Искоришћењем ресурса до еколошког побољшања
С. Перишић: Од доласка овог менаџмента компаније усвојени су бројни принципи, а прва два су – човек и друштвена одговорност, што значи опредељење да, ако ово не ради за људе, неће ни радити. – Б. Јовановић: У оквиру пројекта „нова топионица“ примењиваће се бат-технологија која подразумева најбоља решења и за третман отпадних вода. – В. Тасић: У Бору није доминантно загађење прашкастим материјама, али треба наставити мерење загађења суспендованим честицама у институцијама (болнице, школе) где бораве угрожене групе (млађи узраст и старије особе)
БОРСКО ЈЕЗЕРО. – Стратегија заштите животне средине у РТБ-у, као коначни документ, још увек не постоји, али се чине огромни напори и низ активности ради побољшања животне и радне средине, како у Басену тако у граду и околини. Од доласка овог менаџмента компаније усвојени су бројни принципи, а прва два су – човек и друштвена одговорност. У слободном преводу то значи опредељење да, ако ово не ради за људе, неће ни радити. Активности у области заштите животне средине не представљају само бригу за екологију. Постоји и други ефекат – повећање искоришћења у свим фазама производње, што подразумева праћење параметара у целом том процесу. Акцидент даје сигнал да нешто у производњи не функционише како треба, а све то доноси или односи новац. Сви подаци из еколошке сфере користиће нам за побољшање показатеља у производном процесу. Стога очекујемо да ће искоришћење свих ресурса ради повећања профита сигурно довести и до еколошког побољшања. То су два основна аспекта на којима ће бити организован мониторинг у целом РТБ-у – казао је Саша Перишић, помоћник генералног директора РТБ-а за екологију и безбедност, на округлом столу под називом „РТБ- стратегија заштите животне средине“.
Расправа је, иначе, организована шестог јуна у оквиру 21. научно-стручног скупа „Еколошка истина“ ЕЦО-Ист ’13 који се од четвртог до седмог јуна одржава у хотелу „Језеро“ на Борском језеру. Према речима председника Организационог одбора ове манифестације проф. др Радоја Пантовића (ТФ Бор), било је предвиђено представљање три рада чији су аутори из града бакра и три ван њега (тематски су везани за проблеме интересантне и за Бор). Међутим, због недоласка аутора презентована су само два. Биљана Јовановић (Служба за екологију ТИР-а) изложила је рад под називом „Арсен у индустријским отпадним водама технолошког поступка добијања бакра“ (у његовој изради учествовала је и Милана Поповић).
Она је најпре истакла да се приликом испуштања ових непречишћених технолошких у површинске воде директно утиче на биљни и животињски свет, али и на здравље људи. Отуда се јавила потреба проналажења одговарајућихих техничко-технолошких и еколошки прихватљивих решења третмана отпадних вода које садрже тешке метале. Застарела технологија добијања бакра у Бору укључује нерационално коришћење вода и велики степен загађења површинских вода. Отпадне воде из тог поступка се без третмана сакупљају у индустријски колектор, одакле се мешају са осталим и испуштају у Борску реку. Све строжи захтеви заштите животне средине и стални пораст производње бакра у свету изискују усавршавање постојећих, налажење нових решења и примену нових техногија. Реч је о бат-технологијима – најбољим доступним које најмање негативно утичу на животну средину. У РТБ-у је у току пројекат реконструкције топионице и изградње нове фабрике сумпорне киселине, где ће бити примењене ове технологије ради смањења загађења ваздуха, вода и земљишта (предвиђен је процес неутрализације киселине и таложење метала у облику хидроксида).
–Главни закључак овог рада јесте да се отпадне воде из поступка добијања бакра не одводе на начин који је у складу са стандардима Републике Србије. У оквиру пројекта „нова топионица“ примењиваће се бат-технологија која подразумева најбоља решења и за третман отпадних вода. Међутим, и након пречишћавања, њихов квалитет не задовољава критеријуме за испуштање у површинске воде. Тако третиране воде једино могу да се врате и користе у даљем процесу добијања бакра. Ми смо им већ нашли примену, пошто су за хлађење шљаке која настаје у овом процесу потребне велике количине воде. Присуство арсена у пречишћеним водама изискује додатни третман, да би могла да се испусти у реципијент – истакла је Јовановићева.
Виша Тасић (Институт за рударство и металургију из Бора) представио је рад више аутора који се односи на контролу квалитета ваздуха („Нивои прашкастих материја унутра и споља промера десет микрона у окружењу које је за становање“). – Ваздух у Бору је загађен, али осим сумпор-диоксиду и тешким металима који су се мерили као суспендоване честице или таложне материје, мало пажње смо посвећивали другим елементима и једињењима у ваздуху. У области контроле квалитета ваздуха последњих година више пажње придаје се ономе шта се стварно удише од онога шта је у ваздуху и унутар просторија где људи живе (скоро 90 одсто времена човек проводи у затвореном простору). Ту су најугроженије тзв. осетљиве групе (млађи узраст и старије особе) које имају респираторне проблеме. Закључак нашег рада је да у Бору није доминантно загађење прашкастим материјама, али треба наставити мерење загађења суспендованим честицама у институцијама где бораве те угрожене групе (болнице, школе). То и радимо у оквиру пројекта који се зове „Повећавање енергетске ефикасности објеката образовне и јавне намене“ – рекао је Тасић.
