Привредни апелациони суд потврдио УППР за РТБ Бор

 УППР постао правоснажан

РТБ. – Београдски Привредни апелациони суд потврдио је јуче све унапред припремљене планове реорганизације за четири предузећа у саставу РТБ Бор Групе. На тај начин, сва решења о прихватању четири УППР-а, која је у јулу ове године донео Привредни суд у Зајечару, постала су правоснажна, а поступак пред судом је окончан.
Овај правно-економски документ ступиће на снагу за 14 дана, а реч је о највећем финансијском реструктурирању у Србији вредном 1,2 милијарде евра. Захваљујући деведесетопроцентним гласовима поверилаца, а сходно томе и одлуци најпре Привредног суда у Зајечару, а сада и Привредног апелационог суда у Београду, РТБ-у Бор отписана је готово милијарда евра старог дуга насталог од 1960. до 2010. године.
УППР РТБ-у Бор доноси: отпуст 90 одсто необезбеђених потраживања од око милијарду евра; конверзију дуга обезбеђених поверилаца у капитал државе, чиме РТБ Бор Група добија јасну власничку структуру – државно власништво; статусну промену која за циљ има формирање једног уместо четири досадашња предузећа.
Све ово, након што су уз помоћ Владе Србије изграђене нова топионица, фабрика сумпорне киселине и нове флотације у Бору и Мајданпеку, РТБ-у Бор пружа могућност за даљи развој рударске производње. Инвестиције у рударство донеле би већу производњу концентрата из свих рудника РТБ-а Бор, где су резеве од око две милијарде тона руде довољне за 100 година рада, капацитет нове топионице био би попуњен, а зарада која се данас остварује прерадом страног концентрата, била би на тај начин удвостручена. Самим тим, компанија би постигла финансијску стабилност, повећала приходе и учешће у БДП-у државе Србије, што је и циљ садашње републичке владе.
РТБ Бор не може сам да инвестира у рударство, држава Србија такође. Зато је неопходна промена власничке структуре – коју омогућава управо усвојени УППР – јер нигде у свету није пракса да држава инвестира у рударство.
На крају, РТБ Бор у наредних осам година, уместо милијарде евра старих дугова насталих у периоду 1960-2010., мора да врати око 130 милиона евра и 250 милиона евра из класе обезбеђених поверилаца (кредити за нову топионицу, фабрику сумпорне киселине и део рударске опреме).