Применљивост решења – мерило научног доприноса
Уколико бар десет одсто онога што ћемо овде чути буде применљиво у нашој пракси, то ће бити изузетан допринос науке и вашег труда напретку и побољшању услова производње и услова живљења у оваквим, еколошки угроженим просторима – истакао је Димча Јенић, директор за развој РТБ-а
БОРСКО ЈЕЗЕРО. – У току је 111. година успешног и непрекидног рада РТБ-а као ниједне или ретко које компаније у свету. Експлоатациони простор на коме се дешавају наше геолошке, рударске (подземна и површинска експлоатација) и металуршке активности је велики (16 квадратних километара). Све то изазива супротстављање тих активности са околином, земљиштем, ваздухом, водом, локалном самоуправом, становништвом, односно животом, и то се дешава свуда у свету где се производи неки метал. Управо овај симпозијум треба да открије поједине теме, препозна тешкоће и, такође, пружи јасна решења која ће послужити нама из РТБ-а. Уколико бар десет одсто онога што ћемо овде чути буде применљиво у нашој пракси, то ће бити изузетан допринос науке и вашег труда напретку и побољшању услова производње и услова живљења у оваквим, еколошки угроженим просторима.
Ово је, између осталог, данас рекао Димча Јенић, директор за развој РТБ-а, поздрављајући учеснике 22. Међународне конференције „Еколошка истина“ Ецо-Ист ’14 која се од 10. до 13. јуна одржава у хотелу „Језеро“ на Борском језеру. 
Како је казао проф. др Радоје Пантовић са Техничког факултета у Бору, иначе председник Организационог одбора, овогодишња манифестација окупила је 50 учесника из Србије и седам земаља (Бугарске, Румуније, Грчке, Словачке, Украјине, Хрватске, Босне и Херцеговине). Укупно је пријављено 96 радова чије се теме односе на заштиту животне средине, одрживи развој, рециклаже и нове технологије. – „Еколошка истина“ (досад научно-стручни скуп, а од ове године међународна конференција), посвећен животној средини, одрживом развоју и подизању еколошке свести, традиционално се одржава већ 22 године и, што је најважније, испуњава ту мисију.
Проф. др Зоран С. Марковић (ТФ), који је отворио овогодишњу конференцију, подсетио је на њен историјат („Наша еколошка истина“ почела давне 1993. године у Заводу за заштиту здравља „Тимок“ у Зајечару као национална, да би, због великог интересовања из иностранства, од 2010. прерасла у међународну манифестацију) и значај. – Ово је једини мултидисциплинарни, међународни скуп у Србији који има званично одобрење Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
Потом је Јенић одржао пленарно предавање под називом „Модел система управљања заштитом животне средине“. Најпре је подсетио да је РТБ велика компанија са разнородним делатностима, па на том дугом, напорном и компликованом путу до катодног бакра има много технолошких процеса који директно утичу на загађење воде, земљишта и ваздуха.
– Басен изузетно много ради на плану изазова и мотивације за решавање проблема, рационализације технолошког процеса и смањења свих загађења. Међутим, оно што је од суштинске важности су напори РТБ-а да аерозагађење сведе на најмању могућу меру. То ће урадити у моменту када буде завршена нова топионица и фабрика сумпорне киселине. Према том пројекту, искоришћење сумпор-диоксида биће 98,5 одсто, па ако је технологија доказана у свету, нема разлога да то не буде случај и код нас. Планирано је да изградња буде готова до краја године и после тога ћемо имати максимално прихватљиву заштиту животне средине – не обећавајућу него врло остварујућу. Увођење нове технологије топљења, осим што се постижу знатно бољи технолошки параметри, значајно ће допринети повећању количине катодног бакра и смањењу трошкова пословања. У новом развојном инвестиционом циклусу претходних неколико година РТБ је у увођење висококапацитативне рударске опреме, промену технологије у флотацијама увођењем машина великог капацитета, као и промену технологије добијања бакра уложио огроман новац и он мора бити пропраћен оваквим или сличним моделима управљања заштитом животне средине, према опште признатим светским стандардима – закључио је директор за развој РТБ-а.
Организатор Ецо-Ист ’14 је Технички факултет из Бора, суорганизатори Металуршко-технолошки факултет из Подгорице, Металуршки факултет из Сиска, Факултет за менаџмент у туризму и трговини из Темишвара, Институт за рударство и металургију и Друштво младих истраживача из Бора, а главни покровитељ Министарство образовања, науке и технолошког развоја Републике Србије.
