РТБ Бор спроводи ригорозне мере штедње

Смањују се сви трошкови

Компанија месечно треба да уштеди 1,1 милион долара на нормативима, али и исто толико пара на трошковима зарада. – Б. Спасковски: Само смањење цене струје, нафте, течног кисеоника и осталог репроматеријала у просеку за 10-ак одсто донеће нам уштеду пет милиона долара годишње. Али, ако желимо да сачувамо компанију, морамо да посегнемо и за најнепопуларнијим мерама штедње, да смањимо и трошкове зарада. – Синдикати позивају на укидање члана 70а Закона о ПИО како би се избегле тензије на релацији синдикат-послодавац-држава због понуђеног социјалног програма за запослене са 39, 40 и више година радног стажа
РТБ. – Ефекти оштрих рестриктивних мера штедње које су у Рударско-топионичарском басену Бор на снази од почетка ове године биће 25 милиона долара. За толико, наиме, компанија треба да смањи материјалне и оперативне трошкове и на тај начин проба да ублажи последице пада цене бакра на светском тржишту. У исто време, РТБ Бор треба да одржи производни континуитет и тако обезбеди неопходна ликвидна средства.
У немилосрдну борбу „кресања“ свих трошкова менаџмент борске компаније је, како каже генерални директор Благоје Спасковски, ушао половином прошле године, чим је цена „црвеног метала“ на берзи почела нагло да пада, а штедњом на свим нивоима тада је „ушпарано“ четири милиона долара. Програм мера штедње у РТБ-у Бор је почетком 2016. иновиран, постао је комплекснији и ригорознији па, по њему, компанија треба месечно да уштеди 1,1 милион долара на нормативним трошковима, али и исто толико пара на трошковима зарада.
–Ефектима које смо остварили по основу смањења јединичне потрошње норматива можемо да будемо задовољни јер та потрошња данас није већа од оне у светским компанијама. Само смањење цене струје, нафте, течног кисеоника и осталог репроматеријала за у просеку 10-ак одсто донеће нам уштеду пет милиона долара годишње, а ако томе додам и да у директним преговорима са свим испоручиоцима репорматеријала успевамо да „избоксујемо“ десетак одсто нижу цену челичних кугли, шипки, уља, мазива, лежајева и реагенаса, јасно је да је борба с трошковима фронтална и то „очи у очи“. Најтежа је, али такође неминовна, она мера која се односи на трошкове зарада. То подразумева социјални програм и за сада се за добровољни одлазак из предузећа уз отпремнину пријавило 146 радника. Следећи корак је, чини ми се, крајње хуман приступ који подразумева да сви они који имају 39, 40 и више година радног стажа, уз отпремнину, трајно напусте посао и са примљеном накнадом сачекају испуњење услова за пензију. Идеја је да људи након толико година проведених у РТБ-у не напусте радно место незадовољни и зато је изузетно важно да се све изведе и спроведе онако како је програмом штедње дефинисано и потврђено одлуком највишег органа управљања компанијом – каже генерални директор РТБ-а Бор.
Спасковски додаје да ће незадовољни бити једино они који буду проглашени технолошким вишком. – То је та трећа категорија коју не можемо избећи, па не казати да у РТБ-у има и нерадних људи, оних који користе опијате, алкохол и оних који су, рецимо, 30 дана болесни, па један дан здрави, па опет месец дана болесни. За такве нема места ни у једној компанији, па ни код нас и за њих је примерен термин „отказ“. Сви други морају бити задовољни, нарочито они који имају 39 и 40 година стажа. Производни радници, они на линији стварања бакра – од прве бушотине до катоде – ове мере неће остетити на својој кожи. Нити ће бити померани са својих радних места, нити ће им плата бити смањена. Онима поред њих – у управама, техничким припремама, дирекцијама, дакле режијском кадру – плате ће бити смањене.

Представници репрезентативних синдиката свесни су ситуације у којој се налази српска привреда, а заједно са њом и једини домаћи произвођач бакра и злата. Тензије на релацији синдикат-послодавац-држава, како каже Часлав Гаврић из синдиката „Независност“, могле би да се ублаже укидањем члана 70а Закона о ПИО. – Тим чланом предвиђено је трајно умањење пензија за све запсолене који би се определили за социјални програм, а немају навршених 65 година живота или 45 година пензијског, односно 40 година радног стажа. У ту групу, према нашим подацима, спада око 600 басенских радника и вероватно би се они, укидањем овог члана, лакше определили за социјални програм. Зато смо преко свог Гранског синдиката индустрије, енергетике и рударства „Независност“ иницирали укидање спорног члана Закона о пензијско-инвалидском осигурању – каже Гаврић. Слично мисли и представник Самосталног синдиката металаца Србије РТБ-а Бор Горан Јовановић који наводи да је, након разговора са пословодством, синдикат заузео став да подржи све акције које за циљ имају очување компаније али, наравно, не на штету запослених. – Ако се спроводи социјални програм, он мора да буде заснован на принципу добровољности. Радницима који се определе да по социјалном програму раније напусте предузеће Законом о ПИО мора да буде омогућено да, када испуне услов за пуну пензију и уживају у њој, а не да трајно себе осуде на умањену пензију само због тога што су узели социјални програм и годину-две раније отишли из предузећа. Радници РТБ-а Бор који су се приликом анкетирања пријавили за социјални програм надају се, такође, укидању спорних законских одредби.
Топионичар Славољуб Оларић са бенефицијама има 44 године радног стажа и не може у пензију јер има тек 55 година. Није кандидат ни по једном услову за пензију али се, како каже, „уписао за социјални програм“. – Ако буду дали тај социјални програм, враћам се у родни Злот да се бавим пољопривредом. Неко мора Боране да снабдева сиром, млеком, прасићима. Фали ми још шест месеци до 45 година стажа, а до услова за старосну пензију имам још целу деценију.
Хидрауличар и аутомеханичар Миодраг Ивковић има 40 и по година радног стажа и није у пензији јер нема довољно година старости. – До старосне и пуне пензије ми недостају две и по године. Пријавио сам се за социјални програм, али нећу да одем уколико тада не будем имао право на пуну пензију. Ако узмем отпремнину, наставићу приватно да радим аутомеханичарски посао – истиче Ивковић.
Раде Мирковић који на површинском копу „Велики Кривељ“ 44 године рукује рударском механизацијом тврди да му је у 58. години живота социјални програм добродошао јер већ ради нешто и приватно, па је време, каже, да се томе посвети мало више. – Досад нисам хтео да одем у пензију јер бих самога себе осудио на мања месечна примања. Овако ћу сада узети отпремнину, а видим да се и колеге из синдиката залажу да се закон промени, па се надам да то умањење пензије неће бити трајно.