Премијер Вучић: РТБ остаје у власништву државе
Са новом топионицом до профита и партнера
Држава ће обезбедити још 30 милиона евра за довршетак топионице, сам РТБ мора још толико, али нико не сме да се игра државним новцем. Молим вас да онако како сте то увек радили поштујете и волите свој РТБ, своју државу, и да цените то што ће она знати, моћи, хтети и помоћи да ви и ваша деца имате будућност. Бакра, злата и сребра имамо најмање за 55 година, па вас молим да покажемо да је све ово имало смисла, да цела Србија види да можемо да производимо више и боље – поручио је председник Владе Србије радницима РТБ-а
РТБ. – Дошао сам да разговарамо о будућности РТБ-а Бор, о будућности и положају радника и шта нам је заједнички чинити да бисте могли да живите нормално, да имате шансу за бољи живот и будућност своје деце. Разговарали смо са руководством РТБ-а о бројним проблемима и примедбама које имамо као држава. Пред собом имамо могућност да или кажемо да држава продаје нешто најбоље што има или да озбиљније преузме контролу и заједно са вама уложи додатни новац у завршетак топионице. РТБ је тражио од државе 30 милиона евра до краја ове године да би се топионица завршила и репарирала нека стара постројења која би нам послужила пре нових улагања стратешких инвеститора. Држава ће дати тај новац, али и РТБ мора да издвоји својих додатних 30 до 40 милиона евра. После тога морамо да вратимо назад новац и Бору и Србији, не може још једанпут да се догоди да је нешто отишло у бунар. Очекујем да у наредне две недеље завршимо коначни план за Басен Бор и све то реализујемо пре краја ове године, како би се већ у другој половини 2015. видели много бољи резултати.
Ово би могла бити срж једночасовног разговора председника Владе Републике Србије Александра Вучића са раднцима РТБ-а Бор. Заједно са генералним директором РТБ-а Бор Благојем Спасковским обратио им се у препуној хали старе борске топионице. Објашњавајући да у државној каси нема пара зато што су од 2007. до 2009. године, када је требало да се штеди и хвата у коштац са кризом, када је требало да се дође међу раднике и каже да су тешке године пред нама, неки пред изборе, а и после њих, повећавали плате и пензије без економске логике.
Тражимо мањинског партнера
Данас, ако улажемо тај новац, а даћемо га и с одређеним грејс-перидом, морамо држави да га вратимо јер морамо целу да је оздравимо. Дакле, држава ће своје да да, али нико не може и не сме да се игра новцем пореских обвезника Србије. Зато вас молим да ви, једнако као и ми, вршите притисак на своје руководство да новац буде потрошен на најбољи начин.
Говорећи о моделу мањинског стратешког партнерства са РТБ-ом Бор и о интересовању за борску компанију, премијер Србије је рекао: – Постоје неки који су заинтересовани, али Благоје још није добио одобрење да о томе разговара. Знате, лакше је Светог Петра натерати да разговара о партнеру за РТБ Бор, него Благоја Спасковског зато што он мисли да је ово његово, а не државно. И он је срећан кад ја то кажем. Али, суштина је у томе да ћемо ми покушати да пронађемо најбоље решење и за нас и за вас – рекао је Вучић.
Покажимо да су се улагања исплатила
Наглашавајући да никада неће прихватити да се за раднике у Србији, било да су рудари, возачи дампера, камиона, багера, сада залажу они који никада нису смели да стану пред њих, да им се обрате, Вучић је казао да ова власт покушава нешто да промени.
–Морамо да направимо флексибилније тржиште рада, морамо да наградимо најбоље раднике дупло више него оне који не раде. Ја вас само молим да онако како сте то увек радили поштујете и волите свој РТБ, своју државу и цените то што ће држава знати, моћи, хтети и на крају помоћи да овде живите добро, да ваша деца имају будућност. 
Јер, имамо резерве за најмање 50, неки кажу и за више од сто година. За то су потребна улагања, али и поштовање за уложени новац. Зато вас молим да када буде стигла подршка државе завршимо оно што је наш посао на најбољи начин и покажемо да су се улагања исплатила, да покажемо да је то имало смисла, да цела Србија види да можемо да производимо више и боље. Јер, ако топионицу завршимо, производња бакра биће нам 500 долара јефтинија по тони, па израчунајте колико је то у милионима и за вас и за Србију.
