Представљамо жене РТБ-а: Миријана Јовановић (Топионица)

Без иједне повреде на новој топионици

Координатор за БЗНР је ″врховна власт″ на градилишту за све што се тиче безбедности, онај ко може сваког радника или руководиоца да врати са градилишта уколико се не придржава прописа. Делили смо ″жуте картоне″ у виду усмених упозорења, а мало је фалило да буде и ″црвених″. – Успели смо, заједно са људима из ″СНЦ Лавалина″ и ″Оутотека″, да безбедност наших радника подигнемо на виши ниво, а надам се да ће тако остати и када они буду отишли

ТОПИОНИЦА. – Градилиште нове топионице и фабрике сумпорне киселине у претходне две и по године постало је малтене нови дом Миријане Јовановић. Ту је свакодневно, викендом, без обзира на то које је доба дана или ноћи, смена, временске (не)прилике. Затекли смо је како разговара са радницима, проверава да ли су прописно везани, објашњава, саветује. Јер, Миријана је координатор за безбедно извођење радова и лице задужено за безбедност и здравље на раду и заштиту од пожара на градилишту нове топионице.
Миријана, необичног имена које је добила да би се слагало са сестром близнакињом Маријаном, рођена је 1964. године у Белој Цркви. Отац, који је у Бор дошао да студира, довео је и породицу, па је овде завршила основну и средњу школу, а на Техничком факултету стекла је звање дипломираног инжењера машинства. Прво запослење ″десило″ се 1988. у Заједничким службама ТИР-а (Служба за развој), где је провела осам година. Потом је прешла у Прераду метала и радила на различитим пословима (цртање у АУТОЦАД-у, конструкцијама). Година 2003. била је у сваком погледу преломна за Миријану – оклизнула се и смрскала скочни зглоб, после чега су уследиле три операције. Након ове тешке повреде на раду и опоравка, понудили су јој, и она је прихватила, да се бави заштитом на раду. Положила је три стручна испита: за обављање послова безбедности и здравља на раду, заштиту од пожара, као и за координатора безбедног обављања радова на градилишту. Из Прераде метала 2009. године отишла је у Фабрику бакарне жице, а 2012. у Топионицу. Од јула те године, заједно са колегама Миодрагом Петковићем и мр Браниславом Живановићем, ангажована је, као координатор, на градилишту највећег еколошког и економског пројекта на Балкану.
Миријана нам је најпре објаснила да послови БЗНР и ЗОП подразумевају свакодвени обилазак погона, указивање на недостатке, потпуно уређење фабрика које ће радницима омогућити безбедно радно место. Ту је и брига о запосленима и њиховом здравственом стању, физичким и радним способностима, лекарским прегледима, обукама за безбедно обављање послова. Све то би било немогуће без сталног праћења законске регулативе која уређују ову област. Али, како рече, искуство са градилишта нове топионице је драгоцено и немерљиво.
–Координатор је спона између инвеститора и свих извођача радова који, такође, имају своје ″безбедњаке″. Иако смо нас троје били добро ″потковани″ стручним испитом, нама је ово било прво градилиште. Мали проблем на почетку нам је представљало то што се ради са странцима, али убрзо енглески језик више није био препрека. Остварили смо веома добру комуникацију, а сарадња је била веома успешна, чак одлична. Све је функционисало као сат. Захваљујући томе, није било ниједне повреде, што сматрам нашим највећим успехом – поносно истиче Миријана.
Наша саговорница додаје да се ″СНЦ Лавалин″ придржава својих процедура и строгих критеријума, али да и ми ″коња за трку имамо″. – По нашем закону, координатор је ″врховна власт″ на градилишту за све што се тиче безбедности, онај ко може сваког радника или руководиоца да врати са градилишта уколико се не придржава прописа. Давали смо ″жуте картоне″ за непрописно понашање. Углавном смо ишли на блаже варијанте у виду усмених упозорења. Један од случајева је био за пребрзу вожњу на градилишту и, после ″жутог картона″ који смо упутили тој особи, сви су возили како треба. ″Црвених″ није било, али мало је фалило да их појединци добију, јер нису поштовали мере безбедности. Опомињали смо раднике да ставе шлем на главу, заштитне наочаре. Дешавало се да не буду везани, онда су се спуштали са висине, а њихови ″безбедњаци″ су организовали додатну обуку. Успели смо, заједно са људима из ″СНЦ Лавалина″ и ″Оутотека″, да безбедност наших радника подигнемо на виши ниво, а надам се да ће тако остати и када они буду отишли.