РТБ осам милиона долара у плусу из текућег пословања
Двадесет одсто већа производња
Мирјана Антић: За 11 месеци ове године произведено је више бакра из сопствених сировина него целе прошле године. Укупна продукција за петину већа од оне у 2015. – Услужна прерада увозног концентрата утиче на редукцију директних трошкова прераде и смањује цену коштања по јединици прераде, те зато то није економски штетан посао, каже директорка Антић
РТБ. – И поред, како каже, објективних тешкоћа у којима се пословало у 2016., годину која измиче успешном оцењује и заменица генералног директора РТБ-а Бор за економију, маркетинг и финансије Мирјана Антић. Превише је, вели, „светских узрока“ утицало на пословање РТБ-а јер компанија и јесте саставни део тог светског тржишта. Производи берзанске производе, продаје их на светском тржишту, а у исто време се основним енергентима, резервним деловима, репроматеријалом и, нарочито, опремом, снабдева на истом том тржишту – светском. Иако је по својим размерама мали у односу на светске гиганте у производњи бакра, Антићева подвлачи да је РТБ ипак један од актера глобалног тржишта обојених метала.
–Из текућег пословања радило се позитивно, остварен је план производње и то у количинама бакра које су за 11 месеци ове године веће од целокупне продукције у претходној години, што је, у околностима под којима смо пословали, успех! Говорим о бакру из сопствених сировина, а укупна производња је чак 20 одсто већа од оне у 2015. години. Због тога је реално да ћемо из текућег пословања остварити плус од најмање осам милиона долара, односно да ће оперативни трошкови рада за толико бити нижи од производних прихода и продаје наших производа. То је податак о трошковима који су реално настали у 2016. Једино није укључена амортизација као један, у суштини, административни али евидентирани трошак који није издатак (набавка, потрошња), већ обрачунска категорија – каже Мирјана Антић.
Објашњава у наставку и зашто је амортизација издвојена, па истиче да је она по својој вредности веома висока и да, као таква, анулира позитивне резултате. – Поштујући налог тадашњег члана Управног одбора, а потом и целог органа управљања компаније, РТБ је 2014. променио метод вредновања имовине и, уместо раније примењиваног метода садашње набавне цене, комплетну имовину почео да вреднује по фер тржишној вредности. То је, у суштини, „напумпало“ вредност основице за обрачун амортизације и исказало је у већој номиналној од њене употребне вредности на терену – наводи заменица генералног директора РТБ-а за економију, маркетинг и финансије.
Нето зарада радника, према условима рада и привредној грани, није висока, али маса средстава за те зараде јесте и то због постојећег броја запослених, додаје директорка. РТБ запошљава 4.860 људи, а тај број се смањује само по основу природног одлива или због тежих прекршаја радних обавеза.
– Ту имамо ситуацију да правосудни органи и друге институције, медицински извештаји, нису увек на страни послодавца, већ су сентиментални према појединцу. Коликогод да је то тешко рећи, постојећи број запослених објективно је већи од потребног. Не смемо, међутим, да заборавимо да је РТБ једна од највећих активних компанија у Србији, а свакако највећа у Тимочкој крајини, па имамо и неку друштвену одговорност према локалној заједници, специфичном географском положају. Сагледавања и нека строжа пројекција будућег развоја Басена показују да је објективно могуће радити и постизати исте, па чак и боље резултате, са мањим бројем запослених од чак 1.200 до 1.500 људи. За толико ће се отприлике смањити број радника природним одливом током наредних пет година, што је дефинисано и УППР-ом. Мада, тај документ оставља за рационализацију броја запослених у РТБ-у комплетан период његове реализације, значи осам година. То, међутим, не значи да РТБ Бор неће у наредној години предузети мере да обезбеди један стимулативни програм, односно да нађе начин и праву меру да људи који имају један од услова оду у пензију. Настојаћемо да добију адекватну накнаду која ће им анулирати минус који сада законски следи за превремени одлазак у пензију – закључује Мирјана Антић.
