Почетак Актуелно Порекло басенских дугова и њихово намирење кроз УППР

Порекло басенских дугова и њихово намирење кроз УППР

6 друго читање
0
0
602

Рецепт за успешан РТБ

Од милијарду и 250 милиона евра укупног дуга РТБ-а Бор, стари је „тежак“ око 900 милиона евра! У тих 900 милиона евра, задужених пре 2000. године, скоро половина отпада на Лондонски и Париски клуб поверилаца, чак 408 милиона евра. – РТБ није у стању да врати дугове из прошлог века и то мора јасно да се каже. Може и мора да врати око 350 милиона евра кредитног задужења за нову топионицу и куповину рударске опреме, тврди Благоје Спасковски. – УППР-ом се дисконтује 90 процената старог дуга, а задржавају сва дуговања која имају државну гаранцију или други вид обезбеђења (хипотека, ручна залога), са обавезом да се у стопроцентном износу врате
Порекло басенских дугова и њихово намирење кроз УППРРТБ
. – Једини начин да се Рударско-топионичарски басен Бор извуче из статуса реструктурирања, а притом не повуче са собом у бунар читав град, па и целу Тимочку Крајину, јесте усвајање и спровођење Унапред припремљеног плана реорганзације предузећа. Тај план би, у крајњем исходу, имао ново привредно друштво, један јединствени РТБ Бор. Њему би у задатак остало да за осам година измири 10 одсто старих дугова према свим необезбеђеним повериоцима и да, притом, уредно измирује и све текуће обавезе. Сагледавања компетентних консултантских кућа показала су да је то могуће и да УППР може да буде рецепт за успешно ново привредно друштво – РТБ Бор.
УППР-ом се, заправо, дисконтује 90 процената старог дуга, а задржавају сва дуговања која имају државну гаранцију или други вид обезбеђења (хипотека, ручна залога), са обавезом да се у стопроцентном износу врате. Када се ова формула укрсти са пројекцијом производње до 2023. године, која је урађена и ревидована, у коначном резултату добија се плус, односно ликвидан РТБ Бор.
Порекло басенских дугова и њихово намирење кроз УППРТежак терет историјских дугова из периода прошлог века РТБ Бор данас не може да врати. То треба јасно рећи и притом нагласти порекло тих дугова. Јер, дуг је дуг, настао он деведесетих на парчету папира у некој кафани, а има и таквих дугова, или у сали на пословном састанку. Свеједно! Све то је уведено у басенске пословне књиге, па и та некоректна, на парчету папира задужена камата, или отплата невраћеног бакра 1,25 долара по тони за сваки дан – каже генерални директор РТБ-а Благоје Спасковски.
Од милијарду и 250 милиона евра укупног дуга, стари је „тежак“ око 900 милиона евра! У тих 900 милиона евра, задужених пре 2000. године, скоро половина отпада на Лондонски и Париски клуб поверилаца.
Порекло басенских дугова и њихово намирење кроз УППРДугорочни кредити за инвестиције из Париског и Лондонског клуба поверилаца у износу 408 милиона евра били су кредити за опрему и постројења која данас више нису у функцији, као уосталом ни рудник за чије потребе је кредит узиман. Борски коп не ради већ 20 година! Шта се догодило? Десила се та 1992. година, када су уведене санкције тадашњој Југославији и када је држава донела одлуку о престанку измирења обавеза према кредиторима из Париског и Лондонског клуба поверилаца. Од тада је на тај дуг само расла камата и зато он данас „кошта“ 408 милиона евра! Ваља рећи и то да РТБ Бор никада није добио никакав попуст у односу на аранжмане постигнуте са тим кредиторима јер није био државна фирма, нити корсник буџета. Због свог статуса друштвеног предузећа РТБ је био изузет из акције отписивања ових кредита, по каснијој државној уредби – објашњава заменица генералног директора за економику, маркетинг и финанасије Мирјана Антић.
Порекло басенских дугова и њихово намирење кроз УППРУ 900 милиона евра старог дуга убраја се и онај који је везан за испоруку бакра, односно повраћај бакра који се никада није десио, тако да РТБ Бор грчком „Митилинеосу“ и лондонској Стандард банци дугује 9.000 тона бакра. У то време цена „црвеног метала“ била је 1.400 долара за тону, а данас тона вреди 4.600 долара. Не рачунајући камате, па на њих и оне затезне, овај дуг „тежак“ је нето 41,5 милиона долара.
Када се све сабере, РТБ има 900 милиона евра старог дуга који не може да носи и око 350 милиона евра текућих обавеза, а највећа су кредитна задужења за нову топионицу и фабрику сумпорне киселине, као и за куповину рударске опреме. Тих 350 милиона евра се може и мора вратити, посебно део за који је држава дала гаранцију – тврди Спасковски.
Уколико се УППР усвоји, а нема разлога да тако не буде, то значи да ће на рочиштима заказаним 6. и 7. јула више од 50 одсто поверилаца којима компанија дугује, а ту су банке у стечају, Агенција за осигурање депозита и остали државни и комерцијални повериоци, дати сагласност да буду намирени онако како то УППР предвиђа.
Порекло басенских дугова и њихово намирење кроз УППРОд момента усвајања УППР-а, када документ буде правоснажан, РТБ Бор има рок 14 дана да измири обавезе из категорије јавних прихода насталих у последњем кварталу пре „пресечног датума“. У овом случају, то су обавезе из првог квартала 2016. године, па ће све оне неизимирене, а затечене 31. марта 2016. године морати да се плате у тих 14 дана након усвајања УППР-а. А, то је 660 милиона динара – каже Мирјана Антић.
То је, поред текућих, једина обавеза коју РТБ Бор мора да измири одмах након усвајања УППР-а. Од тада, наиме, почиње да тече грејс период од годину дана, када се дуг не враћа.
Плаћање крупних необезбеђених обавеза иде са грејс-периодом 12 месеци и ми за то време морамо стабилизовати производњу јер ће нам она бити гаранција за измирење свих обавеза. Урадили смо пројекцију до 2023. године и израчунали да РТБ то може вратити. Ипак, пошто смо компанија која се простире на 115 километара, од „Церова“ до Мајданпека, морамо се „утезати“, а за тако нешто неопходна су финансијска средства. УППР-ом су, зато, предвиђене и могућности комерцијалног партнерства са „Мајданпеком“ и стратешко партнерство за комплекс „Церова“.
Јер, дугорочно гледано, РТБ преко државе мора да потражи стратешког партнера. Једино је тај пут онај који води у извесну будућност. Зашто? Да би се развијало рударство и производило више домаћег концентрата, а тако повећавала добит – закључује Благоје Спасковски.

Још повезаних текстова
В Горица Тончев Василић
Више текстова Актуелно

Оставите одговор

Погледајте и

Градској „Топлани“ без накнаде уступљени опрема и постројења у старој Енергани

Србија Зиђин Копер помаже грејну сезону у Бору Пошто је процес производње енергије у градс…