Почетак Актуелно РТБ се захвалио члановима УО и Скупштине за сарадњу и допринос пословању

РТБ се захвалио члановима УО и Скупштине за сарадњу и допринос пословању

14 друго читање
1
2
708

„Круна заједничког рада је вредност РТБ-а по којој му је тражен партнер“

За разлику од свих других партнерстава и продаја у Србији, ми ћемо имати 350 милиона долара „кешираног“ новца. Толико ће „Зијин“ одмах уплатити, а додатних 900 милиона долара не уплаћује него инвестира. Све иде на рачун РТБ-а Бор који је већ отворен у Кинеској банци и одатле ће се контролисано трошити само на инвестиције. Примопредаја ће се десити 18. децембра, тада ће кинески менаџмент преузети руднике и топионицу, рекао је генерални директор РТБ-а Бор Благоје Спасковски на свечаности уприличеној за чланове Управног одбора и Скупштине којима је за изузетну сарадњу минулих година и допринос пословању компаније РТБ уручио захвалницу. – Цела наша структура се задржава у смислу координације и контроле процеса док кинески партнер не утврди да ли наши могу или не могу да то воде. Ако будемо знали да радимо и организујемо посао, ако будемо могли да правилно рукујемо опремом и одржавамо је, они неће довести више од 16 својих стручњака, јер је толико соба спремљено овде, истакао је Спасковски
РТБ
. – У протеклих десет година урадили смо много и поносан сам на све резултате које смо постигли. Плата, која није мала, за све то време није каснила ни дан. А, редовно исплаћивати 70 и кусур хиљада динара свакоме од пет хиљада радника, то само Мирјана Антић и ја знамо како је. Завршили смо топионицу и фабрику сумпорне киселине без којих, тврдим, РТБ не би могао да уђе у стратешко партнерство. Обновили смо рударску опрему, утростручили производњу, решили историјске дугове „тешке“ милијарду евра и, паралелно с тим, развијали Бор, Мајданпек и села.
Оваквим уводом генерални директор РТБ-а Бор Благоје Спасковски пожелео је (10. децембра) добродошлицу члановима Управног одбора и Скупштине, највишим органима управљања компаније у минулих 10 година. За изузетну сарадњу и допринос пословању на свечаности им је уручена захвалница јер, како се чуло, РТБ Бор без њихове сагласности не би могао да реализује ниједан задатак. Обраћајући им се свечарским тоном, Спасковски је рекао:
РТБ се захвалио члановима УО и Скупштине за сарадњу и допринос пословању Посебно бих истакао друштвено-социјалну компоненту пословања РТБ-а коју смо имали уз вашу сагласност и подршку. Дај Боже да се она настави. Није је било пре вас и мене, нити ће је бити после нас. Били су овде велики директори, неки од њих имају улице у Бору, али граду ништа нису подарили. Граду нису, селима никако, али зато себи јесу. РТБ је, рецимо, само претпрошле године за 240 милиона динара „положио“ асфалт у селима и то тако што је од 490 милиона динара исплаћених општини инсистирао да се половина тог новца уложи у села која трпе наше муке, дим, прашину, минирања. Уложили смо доста и у културу и образовање. На даскама позоришта у Бору, захваљујући томе, заиграла су први пут највећа имена српског глумишта. Данас нема зеленијег града у Србији од Бора. Рекао бих, чак, да нема лепшег рударског града у свету. Обишао сам многе и свуда, као у Аризони, они личе на градове-контејнере јер се и живи у контејнерима због лакше селидбе. А Бор данас личи на зелену оазу и Борани дишу ваздух највишег квалитета – рекао је генерални директор РТБ-а.
Управо допринос побољшању екологије у граду и селима био је добар шлагворт да се Управном одбору и Скупштини РТБ-а Бор за сарадњу, стручност и професионализам захвали и председник највишег органа управљања компаније Немања Стевановић.
РТБ се захвалио члановима УО и Скупштине за сарадњу и допринос пословању Бор данас има најквалитетнији ваздух у Србији. Већ две године је чистији овде него у центру Београда. Када ме је пре четири и по године Влада Србије именовала на место председника Управног одбора и када сам први пут дошао у Бор, имали смо пред собом највећи еколошки пројекат у Србији, топионица и фабрика сумпорне киселине биле су у изградњи. Јасно ми је било после прве шетње градом и погонима РТБ-а да морамо да га завршимо што пре јер сам и сам једва дисао од загађења сумпор-диоксидом. Завршили смо најсавременије постројење у свету и Благоје је ту заиста урадио невероватан посао. Последњих шест месеци изградње он је малтене живео на градилиштима – казао је Стевановић.
Говорећи о друштвеној одговорности РТБ-а Бор у периоду његовог мандата, Немања Стевановић подсетио је чланове органа управљања да је Бор четврти град, после Београда, Палића и Јагодине, који је добио зоолошки врт.
Давали смо подршку, малтене на дневној бази, бројним пројектима. Нарочито смо помагали селима. Тоне шљунка и песка РТБ је пребацивао својим камионима за сеоске путеве. Помагали смо хендикепираној деци, центру за дневни боравак деце са посебним потребама „Мозаик“. Обновили смо хотел на Борском језеру који је до 2012. године био руина. Реновирали смо Клуб РТБ-а у Брестовачкој Бањи и много тога још.

