Представљамо жене РТБ-а: Снежана Петровић, техничар у РБМ-у

Рудник и рударење као судбина

Рођена Мајданпечанка којој су у руднику радни век провели отац, браћа, супруг, и сама је желела да ту ради, али никада, баш никада за 35 година стажа није пожелела да промени радно место техничара припреме одржавања на копу, нити предузеће
РБМ. – Најважније је пронаћи себе у послу који радиш, да посао волиш и да си спреман да учиш – рецепт је за успех на послу из перспективе Снежане – Нене Петровић, техничара припреме одржавања на Површинском копу у Руднику бакра Мајданпек. Пуних 35 година она ради на одржавању опреме у Новом сервису, у припреми багера и бушилица.
Као Мајданпечанки из породице рудара, у којој су се после оца, рударски позив изабрала и њена три брата, након завршене електротехничке школе у Костолцу, коју је похађала као стипендиста РБМ-а, некако јој је било најнормалније да ту започне рад.
–Била је то и жеља и избор, како због породице, тако и невеликих могућности да се у то доба нешто пуно бира. Али и касније, никада нисам пожелела да променим радно место, ни у Руднику ни мимо њега. Услови за рад су коректни, тако да нисам тражила бољи посао. И мој супруг је овде радио, само у оперативи, овде смо се и упознали, провели толике године радећи у истом погону, а он већ стигао до пензије. Наш син је, међутим, завршио факултет и запослио се у Београду.
У Новом сервису РБМ-а, где је ова служба лоцирана, Снежана је окружена колегама о којима може да каже све најбоље због пажње и поштовања које указују малобројним колегиницама.
–У самом послу ништа није тешко јер делујемо као екипа, као уигран тим у којем су улоге јасно подељене, којих се придржавамо увек спремни да помогнемо. Овде смо, практично, као породица, толике смо године провели заједно и толико времена да се то некако подразумева – прича Снежана, а колеге је хвале да са успехом ради заправо два посла: и електро и машински.
Рад у Припреми је одговоран. Ту се тачност, поузданост и правовременост подразумевају, а искуство је драгоцено. Посао није физички напоран, а када се воли, када се у њему ужива, није тешко ни усавршавање, ни подразумевајуће учење које је неопходно са пристизањем нове опреме, коју треба “у душу” упознати, јер се од запослених у Припреми и очекује да познају све њене детаље. Иако је некако тешко повезати те габаритне делове моћних рударских машина са женском природом и осетљивошћу, показује се да то није никаква препрека.
–Некада је у овој служби било више жена, то су колегинице којих се радо сећамо, често помињемо, а ово је прилика да прво њима, нашим пензионеркама, честитамо празник и пожелимо добро здравље – каже Снежана која ће због измењених прописа још најмање четири године морати да ради како би могла да оствари право на умањену пензију “само зато што је са само 18 година почела да ради”. – Није то проблем, мислим да још увек могу да радим онако како то посао захтева. Остаје да жалимо што нема више младих међу нама, јер деца, школована, млада, у пуној снази и треба да раде, а да им ми, кроз заједнички рад пренесемо знање и искуство, и успут неке важне ствари о колегијалности, пријатељству и поштовању.