Oкругли сто о развоју басенског рударства наредних пет година
Цена бакра усмерава развој
Благоје Спасковски: Руде имамо и у Бору и у Мајданпеку, кадрова такође, само треба порадити на развоју да се то што имамо и материјализује. Али, нема више дугорочног планирања јер цене „шетају“ из дана у дан, па знање мора доћи до изражаја. – Др Грозданка Богдановић: Наше напоре да се сачува овдашње рударство у будућности ће све више пратити и други део приче – екологија и економија. – Др Милан Трумић: Пре овог скупа сам и ја мислио да је неопходно максимално развијати рударство на бази наших сировина, а сада сматрам да је нова топионица „злато“ са којим смо много независнији
РТБ. – Руде имамо и у Бору и у Мајданпеку, кадрова такође, само треба порадити на развоју да се то што имамо и материјализује. Управо због тога смо данас били овде и имамо та прва полазишта која у ствари развијамо већ неколико година. Како ће се и у ком правцу окончати процес развоја РТБ-а Бор зависи, пре свега, од цене бакра, а цена од потражње, односно од тржишта. То је посао у коме се мора бити стално, пратити, дотеривати, рачунати… Нема више прављења перспективних планова за десет година и рада по њима јер цене „шетају“ из дана у дан. Час су горе, час доле и у ових седам-осам година колико сам на челу РТБ-а имали смо два велика пада, а само један пик са највећом ценом. Значи, ум мора да дође до изражаја, а и рачунари су нам на располагању.
Четворочасовна размена мишљења са професорима и докторима наука београдског Рударско-геолошког и борског Техничког факултета, са стручњацима Института за нуклеарне и друге минералне сировине и овдашњег Института за рударство и металургију, као и са представницима неких рударских фирми, дотакла се бројних питања и околности. Оне се морају имати у виду када се трасира развојни пут компаније која се последњих година, а нарочито ове, упире да што боље послује, упркос веома ниској цени бакра, недостатку средстава да инвестира у развој сопствене сировинске базе, терету дугова… Њено име се ових дана често помиње у оквиру приче о судбини 17 српских стратешких предузећа и притом често губи из вида да је она успела да у условима велике економске кризе, уз пресудну помоћ државе, изгради модерну топионицу и тако створи кључан економско-еколошки предуслов за свој даљи профитабилни развој.
Изражавајући изузетно задовољство што је са колегама присуствовала овако важном састанку који се тиче стратегије развоја рударства у граду бакра, др Грозданка Богдановић са Техничког факултета у Бору казала је:


–А то је – сматра др Трумић – да изградњом нове топионице више „не бацамо акценат“ само на рударство. Јер, она нам је дала снагу, алат, да управљамо и нудимо развојне стратегије не само Бору и Србији, него и региону. Када имате овако модерну топионицу онда, практично, ви дефинишете услове под којима ћете да радите, а ту је и профит. Профит не смемо да заборавимо јер га са старом топионицом нисмо имали. Са новом га имамо, а стратегија даљег развоја је у нашим рукама. Пре овог скупа сам и ја био мишљења да је неопходно максимално развијати рударство на бази наших сировина. Сада сам схватио да је нова топионица „злато“, а развој рударства треба да је прати, наравно, не по сваку цену, већ пратећи раст профита РТБ-а Бор. Са новом топионицом много смо независнији, а да не говоримо о њеним еколошким предностима које грађани Бора већ виде.