Антићева додаје да је РТБ у овој години наставио да ради послове услужне прераде увозних концентрата, што је у датим условима, по њеним речима, била техничка и технолошка нужност. Зашто?
–Зато што је инвестициони циклус у коме је РТБ од 2010. године до те мере осиромашио сопствене изворе за инвестирање у обнављање и проширење рударских капацитета и набавку нове опреме, а Басен, с друге стране, није у позицији да се код банака кредитно задужи. Имамо проблем са недефинисаном својином, боље рећи са постојањем „друштвене својине“ на имовини РТБ-а. Недавно смо добили правноснажно решење за усвајање УППР-а, којим ће бити регулисане обавезе настале у ранијем периоду, али начин решавања тих обавеза је на дуги рок – решаваће се у наредних осам година – што ће захтевати озбиљну припрему адекватне документације ради конкурисања за нове кредите и пословне аранжмане.
–РТБ је – каже Антићева – суочен са околношћу да је рударска производња још увек недовољна да се попуне капацитети нове металургије који износе 400.000 тона концентрата, пројектовани су и доказани параметри за толику годишњу прераду, па се зато ради услужна прерада, као техничка и технолошка нужност. У суштини, тај посао није чак ни економски штетан, пошто утиче на редукцију директних трошкова прераде и смањује цену коштања по јединици прераде. То је економска оправданост тог посла – каже директорка Антић.
Квалитетом пословања РТБ-а у 2016. сматра и нешто што је заправо наставак активности из претходног периода – хронично смањење трошкова пословања по јединици производа. То се, како каже, постиже контролом директних материјалних трошкова производње (енергената, репроматеријала, челика, хемије и др.) и њиховом контролисаном потрошњом. Такође, максимална је контрола трошкова услуга и јединичне цене набавке. За важне набавке басенске службе комерцијале строго воде рачуна о кретању тржишних цена на берзи.
–РТБ не одступа у својој пословној политици од правила да за расположиву опрему обезбеђује оригиналне резервне делове и ретко се одлучује на замену за оригинале и поред свих притисака и разних „саветника и консултаната“. Потврда да смо у праву лежи у чињеници да нам опрема дуже ради. Временски је амортизована, али и даље функционише – наводи Антићева.
2 Comments
Leave a reply
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.
Uz potvrdu Agencije za ekologiju, koja je nedavno rekla da Borani udišu jedan od najčistijih vazduha u Srbiji (i šire), podaci o proizvodnji su druga lepa vest koja je objavljena na kraju ove godine. Onoliko drvlja i kamenja koliko su Blic i neki drugi mediji, bez ikakvog razloga, zaslepljujuće negativno, bacali na RTB Bor, sada se vidi, bile su prazne priče. Bor je posle 110 godina ostao bez otrovnog dima, a vidim da neki pištoljski sajtovi o tome nisu ni beknuli. Šta je sve pretrpeo menadžment RTB-a je priča za sebe. Ono što su oni izdržali i, na kraju, pobedili ne bi niko. Jedino je ostalo pitanje: Da li je taj menadžment imao za koga da radi sve ovo? Mislim da jeste, jer je onaj deo Borana koji voli svoj grad zaslužio ovako lepe stvari. Čestittam.
Запосленима у РТБ Бор, некадашње моје фирме, честитам на оствареном профиту (?) и желим срећну и берићетну Нову 2017. Годину и Божићне празнике:
ГОДИНА НОВА И БОЖИЋ БАТА
1.
Срећна Година Нова,
2017. долазећа Вам ова,
добро здравље, примања боља
нека се задовољи ваша воља.
Крепко здравље и добра срећа
Да Вас свакодневно прати,
Најмање да буде, од оне, већа,
А како било, то морате знати!
2.
За недељу дана,
Долази Божић Бата,
За здравља надана,
Отворите широм врата,
Уз поклик:
Мир Божји,
Христос се роди,
Воистина се роди!