Позитивно и за трећину боље пословање Басена у прошлој години
РТБ „добар“ пет милијарди динара
Разлика између пословних прихода и расхода у 2012. је у плусу 4,99 милијарди динара или 55,99 милиона долара. – Такав финансијски биланс из текућег пословања бољи је за 14,315 милиона долара (34,4%) од оствареног у 2011, а чак за 20,444 милиона или 57,5 одсто од оног из 2010. године, каже Мирјана Антић. – Б. Спасковски: РТБ је само у протекле три године зарадио више од његове вредности када је својевремено продаван на тендеру. Те 2008. имовина борске компаније нуђена је за 243 милиона долара, а наши финансијски резултати остварени у периоду 2010-2012, заједно са новцем којим смо из сопствених извора финансирали обнављање рударске механизације и постројења за припрему минералних сировина, знатно премашују ту суму
РТБ. – Највећи српски произвођач бакра, злата и осталих племенитих метала, Рударско-топионичарски басен Бор, остварио је у прошлој години позитиван финансијски резултат и добит из текућег пословања од четири милијарде и 99 милиона динара! Преведено на америчку валуту, позитиван скор вредан је 55 милиона 993 хиљаде долара, саопштила је, поред осталог, заменица генералног директора РТБ-а за економска питања Мирјана Антић на конференцији за новинаре уприличеној првог марта.
–Такав финансијски биланс из текућег пословања бољи је за 14,315 милиона долара (34,4%) од оствареног у 2011, а чак за 20,444 милиона или 57,5 одсто од оног из 2010. године. Сва басенска предузећа имала су прошле године позитиван биланс из текућег пословања, па је и РТБ Бор Група позитивна, односно њен укупан финансијски резултат, и то 1,88 милијарди динара или 21,38 милиона долара. У том укупном финансијском резултату пословања садржани су и ефекти биланса прихода и расхода, али и биланси осталих прихода и расхода који настају због дугова и потраживања из пакета тзв. старих обавеза које ће се решавати кроз поступак реорганизације компаније ове године – појаснила је Антићева.
Задовољство са покрићем
Без обзира на пословну климу у којој је борска компанија пословала прошле године и све околности које нису биле нимало повољне по општи амбијент и привредне токове у Србији (двоцифрена инфлација, пораст јавног дуга земље, нестабилан курс динара, скромне привредне активности, негативан тренд у индустријској производњи, скупо задуживање привреде), РТБ је наставио тренд позитивног пословања и повећања производње.
– РТБ је, примера ради, само у протекле три године зарадио више од његове вредности када је својевремено продаван на тендеру. Те 2008. имовина борске компаније нуђена је за 243 милиона долара, а наши финансијски резултати остварени у периоду 2010-2012, заједно са новцем којим смо из сопствених извора финансирали обнављање рударске механизације и постројења за припрему минералних сировина, знатно премашују ту суму. Додамо ли томе и огромне количине раскривке коју смо отад уклонили, а реч је о 94 милиона тона, и чињеницу да смо тако, опет из сопствених извора, финансирали „оживљавање“ свих басенских рудника, са великим покрићем можемо да кажемо да смо пословали изузетно успешно и да без лажне скромности будемо поносни на резултате које за собом остављамо из године у годину. Јер, када све то саберемо, фактички смо за четири године остварили добит из текућег пословања од 264 милиона долара, односно 21 милион долара више него што би држава пре само пет година добила од продаје РТБ-а. У исто време, врло важна чињеница је и та да је у Басену број запослених отад повећан на 5.020 радника, а не смањиван како су „признати“ стручњаци својевремено предлагали – рекао је генерални директор РТБ-а Благоје Спасковски.
Јавни позив за израду докумената
Почетак процеса реорганизације РТБ-а – израда докумената на основу којих ће државне институције сачинити план реорганизације и формирати јединствено предузеће. – Рок за излазак из реструктурирања 30. јун
БОР. – У листу „Политика“ данас је објављен јавни позив за израду докумената о процени вредности имовине Рударско-топионичарског басена Бор, финансијских извештаја (ванредна ревизија пословања Басена) и плана реорганизације РТБ-а, што је почетак процеса реорганизације, односно изласка Комбината бакра из реструктурирања.
Басен Бор и, посебно, Владину радну групу, која води процес реорганизације РТБ-а, у наредна три месеца очекују обимни и одговорни задаци.
–Активности које нас очекују веома су озбиљне и одговорне јер ће након израде тих докумената у институцијама државе бити сачињен план реорганизације РТБ-а и формирања јединственог предузећа – истакла је, на конференцији за новинаре, Мирјана Антић, заменик генералног директора Басена за економска питања.
Процес изласка РТБ-а из реструктурирања је започет, па се формирањем јединственог предузећа (од садашња четири правна лица) очекује рационалније и још боље пословање Комбината бакра.
–Сви државни повериоци Басена имају обавезу да потраживања конвертују у свој улог у капиталу новог предузећа, а са комерцијалним повериоцима ће се преговарати као што је започето 2011. године. Очекујемо, на пример, коначан предлог одлуке ЕПС-а (Југоистока) о отпису камата ради регулисања старог дуга. Такође, држава је донела одређене прописе о измиривању и других обавеза да бисмо стекли право на отпис камате и дела основног дуга. Наш дуг се није повећао у 2012. години (све обавезе уредно смо плаћали), али нисмо имали овлашћење да дугове из ранијег периода смањујемо како не бисмо фаворизовали ниједног повериоца – објашњава Мирјана Антић.
Рок за излазак Комбината бакра из реструктурирања, како је раније изјавио министар за економију и привреду Млађан Динкић, је 30. јун.
М. Милошевић
–Девизна позиција компаније је у односу на неке минуле године такође побољшана и то, пре свега, захваљујући структури продаје бакра. Басенски производи су берзански и, самим тим, сви су, изузев злата које се у потпуности предаје Народној банци Србије, слободни за продају ван граница земље. Прошле године смо 48% производње бакра и бакарне жице извезли, а не тако давно тај проценат се кретао око 20 одсто – подвукла је Мирјана Антић.
У „здравље“ компаније уложено 152 милиона долара
Пословну 2012. обележиле су и одважне инвестиционе одлуке менаџмента, односно додатно опремање басенских рудника, флотација и металургије и поновно отварање „Церова“. Сва улагања подређена су само једном циљу – годишњој преради 400 хиљада тона концентрата и производњи око 80 хиљада тона бакра.
– У рударство и металургију прошле године смо уложили и платили укупно 152 милиона долара. Две трећине тих улагања (104 милиона долара) односе се на металургију, конкретно на пројекат „нова топионица“, а око 48 милиона долара коштала нас је набавка додатне рударске опреме, реконструкција флотација у Кривељу и Мајданпеку, активирање „Церова“, експропријација. Уз то, водило се рачуна о потребама текуће производње и редовно су сервисиране све набавке репроматеријала, норматива и резервних делова. Такође, уредно као ретко који послодавац у земљи, РТБ је исплаћивао и немале зараде. Просечна нето плата басенских радника данас је знатно већа од републичког просека и вреди 69 хиљада динара – закључила је заменица генералног директора РТБ-а за економска питања.
