Представљамо жене РТБ-а: Зорка Јовановић, површински коп ”Кривељ”

Открити узрок проблема суштина је доброг одржавања

Овде су инжењери веома ангажовани, тражи се брза реакција и још брже решење те човек мора да буде спреман и одговоран за оно што ради – каже млада инжењерка машинства из сектора одржавања на кривељском копу и додаје: Колеге су искусне у решавању проблема и ја се трудим да их пратим у стопу
КОП “КРИВЕЉ”. – Пре две-три године младу дипломирану машинску инжењерку Зорку Јовановић упознали смо у кривељској флотацији, у замашћеном радничком комбинезону, како са колегом решава проблем једног зупчаника на млину. Ових дана срели смо је у радионици одржавања тешких возила и пратеће механизације на кривељском копу и замолили је за кратак разговор. Осми март – који јој је, како рече, обично пролазио радно, али уз пажњу колега из радионице – био је повод да чујемо како се она као млад стручњак, снашла у великој компанији каква је РТБ. У својој канцеларији, уз компјутер, каталоге и цртеже, Зорка нам рече да се после флотације обрела у комерцијали РББ-а са задатком да поручује делове, али се указала прилика за рад у погону где је заступљена разноврсна механизација и где има много тога да се научи, па је затражила премештај.
–На радном месту у комерцијали РББ-а била сам у додиру са својом струком – каже она. – Састављала сам поруџбине на основу спецификација где се морају познавати делови који се поручују (чауре, осовине, заптивачи, ињектори…). Али, више је то била економија и ја у томе нисам видела себе. Мислим да је после толиког труда који сам уложила да бих завршила машински факултет, много корисније да стечено знање употребим решавајући проблеме одржавања рударске механизације.
Зорка Јовановић се тако октобра 2013. нашла на површинском копу “Велики Кривељ” и управо је задужена за одржавање пратеће механизације: булдозера, грејдера, утоварача. Њен посао почиње од момента када се њима нешто деси. Она тада, заједно са својим колегама из електромашинског одржавања, утврђује квар, процењује могућност поправке, организује (сигуран и безбедан) рад мајстора, обезбеђује делове и репроматеријал. – Један од главних задатака инжењера одржавања је да изврше дефектажу и утврде узроке настанка квара, а онда предузму мере и нађу решења да се квар не понавља. Циљ је да се тачно предвиди свака слаба карика у систему и на време замени како не би дошло до хаварије. Кад се нађе узрок проблема, онда се ураде спецификације неопходних делова и њихове санације за најбрже пуштање машине у рад. Ипак, најбитније је да инжењери спроведу превентивно, планско и корективно одржавање, уз максимално смањење трошкова, сагледавајући могућност поправке и санације делова и склопова, уместо набавке нових. Ту се подразумева “снимање” и рад на техничкој документацији за израду делова на домаћем тржишту. На срећу, могу слободно да кажем да сам у најјачој екипи РББ-а по стручности, искуству и колегијалности, уз коју се и сама све боље сналазим. Колеге ми свесрдно помажу да посао завршимо коректно и на време, да би опрема била максимално расположива.
Сада кад је већ у прилици да одмери колико је употребљивог знања донела са студија машинства у Београду, млада инжењерка, за коју смо чули само речи хвале, каже: – Бољка нашег школског система је у томе што има врло мало праксе. А, пошто управо пролазим тај пут од теорије до праксе, сматрам да сваки млади стручњак који улази у једну озбиљну компанију попут РТБ-а мора да буде одговоран, упоран и истрајан ка свом циљу, да научи све што треба како би могао да реагује и понуди решење неког проблема и кад га пробуде, како се то каже, у три ујутру. Да би то постигао, он мора добро да познаје и производно машинство, и моторе са унутрашњим сагоревањем, и хидраулику, и пнеуматику – мора да буде свестран – јер свака од машина која му је поверена на одржавање у ствари је – фабрика у малом.