Првог дана пролећа, а уочи Светског дана шума у Бору посађено 500 садница црног бора

За шест година посађено милион садница, на реду пошумљавање „Високих планира“

Реч је о одлагалишту коповске раскривке и простору који заузима око 250 хектара, где упркос стогодишњем рударењу малтене никада није спроведена еколошка санација, каже Ивана Јенић Комљеновић. – У намери да унапреди стање животне средине Србија Зиђин Копер је само у рекултивацију историјског наслеђа, односно санацију свих флотацијских јаловишта и одлагалишта коповске раскривке у Бору и Мајданпеку инвестирала око 38 милиона долара

БОР. – Сунцем окупан први пролећни дан ове године био је идеалан за садњу црног бора, коју је у сусрет Светском дану шума организовала Србија Зиђин Копер. Код некадашњег црвеног језера „Робуле“, надомак села Оштрељ посађено је 500 младица четинара, а у акцији пошумљавања ове локације су, поред запослених у компанији и њеним секторима за заштиту животне средине и ЕСГ, учествовали и представници локалне самоуправе у Бору.

–Задовољство ми је што у име града Бора учествујем у овом друштвено корисном послу и акцији пошумљавања коју је Србија Зиђин Копер организовала баш на први дан пролећа, а у сусрет Светском дану шума. Компанија очигледно има осећај за овакве активности и настоји да допринесе лепшем изгледу града и околине, па имам само речи хвале за овај њихов потез – изјавио је помоћник градоначелника Бора Бобан Стојановић.

Светски дан шума, како каже помоћница руководиоца компанијског сектора за заштиту животне средине и екологију Ивана Јенић Комљеновић, подсећа на одговорност коју сви имамо према природи и позива да предузмемо кораке у очувању шума.

– У глобалној борби за очување животне средине шуме имају кључну улогу и од нас зависи да ли ћемо их сачувати за будуће генерације. Србија Зиђин Копер је од 2019. до данас посадила око милион садница и верујем да у стогодишњој историји некадашњег РТБ-а није ни близу толико посађено – истиче Јенић Комљеновић, која избор локације за пошумљавање објашњава овако:

–Ово је одлагалиште коповске раскривке које је формирано средином прошлог века, када је почела експлоатација на Борском копу. Депоновање материјала завршено је деведесетих година, када је и коп престао да ради, па говоримо о простору који заузима око 250 хектара и који је у Бору познат по називу „Високи планири“. Посебно је интересантно то што на толиком простору, упркос стогодишњем рударењу, малтене никада није спроведена еколошка санација, па су се са ових површина одувек сливале отпадне воде које су са собом носиле штетне материје. Све оне завршавале су у Борској реци и, поред утицаја отпадних вода које долазе из града, додатно „кумовале“ лошем квалитету воде у реци – каже Ивана Јенић Комљеновић и подвлачи да је Србија Зиђин Копер у намери да унапреди стање животне средине само у рекултивацију историјског наслеђа, односно санацију свих флотацијских јаловишта и одлагалишта коповске раскривке у Бору и Мајданпеку инвестирала око 38 милиона долара.

– На „Високим планирима“ конкретно, најпре су изведени земљани радови како би се спречила даља ерозија земљишта и ресуспензија честица које утичу на квалитет ваздуха. Након тога су израђене етаже, а онда и 6,6 километара дренажних канала за сливне воде. Тек тада смо нанели слој здраве земље и посејали траву која, ево, с првим дахом раног пролећа почиње да зелени – наводи помоћница руководиоца Сектора за заштиту животне средине и екологију у Србија Зиђин Копер.

Она додаје да је пошумљавање ове локације важно у есететском смислу, пошто се „Високи планири“ могу видети из било ког дела града, али је најважније то што ће оно допринети побољшању квалитета ваздуха и вода у Бору.

Тема Светског дана шума 2025. – „Шуме и храна“ истиче кључну улогу шума у обезбеђивању сигурности хране и средстава за живот. Шуме пружају храну, гориво, приход и запошљавање, али и подржавају плодност тла, штите водне ресурсе и нуде станишта за биодиверзитет, укључујући важне опрашиваче.