Радови на Андензитском прсту у РБМ-у

Рудник и град све ближи

Рудно тело Андезитски прст важно за производњу бакра у периоду преласка из Северног на Јужни ревир. – На тешком кречњачком терену радови напредују, али спорије од плана. – Због близине магистралног пута и безбедности – непланирани чешћи застоји

МАЈДАНПЕК. – Када су 4. септембра, у редовном минирању на Андензитском прсту Рудника бакра Мајданпек, из 70 бушотина активиране 33 тоне експлозива, апарати Сеизмолошког завода Србије регистровали су да је „земљотрес јачине 2,4 Рихтерове скале потресао околину Мајданпека“.

–Наравно, ми у Мајданпеку знали смо о чему је реч – потврђује Милован Павловић који, као и већина становника града под Старицом када се осети минирање и чује бука тешких возила, зна да се у Руднику ради, што је добра вест за све оне који нису заборавили злослутну тишину од пре десетак година.

–За производњу Рудника бакра Мајданпек Андензитски прст је изузетно важно рудно тело чија експлоатација треба да омогући континуитет производње у периоду преласка из Северног на Јужни ревир – каже Светомир Мустецић, директор РБМ-а.

–Ко год да је Андензитски прст назвао „тврдим орахом“, био је у праву – сагласан је Бранислав Томић, управник Копа Јужни ревир, потврђујући да у последњих 15 и више година није било тежег захвата. – То тражи максималну будност и концентрацију свих запослених да бисмо планове остварили.

И опрема и људи бирани су за посао на Андензитском прсту, али непланирани застоји не дозвољавају рад пуним капацитетом. На самој ивици стене нова примарна бушилица припрема бушотине за ново минирање.

Ради се у кабини која је буквално изнад литице. Године искуства су за нама, па страха нема, али морамо бити опрезни због могућег обрушавања материјала и близине пута и других важних објеката – каже Добривоје Кушлић, вк бушач.–

Да у том раду нема опуштања, потврђује и његов млађи колега Жељко Трифуновић, вк бушач са „кролера“ за секундарно бушење. То је машина захваљујући којој су створени услови за рад капацитативно већих, а која и данас добија битку са најтврђим деловима Андензитског прста. – Терен је такав да за „кролер“ још има посла, због блокова, жолова – каже Жељко подвлачећи да су на овом месту пажња и концентрација неопходне.

На моћном „ОК“ багеру, на простору који се описује као кречњачки теснац, тек етажу испод врха, затичемо младост и искуство.

– Ово је велика машина, скупа. Рад на њој је изазов. – Није тежак, али је максимално одговоран: да се не оштети машина, да се не повреди неко – каже Андрија Андраш.

– Отежано се раде делови према путу. Радимо по самој ивици, па морамо да будемо крајње опрезни, а због обрушавања материјала имамо сталну везу са сигналистима на магистралном путу које преко радио станице обавештавамо када морају да зауставе саобраћај – каже Жарко Адамовић, вк багериста.

Моћним „Белазом“, који одвози материјал са ове заравни, управља Александар Станчић, најмлађи возач тешких возила у РБМ-у, каже да овај посао не би мењао, да му не падају тешко ни сменски рад, ни одговорност: – Посао је занимљив, релације кратке, услови у возилу добри.

На магистралном путу испод Андензитског прста сигналиста Љубомир Ђорђевић зауставља саобраћај:

– Већина људи разуме да је реч о њиховој безбедности, стрпљиво сачека тих 5-10 минута, па настави, али има и несавесних возача, оних који не схватају да због сопствене безбедности треба да сачекају, па пролазе – каже Љубомир додајући да су краћи застоји чести, а до пола сата се чека само у време минирања.

Радови на Андензитском прсту су, као никад до сада, приближили Рудник и град. Стрпљивост и разумевање су том заједништву преко потребни.