РТБ Бор је доказ да је Србија схватила значај минералних ресурса за њен привредни развој

Бакар остаје водећи метал

  Где год држава може да учествује у финансирању озбиљних рударских пројеката, попут ових у Бору, она то треба и да уради, посебно ако се има у виду стални раст тражње бакра али и других минералних сировина, каже проф. др Владимир Павловић. – Потребе за металима расту и зато су у свету интензивирана геолошка истраживања, а у Србији је прошле године у истраживања на више од 70 нових геолошких поља уложено преко 60 милиона евра
РТБ. – Професор доктор Владимир Павловић са београдског Рударско-геолошког факултета каже за „Колектив“ да РТБ Бор има велики развојни потенцијал, како у сектору рударства тако и у укупном привредном развоју државе, са потпуно извесном перспективом и да је, као такав, стратешки веома важан за Србију. – Бакар је, поред осталих минералних ресурса, свакако најприоритетнија сировина. Јесу ту и угаљ и борни метали, али бакар остаје примаран и водећи у смислу развијене експлоатације, искуства и традиције, али и као метал који неће имати замену на тржишту. Зато је, сматрам, држава добро урадила када је стала иза развојног програма „Бора“, мада мислим да је и цело српско друштво схватило значај минералних ресурса за укупни друштвени и привредни развој државе. Иако и нови Закон о рударству и геолошким истраживањима и Стратегија управљања минералним ресурсима Србије, па, ако хоћете, и Закон о концесијама, изједначавају права и допуштају улагање страног капитала у рударство, нигде нема нити једне назнаке да се природна богатства морају приватизовати. Имате у свету много успешних рударских компанија које послују под државним окриљем и функционишу добро, а када то кажем мислим на то да оне остварују профит. Зато сматрам да, где год држава може да учествује у финансирању озбиљних рударских пројеката, попут ових у Бору, она то треба да уради и не препушта експлоатацију страним компанијама – каже професор Павловић.
Додаје, такође, да је производња минералних ресурса у свету у последњих 30 година порасла за више од 60%, а пројекције показују да ће у наредне четири деценије укупна продукција премашити ону која је остварена у читавој историји човечанства. – Очекује се годишњи раст потрошње метала и неметала (3-5%), примарне енергије (1,5%) и угља (2,5%). Примарни енергетски ресурс овог века биће угаљ, а потребе за металима ће стално расти, тако да је то нови изазов пред рударским и геолошким сектором. Код потрошње је интересантно то што Европа, иако производи само пет одсто минералних сировина у свету, у просеку много више троши по глави становника од остатка света (изузев Северне Америке и Аустралије које троше 88 килограма минералних сировина дневно). На најстаријем континенту се просечно дневно потроши 43 килограма минералних сировина, а у свету је просек 22 килограма. Србија, рецимо, троши 19 килограма дневно и зато је она и развојно и инвестиционо интересантна земља у наредним деценијама. Наши потенцијали су веома значајни јер у овом тренутку имамо преко две хиљаде појава, обележја и лежишта. Влада велико интересовање за истраживање у Србији, па данас имамо одобрених 110 геолошких истражних поља, од којих се 74 већ активно истражују. Прошле године је, тако, заједно са улагањима НИС-а, у геолошка истраживања у Србији инвестирано преко 60 милиона евра – подвлачи професор Павловић.