Пратим процес ливења и параметре битне за квалитет анода. Све мора да буде прецизно, посебно њихова тежина, каже Kатарина која већ две и по године ради као ливац, а којој друштво на послу прави млађа сестра Наталија
ТИР. – Двадесетосмогодишња Kатарина Милинковић из Бора у металуршким погонима Србија Зиђин Kопер већ две и по године ради као ливац. Њен посао на анодној рафинацији у борској топионици је озбиљан и захтеван, јер од ње зависи квалитет изливених анода.
– Мој посао је да пажљиво пратим процес ливења и параметре битне за квалитет анода. Све мора да буде тачно, посебно њихова тежина. Свака анода мора да буде тешка 380 килограма. Ако током ливења нека буде лакша или тежа од тога, морам да додам или одузмем количину бакра у ливној шољи. Паралелно са тим, водим рачуна да калупи у које се слива „бакарна река“ не буду мокри, како не би дошло до пуцања анода – прича нам Kаћа. Додаје да је цео процес аутоматизован, али да се понекад деси да роботске „руке“ неће да је послушају, па џојстиком мора да их „уразуми“, врати на почетну позицију и ресетује.
-Завршила сам Факултет безбедности у Београду, али сам тек након дипломирања схватила чиме стварно желим да се бавим. Татино дугогодишње искуство у металургији и савети помогли су ми да разумем како процес ливења фукнционише и колико је он важан. Велику подршку и помоћ имам од колега и руководиоца. Стрпљиви су, помажу ми кад треба и верују у мене. Њихова подршка ме мотивише да напредујем и сваким даном будем боља у свом послу – каже Kатарина.
Она ће ове године Осми март провести радно, иако се празник пада у недељу, и поручује да за њу Дан жена не значи паузу од обавеза, али подвлачи да је то прилика да се тога дана сви сетимо колико су жене јаке, вредне и неопходне.
– Срећан 8. март свим женама! Будите храбре и вредне, јер се труд увек исплати – поручила је Kаћа колегиницама.
Kаћи на радном месту друштво прави млађа сестра Наталија и њих две су једине даме које у топионици раде на Одељењу анодне рафинације. Сазнајемо да су љубав према металургији развиле још у детињству, одрастајући поред оца који такође ради у борској топионици.
-Kао ливац у Србија Зиђин Kопер радим три годинеа, а металургију сам заволела слушајући татине приче из топионице и увек сам маштала о томе да ми посао једног дана буде повезан са прерадом племенитих метала – рекла је Наталија и додала да је занат учила корак по корак, свакодневно “упијајући” знање које су јој преносиле искусније колеге.
Осми март ће као и њена старија сестра провести на послу, али како она каже са осмехом на лицу јер ради посао који воли.