Новом топионицом против уцена
Уследила су бројна питања басенских радника и синдикалаца, а прво се односило на могућег стратешког партнера РТБ-а. Премијер Србије је најпре рекао да одлуке о стратешком партнерству још нема и „да се у то неће улазити зато што треба нешто да продајемо, а, нажалост, сви досад су желели већински пакет акција на шта не пристајемо.“
– Имаћемо већину у нашим рукама и под својом контролом. Стратешко партнерство нам је потребно за додатне инвестиције, јер је неопходно уложити још стотине милиона евра што је тешко очекивати од Србије у наредне две – три године. Али, оног тренутка када завршимо топионицу, игра се мења, све постаје другачије и сви други треба да знају да више не могу уцењивати Србију. Када је реч о дуговима РТБ-а, око 800 милиона евра су обавезе према држави, око 200 милиона евра према Стандард банци и Митилинеосу, као и још неким другим повериоцима, и оно што је наша обавеза овде још око 150 до 200 милиона евра. Ако би се држава одрекла или конвертовала своја потраживања у власништву РТБ-а, уз ове исплате и смањење потраживања према Стандард банци и Митилинеосу, неком мањом сумом новца (између осам и 10 милиона евра годишње), можемо да испуњавамо своје обавезе и послујемо веома позитивно. Када поставимо такав модел, онда цена скаче и можемо да кажемо: „Ово нећемо, ако хоћете овде сте добродошли“. Покушаћемо да пронађемо најбоље решење и за вас и за нас. У сваком случају, већински пакет акција увек ће бити државни, држава завршава нову топионицу, а онда је на нама да постављамо услове за све друге који долазе.
Границе за пензију
Љубиша Миљковић, председник Синдиката рудара Србије са седиштем у Бору, на почетку је констатовао да су радици РТБ-а увек били уз државу, док је „држава увек пљачкала РТБ који је био гаранција за бившу Југославију и сада је један од највећих извозника у Србији“. Председнику Владе Србије поставио је неколико питања, а једно од њих тиче се рудара за које се, како рече, не зна када ће, било по претходном или будућем Закону о раду, отићи у пензију.
– Свуда у Европи граница за пензију у рударској индустрији се „везује“ за године стажа, а не за године старости, конкретно 30 година стажа у директној производњи важи за све струке или 50 година живота. Молим Вас да препишете то, јер сви закони ЕУ то имају. Од 2013. године све наше колеге који су отишли у пензију као инвалиди рада имају привремена решења. РТБ исплаћује надокнаду за инвалиде, што је дужност државе, односно Фонда ПИО, и држави плаћа све дажбине за ту разлику. А, када дође време обрачуна за пензију тај новац не улази у просек пензија. Покушавали смо да посредујемо између РТБ-а и Фонда ПИО, али нисмо успели. Молим Вас да све то уђе у законске оквире, да исправите ту неправду и да се борите против нерадника. Хвала Вам што подржавате РТБ.
Дочекан аплаузом шеф српске владе је, обраћајући се радницима Басена преко мегафона, одмах на почетку казао да „зна да је он у Бору мали и да је само Благоје (Спасковски) велики“. Стара топионица била је препуна радника, процене говоре да их је било више од хиљаду. Рудари, металурзи, флотери и остали седели су на импровизованим клупама – даске на циглама, а многи су и стојећи пратили Вучићев говор. Иако је премијеру и генералном директору РТБ-а била намењена иста „удобност“, обојица су се попела на клупу од дасака и све време била „очи у очи“ са радницима.
