Пол Конибеар, директор и председник канадске Лундин Мајнинг компаније

Прогресивна економија чини Србију зрелим окружењем за изградњу рудника

Хоћемо да кренемо брзо и за четири до пет година добијемо рудник бакра средње величине са великим садржајем – каже шеф канадске компаније којој је амерички Фрипорт МекМоран продао свој удео у правима на истраживање у рејону „Чукару пеки“ код Бора за невероватних 262,5 милиона долара. Конибеар оцењује да је Србија данас прогресивна земља у којој су услови рударења врло повољни а инфраструктура знатно побошљшана, те да српска влада поспешује улагања и тако чини окружење озбиљним и зрелим за изградњу новог рудника
БОР. – Сада већ сасвим извесна продаја удела у правима на истраживање руда у пројекту „Тимок“ надомак Бора доводи у источну Србију још једног великог и озбиљног „играча“ у области рударства, канадски Лундин Мајнинг. Амерички Фрипорт МекМоран продао је, наиме, свој удео у пројекту бакра и злата компанији из Торонта за невероватних 262,5 милиона долара и аналитичари овај потез сматрају стратешки паметним. Највећа рударска компанија у свету, амерички Фрипорт, садашњи је руководилац пројекта и има 55 одсто интереса у њему, а трансакција започета у првој декади марта обезбедиће канадском Лундин Мајнингу преосталих 45 одсто. Лундин ће, према споразуму, стећи сто процената Фрипортовог интереса у горњој зони лежишта „Чукару пеки“ и 28 одсто Фрипортовог интереса у нижој зони. Канадска компанија финансираће све трошкове за развој горње зоне, а обезбедиће и додатних 20 милиона долара за уговорене радове у нижој зони док се не уради студија изводљивости.
–Код затварања посла платићемо 135 милиона долара. Ми ћемо руководити пројектом и подразумева се да Ресервоир Минералс неће применити своје право прече куповине, што поштујемо. Мислим да је ово идеално за нас и да можемо да створимо велику вредност за све постојеће деоничаре. Хоћемо да кренемо брзо и добијемо рудник бакра средње величине и са великим садржајем за, надам се, четири до пет година – каже директор и председник канадске Лундин Мајнинг компаније Пол Конибеар. Додаје да је Лундин одавно веома заинтересован за ову локацију и помно је прати од 2013. године.

Српско буре бакра

Пол Конибеар, директор и председник канадске Лундин Мајнинг компаније:

Србија, као део великог бакарног појаса који се пружа ка истоку даје велике шансе за развој рударске индустрије. У Карпатском масиву који од Србије, преко Румуније и Турске сеже до Грузије, најзанимљивија је тзв. тимочко-магматска зона која је одавно предмет интересовања свих „великих играча“ у рударству. Зато је недавно, поред америчког Фрипорта и канадског Ресервоир Минералса, околину Бора запосео и британско-аустралијски Рио Тинто. Не смета, наравно, то што су пинтери српског бурета бакра Американци, Канађани, Енглези и Аутралијанци. Штавише, врхунски мајстори су одувек били на цени, па су самим тим и добродошли. Остаје питање није ли њихово присуство довољно да коначно утврдимо вреди ли и то наше, односно борско буре бакра које домаћа стручна јавност и даље види као буре барута. Поређења, али и подсећања ради, једини српски произвођач бакра, злата и сребра – Рударско-топионичарски басен Бор – пре десетак година продаван је по малтене истој цени коју ће канадски Лундин платити америчком Фрипорту само за удео у истражним правима у пројекту „Тимок“!

–Србија је сада веома прогресивна, инфраструктура је побољшана, а она која постоји у околини пројекта „Тимок“ је одлична и обимна, тако да за пројекат неће бити потребан велики капитал. Био сам у децембру у Србији и веома сам задовољан. Услови рударења су врло повољни и српска влада поспешује улагања. У Србији је много поузданих извођача, економија је такође прогресивна, можда не онолико колико у Европској унији, али је окружење веома озбиљно и зрело за изградњу рудника. Борски регион, где се налази „Тимок“, јесте област која је вековима позната по експлоатацији руде. Град Бор има око 50 хиљада становника и налази се десетак километара одатле. У Бору већ постоји велики рудник, а и топионица у чију су реконструкцију последњих неколико година били укључени СНЦ и ЕДЦ. Зато се подразумева да ћемо ангажовати локалне раднике јер они већ познају рударство – наводи шеф компаније Лундин Мајнинг.

Конибеар открива, такође, да су са Фрипортом дуго разговарали како да заједно све изведу и уверен је да пројекат „Тимок“ и за америчке партнере представља стратешку имовину. – Почињемо са горњом зоном која ће бити рудник средње величине са високим садржајем бакра, а Фрипорт остаје у игри и заједно са њима настављамо истраживања у нижој зони. Тиме се, заправо, убрзава цео процес. Обе зоне су подземне и сличне онима које Лундин има у Португалији, у рудницима Нуевес Цорво. Дакле, масивна сулфидна лежишта са дубоким порфирним богатим делом због чега је Фрипорт и даље у игри – каже Пол Конибеар.

Канадски Лундин и амерички Фрипорт већ имају партнерске односе јер заједно држе рудник у Африци, па се на основу тог искуства већ зна да се Ресервоир Минералс неће предомислити и задржати удео у пројекту „Тимок“. – Ресервоир има два месеца да се уклопи у понуду и то је исправно. И ми смо тако радили и навикли смо на такве трансакције пошто смо већ дуго мањински партнер са Фрипортом. Ресервоир ће задржати 25 одсто удела у целој имовини и, што се њих тиче, ништа неће да се промени, осим што ће пројекат брзо да се покрене и то је добро за све деоничаре – тврди Конибеар.

Иако инвеститори и даље имају одређена почетна ограничења јер још увек постоји забринутост због цене бакра, светски аналитичари пројекат „Тимок“ оцењују као одлично и стратешки дугорочно лежиште. Наиме, истраживањем које су у рејону „Чукару пеки“ надомак Бора спровели амерички Фрипорт и канадски Ресервоир Минералс, до сада је откривено 65 милиона тона руде са средњим садржајем бакра од 2,6 одсто и злата од 1,5 грама у тони. Одатле је, према подацима који су објављени прошле године, могуће извући 1,7 милиона тона бакра и 98 тона злата. У истраживање је досад уложено око 60 милиона долара, а претпоставља се да се Фрипорт на продају удела у правима на истраживање у пројекту „Тимок“ одлучио како би покрио део трошкова у осталим рудницима због наглог пада цене метала на светској берзи.
У власништу мултинационалне компаније Лундин Мајнинг је седам рудника бакра, злата, цинка и никла и то у Чилеу, Португалији, Конгу, Русији, Шведској, Ирској и Шпанији.