Представљамо жене РТБ-а: Марика Катић (Флотација РБМ-а)
Жена у срцу дробилице
Уз пуно разумевање породице и добру сарадњу колега, али и захваљујући кондицији и снази некадашње спортисткиње, Марика Катић са лакоћом обавља посао који је по свим мерилима један од најтежих за жену запослену у руднику
РБМ. – Марика Катић, од 1986. године запослена у Руднику бакра Мајданпек, последњих година ради као дробиличар на Примарном дробљењу. За жену запослену у руднику ово је један од најтежих послова, али она ни по чему не заостаје за својим колегама. Хвале је и колеге и надређени: Марика се посла не либи и поштеду не тражи, па резултати не изостају.
–Имам сјајне колеге, дивне људе, без којих би много теже било радити, а и резултати не би били тако добри. Лепо се слажемо, добро разумемо, дружимо, прави смо пријатељи, што је и начин да време брзо прође, а постављени задаци буду обављени како треба – каже Марика признајући да је посао који ради баш тежак, да можда и није за жену, али да је она у њему, ипак, пронашла себе. Пре тога много година је радила на транспортном систему, али када он више није радио, она се прикључила рударима. – Нисам се покајала, посао сам заволела, па и не помишљам на промену радног места, мада мислим да то није посао за жену. Јер, осим воље, тражи и снагу, а ја сам као некадашња спортисткиња, ето, успела да се снађем.
Да посао дробиличара није лак, није. Свако ко је икад посетио погон дробљења зна да посао дробиличара није лак јер подразумева улазак у срце дробилице, силажење два, три, четири спрата испод нивоа земље у местимично затамњен простор са великом буком:
–Немам осећај нелагоде, навикла сам на те услове тако да одавно не придајем значаја томе да ли радим споља или унутра. Посао је ту да се обави, а од свега мени само зна да засмета прашина – прича Марика која за сваку смену треба да допутује из више од 20 километара удаљене Рудне Главе, што значи да јој за уобичајену смену од осам сати треба десет и по. – Свакодневна путовања нису лака, али када имате разумевање у породици, све може да се постигне. Моји укућани, знају да радим тежак посао и често прискачу у помоћ. Мој супруг је, такође, радник Флотације РБМ-а, тако да му услови и тежина рада у руднику нису непознати, па у кући могу да рачунам на помоћ, а често и одмену. На другој страни, на послу, од колега то и не очекујем, јер смо пред обавезама сви једнаки, зар не? – кроз смех каже Марика и ипак признаје да је сваки празник жена дан када је колеге уваже, а она користи да честитке за празник упути свим женама, посебно оним које раде одговорне послове у руднику.
Марика каже да њена већ одрасла деца својим путем иду мимо рудника и рударења. Ћерка је медицински радник, у иностранству је, а син је запослен у Фабрици бакарних цеви, иако она прижељкује да и он ради у руднику. Додаје да би, да су на снази стари прописи, већ за годину дана могла да иде у пензију. Овако, још дуго Дан жена ће обележавати као једна од оних жена које обављају тежак рударски посао.