим транспортним системима – камионима и реконструисаним тракама – што ће побољшати економске ефекте целог РТБ-а.

Импресивна градилишта

Послови на новој топионици, како се чуло, иду одлично, иако се касни у делу локалних радова везаних само за једног извођача (а има их четири). Деведесет и три процента опреме је стигло и већ сада је импресивно видети то градилиште. Још импресивније је посетити градилиште нове фабрике сумпорне киселине јер тамо радови иду брже и она ће бити готова октобра, најкасније новембра 2013. године.
– Могу вам рећи, казао је Спасковски новинарима, да је за фабрику сумпорне киселине, такође, пристигло преко 93 процента опреме. На лицу места није само она која је осетљива, мада је израђена и налази се у фабрикама које су је произвеле. Допремићемо је одмах после зиме и биће нам то прва и права пролећна радост. Будите убеђени да са уходавањем топионице крећемо 31. децембра следеће године. Правило је да то траје шест месеци, а ја вас уверавам да ћемо то обавити знатно раније, само зато што смо направили програм да наше раднике и инжењере пошаљемо на обуку у фирме које поседују овакву технологију. А, када кажем овакву, грех би био да још једном пред вама не поменем да је то најбоља технологија на свету! Пошто смо се у Аризони на лицу места уверили уз колико дима ради топионица сличне конкурентске технологије, уверавам вас, грађане Бора и Србије, да се овде уграђује врхунска технологија.
Још једном захваљујући Влади на гаранцијама за кредит код ЕДЦ банке, на гаранцијама Фонда за кредит код комерцијалних банака и на кредиту из самог Фонда за развој Србије, Спасковски је нагласио да ће се свим тим добити чисто небо, веће искоришћење метала за најмање пет процената, што доноси 3.750 тона бакра годишње довољних да се њиховом продајом отплате ануитети свих кредита досад узетих. – Значи, ми нисмо задужили РТБ, већ смо инвестирали у његову будућност – нагласио је генерални директор РТБ-а.

„Бор“ ће вредети као НИС

У 2013. предстоји изградња још неких објеката за боље сутра, чуло се на прес-конференцији. То су фабрика за пречишћавање отпадних вода и нова флотација за шљаку, а све у светлу спремности да РТБ поново израсте у светску компанију. Наводећи нечије речи да ће РТБ у скорије време вредети исто онолико колико и НИС, па можда и више, Спасковски је изразио уверење да тај који је то рекао није погрешио.
Своје обраћање новинарима генерални директор РТБ-а је завршио реченицом коју је, како рече, на срећу грађана Бора и тимочког региона, „провукао“ 27. децембра и председник Србије Томислав Николић. Њоме је, према наводу Спасковског, у набрајању свих инвестиција у Србији поменуто и „актуелизовање Рударско-топионичарског басена Бор“, што Спасковски тумачи као максималну пажњу и подршку у моралном и финансијском смислу да Бор сутра буде оно што је некад био. Али, и да буде домаћински, бољи по економији, по томе да добит буде већа, да примања радника буду знатно већа, да представници и чланови синдиката буду задовојни. Јер, ако има добити онда има шта и да се дели.

Модеран пословни систем

–И финансијски показатељи пословаја РТБ-а у 2012. години су узлазни – чуло се од Мирјане Антић, заменице ген. дир. РТБ-а за економска питања. – Егзактне бројке још нема, али ако смо прошлу годину завршили са 41,5 милиона долара пословне добити, према тренду из другог полугођа до краја ове године може се очекивати нешто повољнија. Посебно наглашавам да је реч о резултатима текућег финансијског пословања, а поменула бих и изреку да у економији само оловка има срце, а све остало је сурова стварност.
По правилима пословне политике за 2012. годину, а која су, како се чуло од Антићеве, у суштини дугорочна пословна политика РТБ-а, Басен сопственим средствима потпуно финансира све своје трошкове у делу текућег пословања, а знатно и у делу инвестиција.
–Настојимо да се „пружамо према губеру“ – цитирала је Антићева народну пословицу. – Једноставно, не гајимо амбиције за које немамао пара. Настојимо да не угрозимо ни сопствену производњу, ни запослене у РТБ-у, а ни наше пословне партнере. Прошла су она времена када је РТБ остао дужан бројним добављачима, партнерима и банкама, мада се са том тешком хипотеком из прошлости још увек боримо, пошто у 2012. нисмо завршили започети процес реорганизације. Како је реструктурирање вишеслојно и вишефазно, остала је та фаза реорганизације и, према коначним роковима који су задати као „пролазна времена“, тај посао мора да се заврши истеком првог полугођа 2013. Тада ће РТБ дефинитивно регулисати све претходне обавезе тако што ће државни повериоци конвертовати своја потраживања у улог, капитал, новог предузећа. То предузеће ће бити јединствено (сачињено од садашња четири правна лица), а комерцијални повериоци имаће прилику и понуду за одређени отпис затечених потраживања. (Она су, на нашу срећу, давно створена, јер сада то не дозвољавамо). Такав поступак је уобичајен у пракси других фирми, а остатак дуга би био репрограмиран на пристојан рок, са обавезом РТБ-а да га испоштује.
Ово је, према речима Мирјане Антић, подједнако важно за добијање коначног новог лика Басена не само кроз нову организацију, не само у производном делу, него и за комплетан нови имиџ фирме са свим атрибутима модерне компаније. – Она ће бити најпре организована, а онда регулисано њено текуће пословање, развојни послови и укупан пословни и друштвени живот на темељима најсавременијих и најуређенијих система који постоје у свету. То су велике обавезе за нас – казала је – али ће донети знатно олакшање том новом Рударско-топионичарском басену који ће имати једноставнији наступ код пословних партнера, а нарочито код пословних банака.