– Улагање у РТБ је важно за Србију, за Бор. Уколико после тога будемо радили како ваља, то ће бити велика ствар за вас, вашу децу, али и за нашу државу. Да нема бакра, злата и сребра у толиким количинама, не би Фрипорт био овде. Хоћемо да све то припада и остане вама, нама, држави Србији у целини. Зато улажемо и учинићемо то и пре него што РТБ обезбеди свој део. Што се тиче рудара, њима је задржан бенефицирани радни стаж (54 године и три месеца). Они који обављају најтеже послове, имају највеће проблеме са повредама и различитим болестима, и даље имају бенефицирани радни стаж. Држава и те како води рачуна о томе, али не сме и не може, као раније да остане само на губитку и да се дугови пролонгирају – нагласио је Вучић и додао:
Да заједно зарађујемо
– Даћемо новац, али после тога хоћемо и ми да радимо и зарађујемо. Хоћемо да ви зарађујете да бисмо ми, као држава, могли да узмемо више. То је нешто најчистије на свету. Наравно да неће бити лако, уништили смо државу у претходних 20 година тако да нема опоравка с неба. Ми морамо да радимо да бисмо је опоравили. У протеклих шест година осам милијарди смо потрошили само на увећане плате и пензије, практично, бацили у бунар, а притом нисмо уложили ни у једну фабрику, нисмо направили ниједно ново радно место. Брига за нову топионицу је брига за будућност, за оне који долазе у РТБ да раде и после вас, зато што ће имати посла најмање 50, а можда и 100 година. Морамо да водимо рачуна не само о томе како је нама данас и како ће бити 2015., већ и 2016. и 2025. И зато предузимамо овакве стратешке кораке. Говоримо о 30 милиона евра, још толико одавде, то је огроман новац који се улаже да би се обезбедила увећана, „чистија“ производња и да би се зарађивало више новца у будућности. Али, за све то је потребна ваша одговорност. Ово је последње што држава даје на такав начин, после тога тражи и одговорност и обавезу и озбиљност и поштовање уложеног новца.
Стриктно примењивати законе
Драган Алексић, председник ЈСО Самосталног синдиката РТБ-а, потенцирао је стриктну примену било ког, па и будућег Закона о раду и Закона о ПИО, специфичан положај појединих радница Басена са бенефицираним радним стажом које раде на врло тешким пословима у Топионици и Фабрици сумпорне киселине, инвалидима рада, доношењу неке врсте лекс специјалиса када је реч о бенефицираном радном стажу.
– Разговарали смо да ноћни и сменски рад остане 26 одсто. За оне који имају 43 године стажа, а немају довољно година, не знам одговор у овом тренутку, али ћу га ускоро саопштити. Закон се доноси најпре зато што смо њиме успели да зауставимо раст камата за задуживање Србије на међународном финансијском тржишту, зато што сви у свету верују у реформе које спроводимо и виде да правимо здраву економију. 
Осим флексибилнијег тржишта рада, помаже се развој привреде, послодавцима и радницима, али добрим радницима. Имаћемо инспекције рада и све друге могуће инспекције са неупоредиво већом улогом, јер после доношења оваквог закона прво ћемо да проверимо ко је све пријавио раднике, а ко није, испуњавају ли се све обавезе према радницима. Они који то не чине и те како ће да одговарају, пошто сада имамо снажан законски основ да то урадимо и драматично ћемо пооштрити његову примену. Држава ће бити неупоредиво ригорознија него што је била до сада и по питању пореске наплате, као и многим другим стварима.
РТБ ће се одужити
Премијер Вучић је на крају разговора поручио басенским радницима да ће бити поносни на своју топионицу, на своју децу коју ће моћи да виде у РТБ-у за 10 и 15 година. 
– Али, уместо чангризања и кукњаве, морамо да радимо сви заједно. Сваког дана се боримо са огромним проблемима да бисмо нешто урадили за своју земљу и у томе тражимо вашу подршку. То не можемо сами, не можемо без вас. Држава неће да остави Бор. Напротив, жели да му помогне на све могуће начине, али тражи одговорност и руководства, моли раднике да помогну како бисмо то заједнички остварили. И Бор, и РТБ и Србија имају и те како велику будућност. Хвала вам што сте данас радили, што сте дошли, а видећемо се пре краја године када топионица буде завршена.
Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а, је додао да није изненађен што држава улаже новац у завршетак изградње нове топионице. – Очекивао сам овакву помоћ и ми ћемо то одужити.
Љ. Алексић и Ј. Станојевић
