Осми март: На кривељском копу са женом која кроти тешке камионе
Ружа у кабини дампера
Милица Божић Јовановић радује се свакој новој тури јаловине коју превезе до одредишта подједанко као и ружи коју је добила за Осми март и „заденула“ о шофершајбну камиона тешког 370 тона. – У розе блузи и са широким осмехом она Међународни дан жена проводи на „булеварима“ површинског копа Велики Кривељ возећи дампер
КОП КРИВЕЉ. – Милицу Божић Јовановић, плавооку двадесетседмогодишњакињу, затекли смо и овог Осмог марта на кривељском копу, за воланом највећег камиона-дампера на Балкану. У „Четвртом захвату“ паркирала је грдосију од 150 тона тик до багера. Чекала је Мица дамперица, како чусмо да је колеге зову, да багер у корпу њеног камиона спусти неколико „кашика“ јаловине, па да га онда, под теретом додатних 220 тона, одвезе до транспортног система.
Маше нам из кабине. Високо је, па само назиремо широк осмех и розе блузу. Зове нас да се попнемо код ње. Више није нервозна због присуства медија као пре годину дана када су је назвали „чудом од жене“. У кабини ружа „заденута“ о шофершајбну, поред ње влажне марамице.
–Јој, супер ми је. Обожавам свој посао и једва чекам да „обрнем“ туру. Све зависи од релације, али када сам „на јаловини“, онда ем утовар иде брже ем у смени могу да превезем десетак тура. Још увек ми није свеједно кад силазим на доње етаже, кад возим руду, али сналазим се, учим – прича Милица. На питање да ли је остварила свој сан из детињства јер је, како каже, одувек више волела волан него лутке, одговара потврдно. – Волим ове „белазове“ камионе, али ми се чини да бих била можда боља за воланом мањих „комацових“ дампера. Пробала сам их, некако ми више „леже“ јер су згоднији за маневрисање. Ипак им је носивост скоро 100 тона мања, сигурније бих један такав „терала“.
Радује се Милица Осмом марту, као свака жена, пажњи и поклонима које добија. Ипак, с нестрпљењем, каже, чека да дође кући и види честитику коју јој данима припрема ћерка Анђела. – Није на мене, она ће бити балерина – прича са осмехом.
Милица Божић Јовановић је једна од око хиљаду жена запослених у Рударско-топионичарском басену Бор. Многе, не само она, раде директно у производњи: на копу, у јами, флотацији или топионици. Спуштају рударе у јаму, надзиру дробљење руде, контролишу млевење. Милица, међутим, као прва жена у тридесетогодишњој историји кривељског копа која управља камионом-дампером, има посебно место међу њима јер ради баш „мушки“, а кажу да тако и вози.