Добитници

РТБ се захвалио члановима УО и Скупштине за сарадњу и допринос пословању Захвалницу РТБ-а Бор за изузетну сарадњу и допринос пословању компаније добили су: Немања Стевановић, Драган Маринковић, Нађа Баранин, Драган Ђурановић, Жељко Калаба, Ненад Кртолица, Андрија Јовичић, Катарина Зрилић, Јовица Радисављевић и Драган Алексић (сви из Управног одбора РТБ-а Бор), потом Саша Перишић, Биљана Станић, Будимир Милутиновић и Владан Нововић из Скупштине РТБ-а Бор; генерални секретар у Влади Србије Новак Недић, као и заменица генералног директора РТБ-а за економију Мирјана Антић и генерални директор Благоје Спасковски.
Осврћући се на производњу у рударству и металургији минулих година, Немања Стевановић истакао је чињеницу да је годишња продукција РТБ-а Бор 2008. године, до доласка Благоја Спасковског на чело компаније, била 8.000 тона бакра.
Највећа производња била је, ако се не варам, 1998. године. Тада је кренуло низбрдо. Прошле године имали смо рекордну производњу у последњих десет година, а биће и ова рекордна, упркос паду у последња два месеца. Зато, једино чега треба да се плашимо, када стратешки партнер преузме управљање компаније, јесте наш менталитет. Јер, чим је Спасковски постао недовољно фокусиран на дневне учинке, због преговора и путовања у Кину, дошло је до пада производње. То је једина ствар која ме плаши – рекао је председник Управног одбора РТБ-а.
О стратешком партнеру који ће, сразмерно свом уделу у власништву, РТБ-ом почети и званично да управља 18. децембра, Благоје Спасковски казао је да је реч о врхунској компанији која има производњу са приходом од много милијарди долара, има бакра, злата и искуства у прекоокеанским операцијама.
РТБ се захвалио члановима УО и Скупштине за сарадњу и допринос пословању То је, заправо, круна вашег и нашег рада. То што смо подигли вредност РТБ-а Бор и успели да сви заједно, уз велику помоћ председника Александра Вучића, пронађемо стратешког партнера за 350 милиона долара. За разлику од свих других партнерстава и продаја у Србији, ми ћемо имати 350 милиона долара „кешираног“ новца. Толико ће „Зијин“ одмах уплатити, а додатних 900 милиона долара не уплаћује него инвестира. Све иде на рачун РТБ-а Бор који је већ отворен у Кинеској банци и одатле ће се контролисано трошити само на инвестиције. Ово смо постигли захваљујући приступу председника Вучића да се са националним богатством мора посебно поступати и да се експлоатација мора наставити. Јер, национално богатство није никакво богатство ако је закопано. Под земљом оно нема никакву вредност. Ако се сетимо да је пре десетак година ова компанија продавана, и то у стопроцентном износу, за 247 милиона долара, сада, из ове перспективе, могу само да констатујем да је добро што смо за стратешког партнера са 63 процента удела у власништву добили кинеску компанију „Зијин“. Она ће, али у стопроцентном износу, узети и канадски „Невсун“, њихово најбогатије лежиште злата „Чукару пеки“ и то је лепо – рекао је генерални директор Басена.
Кинески менаџмент – нагласио је Спасковски – преузеће руднике и топионицу 18. децембра, тада ће у Београду бити обављена званична примопредаја. Из Кине долазе генерални, финансијски и технички менаџер, као и извршни директор. Цела наша структура се задржава у смислу координације и контроле процеса док кинески партнер не утврди да ли наши могу или не могу да то воде, а онда, ако треба, поставе овде и своје извршиоце. Поновићу оно што сам већ рекао: колико ће кинеских стручњака бити овде, зависи искључиво од нас, не од њих. Ако будемо знали да радимо и организујемо посао, ако будемо могли да правилно рукујемо опремом и одржавамо је, они неће довести више од 16 својих стручњака, јер је толико соба спремљено овде. Али, ако не знамо, они ће довести своје стручњаке, организаторе и извршиоце. То је и природно јер они нису овде положили новац на штедњу, хоће да га поврате и зараде. Зато се, да будем искрен, помало плашим наших људи и њиховог знања, одговорности и марљивости. Јер, пошавши у Кину 23. октобра, себе сам изоловао из производње и она је за то време пала – рекао је Спасковски.

Још повезаних текстова
В Горица Тончев Василић
Више текстова Актуелно

Један коментар

  1. dr Stojan Mitrović,dip.ing rudarstva

    16. децембра 2018. у 15:47

    I ja bih se radovao ovoj lepoj vesti da nisam čuo da Kinezi planiraju da uvedu opremu za povećanje kapaciteta u rudniku bakra Majdanpek koju smo mi koristili pre 40 godina, a to su kamioni od 70 tona i bageri sa zapreminom kašike od 6,5 kubnih metara, i to samo zato što se to proizvodi u Kini. Isto tako sam strašno nesrećan kao rudarski stručnjak kad čujem da se na kopu Veliki Krivelj planira povećanje kapaciteta na rudi na 20 miliona tona godišnje. To je u ekonomskom smislu za ovaj rudnik apsolutno nepotrebno i imaće za posledicu ubrzano iscrpljivanje ovog ležišta i ostavljanje lokalnog stanovništva bez egzistencijalne perspektive.Ako stvarno sami sebi mislimo i želimo dobro moraćemo mnogo toga da stručno proanaliziramo i preispitamo kada je u pitanju ta nova kineska era procvata rudarstva u Boru.

    Одговор

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Погледајте и

Кинески ЗиЈин отплатио све дугове РТБ-а Бор из УППР-а

У једном дану исплаћено више од 200 милиона долара Александар Антић: Дугови РТБ-а Бор су н…