РТБ Бор први помогао поплављеном становништву Текије
Хероји Текије јачи од стихије
Прве и најтеже послове на рашчишћавању поледица невремена обавила екипа РТБ Бор. – У акцији помоћи учествовало 45 радника, пет грађевинских машина и пет камиона. – У Текији за РТБ Бор само речи хвале
РТБ. – Да могу, становници Текије, мале ђердапске вароши у општини Кладово, најрадије би заборавили понедељак 15. септембар и невреме које је разрушило насеље, порушило на десетине, а оштетило већину кућа, школу, цркву, улице затрпало наносима блата, стена, дрвећа, покидало комуникације, а становништво подсетило како је мало времена потребно да нешто деценијама стварано нестане, као да га није било. Да могу, заборавили би, али како са тим морају да живе и иду даље, Текијанци који се полако враћају својим домовима, са великом захвалношћу и поштовањем говоре о онима који су им први притекли у помоћ и несебично помагали свих ових дана када је било најтеже, о људима из компаније РТБ Бор.
Људи из РТБ-а су у Текији од 15. септембра. Само неколико сати после катастрофе стигао је генерални директор Благоје Спасковски, учествовао у евакуацији становништва и организовао санацију последица чије се размере тек сагледавају. Саша Перишић, помоћник директора РТБ Бор за безбедност и заштиту на раду, који од почетка координира акцију помоћи Текији и Текијанцима, објашњава: – На старту, било је овде пет грађевинских машина и пет камиона, 45 запослених из РТБ-а Бор, руковалаца, возача, припадника Чете за спасавање јер је требало уклонити све оно што је, практично, паралисало Текију, започети рашчишћавање и успоставити комуникације. Ми смо то урадили, а укључили су се мештани заједно са војском, од дворишта до дворишта са механизацијом која је погодна за ту врсту посла, на малом простору обављају тај део и мораће сигурно још неких 15-20 дана. Део механизације за којом више нема потребе је враћен, па сада овде имамо 25 радника, три утоварне машине и три камиона.
Две куће Драгана Колунџића из Панчева, у непосредној близини цркве, биле су на удару бујичног таласа, па више нису за становање, а он, “човек из бујице”, кога су само срећа и добра физичка кондиција задржали међу живима, пребирући по ономе што је остало затрпано, резимира: –Штета је страховита, од кућа готово ништа. Највећу захвалност дугујемо РТБ-у Бор. Момци из Бора су, не чекајући друге, урадили све што су могли, склањали читава стабла ручно, док им нису стигле тестере, а њихова снажна механизација раскрчила је највеће наносе, најважније саобраћајнице, одрадила први и најтежи посао и ту су, са нама, од јутра до мрака. Војска је дошла касније, много помогла и убрзала санацију, али РТБ је био први – каже Колунџић који умало није био жртва невремена у Текији.
Михајло Сидерис, директор Основне школе у Текији, спријатељио се са РТБ-овцима и док са запосленима из школе пере, чисти учионице, брине и друге бриге: – Зграду ћемо обновити. Обећана нам је помоћ из Дивац фондације, из општине Стари град замена столарије, али људи немају где да живе, траже станове у другим срединама, одвешће децу тамо, а ми ћемо се овде преполовити. То је озбиљан проблем за школу са 52 ученика која је некада имала више од 300.
–Овде смо од понедељка увече, од самог старта – потврђује Ненад Грујић из „Транспорта ТИР-а”. Он наглашава да су се суочили са великим послом и огромном штетом: – Првих дана радили смо и ноћу. Сада је мало лакше, дошла је војска, боље смо се организовали. Одавде, како је наш генерални директор рекао, не полазимо док не очистимо све.
Дарко Новаковић, руковалац рударске механизације, после шест дана проведених у Текији вели: – Када смо полазили, знали смо да неће бити лако, али нисмо могли да поверујемо да је овако разорено. Искрено, пуно је посла, много лома. Међутим, као и увек кад је тешко, ту су РТБ и чета за спасавање.
–Ово је горе него у Крупњу. Било је и тамо тешко, али овде је велики нанос, велико клизиште и много теже – додаје Љубиша Богдановић из “Транспорта ТИР-а”. – Радимо од јутра до мрака, помажу мештани и војска, али највише посла има за људе обучене за рад у оваквим ситуацијама.
Петар Пожега, старешина чете за спасавање погона “Јама” РТБ-а Бор, своје људе зналачки води кроз делове Текије који су због бујичног наноса постали непрепознатљиви и мештанима. Са школског игралишта уклањали су слој висок десетак метара, из њега вадили крупно камење и из корена ишчупано дрвеће: – Већ неколико дана смо овде. Добили смо конкретан задатак оспособљавања комуникација јер су огромни балвани закрчили пут. Резали смо их како би механизација могла да их утовари и уклони са путева. Радимо од јутра до вечери, како нас ко зове од домаћина, прискачемо у помоћ. Сада, откако је и војска ту, много је лакше. Верујте, радници РТБ-а Бор су овде дали све од себе.
–Имам само речи похвале за све људе из РТБ-а Бор од генералног директора Благоја Спасковског, преко његовог помоћника на терену Саше Перишића до сваког човека из РТБ Бор – каже генерал мајор Милисав Симовић, заменик команданта Копнене војске и руководилац Штаба за отклањање последица поплава. – Заједно рашчишћавамо земљу из дворишта и кућа и наносе са улица. Очекујем, ако нас киша не успори, да што пре завршимо све. Има довољно механизације, овде се налази инжењеријска јединица која у свом саставу има 16 инжењеријских машина, имамо ту још толико машина из осталих предузећа која су на истом задатку са нама – закључио је генерал Симовић подвлачећи да би Бољетин према плану требало да се заврши до 26. септембра, јер је тамо мање посла него у Текији.
Љубишу Марковића и Драгутина Болботиновића затекли смо док су чекали превоз ка Кладову: – Сви мештани кажу за ове борске раднике да су феноменални, да су први прискочили у помоћ и да су највише помогли – каже Љубиша, а Драгутин додаје: – Текијанци никада неће да их забораве. Сви их хвале и кажу да су много урадили за Текију. То никада нећемо заборавити.
–Помоћ РТБ-а Бор била је пресудна, јер док се држава са својим апаратом организовала, многе је ствари требало већ одрадити. Били су ту први, већ првог дана са генералним директором на челу и хвала им. Они су прави јунаци Текије – забележили смо и изјаву Јована Стингића, начелника општинске управе у Кладову који је у име Штаба за ванредне ситуације општине Кладово задужен за координацију тих послова у Текији: – Овде је промењена географија у појединим деловима села. Сада је потребна помоћ државе.
Из Текије нас је и 22. септембра, баш као и недељу дана пре тога, када смо на дан катастрофалног невремена били са Текијанцима, испратила јака киша. Разумели смо највећи проблем РТБ-оваца и речи Саше Перишића:
Е, ово нас је реметило, свако мало киша, пљусак!
Знало је да поремети, али не и заустави. Екипа из РТБ-а Бор је и даље у Текији.