Почетак Актуелно Са новогодишње конференције за новинаре: РТБ редовно измирује обавезе из УППР-а

Са новогодишње конференције за новинаре: РТБ редовно измирује обавезе из УППР-а

26 друго читање
0
0
932

Стратешки партнер ипак неопходан

Б. Спасковски: Историјски дуг РТБ-а Бор „тежак“ милијарду евра није се могао вратити из текуће производње и зато је урађен УППР. Треба, међутим, да се зна да су те дугове направили моји претходници, а не ја! – РТБ измирио 489 милиона динара обавеза преузетих из УППР-а и платио новембарски рачун за струју у износу 439 милиона динара. – Према првим пројекцијама, компанија ће ову годину завршити са око осам милиона долара добити из текућег пословања, без амортизације. – Створили смо само основне предуслове за проширење рударске производње. За све услове нам је потребан капитал од 400 милиона долара, а ми тај новац немамо, али га и не очекујемо ни од државе. Зато је за наставак рада и повећање производње неопходна продаја дела имовине РТБ-а Бор или стратешко партнерство са поузданим инвеститором – каже први човек РТБ-а Бор
РТБ
. – Рударско-топионичарски басен Бор редовно измирује све своје обавезе из Унапред припремљеног плана реорганизације предузећа (УППР) који је прошлог месеца потврђен у Привредном апелационом суду у Београду. Плаћене су све обавезе за јавне приходе (рудна рента, еколошка такса, приходи локалним самоуправама Бора и Мајданпека), а редовно се, поред зарада и текућих обавеза добављачима, измирује и рата кредита узетог од канадске ЕДЦ банке за изградњу нове топионице у Бору.
У овом „тону“ се генерални директор РТБ-а Бор Благоје Спасковски обратио 21. децембра јавности, путем конференције за новинаре коју пословодство по традицији увек уприличи уочи новогодишњих и божићних празника.
Уплаћено је укупно 489 милиона динара. Од тога је борска општина добила 134, а мајданпечка 37 милиона динара. Измирили смо и остале локалне обавезе, па је по том основу борска општина добила 17, а мајданпечка два и по милиона динара. Морам признати да смо почели да измирујемо и обавезе за струју. Платили смо новембарски рачун од 439 милиона динара за потрошену електричну енергију у том месецу. Уплаћена је, такође, и шеста рата кредита за нову топионицу у износу од девет милиона долара. Толико, са каматом, вреди један ануитет. Од обавеза преузетих из УППР-а остало нам је да објавимо тендер за професионални менаџмент и да наставимо да испуњавамо остале обавезе. Потврда УППР-а у београдском Апелационом суду обавезује нас да све што налаже овај правно-економски документ и извршимо јер су РТБ-у Бор, у време реализације УППР-а, дугови отпуштени, а не отписани. Неиспуњење било које обавезе одвело би РТБ Бор у стечај и зато је то велика обавеза која се мора поштовати, као и свака друга судска пресуда – рекао је Благоје Спасковски.

Структура дуга „тешког“ милијарду евра

Отплата остатка историјског дуга од 1,2 милијарде евра, и то 10 одсто тог дуга, почеће у децембру следеће године. Од тада ће РТБ Бор, уз измиривање обавеза из текућег пословања морати да издваја додатних 1,2 милиона евра за обавезе преузете из УППР-а. Уз то, плаћаће и кредит за нову топионицу до 15. јуна 2020. године.
То што ће РТБ Бор од децембра следеће године плаћати месечно 1,2 милиона евра, и то у наредна 84 месеца, јесу дугови компаније из периода до 2009. године. Наиме, чак 864 милиона евра, или 75% тог дуга, потиче из периода пре 2009. године.

Нисам ја задужио РТБ милијарду евра!
На питање да ли је тачно да је у Мајданпеку иструлела опрема за нову флотацију вредна 100 милиона евра, да ли је, ако је тачно, покренуто питање одговорности и ко је у то доба руководио тамошњим рудником, Спасковски је одговорио: – Тачно је, та опрема још увек стоји тамо урасла у брезе. Опрема више није употребљива. Изграђена је и бетонска хала за ту опрему. Све то зврји празно и неупотребљиво је. То није једини промашај који се у РБМ-у десио у периоду 1983-2000. Била су купљена два велика багера и то за око 14 милиона долара, а никада нису радила, ХАК-систем који није радио онолико колико се на њега рачунало, а плаћен је око девет милиона долара. Изграђено је било златоносно и постројење за магнетит, ниједно није радило ни дан. Тада је директор РБМ-а био Љубиша Вагнер, који је још увек жив. Нећу помињати никога од покојних директора, али остале сам морао да бих са себе отресао лажну слику која се креира у јавности да је Благоје задужио РТБ 1,2 милијарде евра. Па, само у Мајданпеку је пропало 100, ако не и целих 150 милиона долара! И у РББ-у је било промашених инвестиција. Сећам се да сам као млад инжењер затекао ситуацију да је за Јаму купљена нова опрема вредна 10 милиона долара, а она, због габарита, није ни могла да се спусти у окно. Иструлела је, а књижи се, тај дуг треба да вратимо. Управник Јаме је тада био Коста Ђорђевић, а директор РТБ-а Бор Раде Јовић – казао је Спасковски.
Тачно је – додао је – да сам ја направио кредитно задужење за нову топионицу, за нову рударску опрему, за нову фабрику сумпорне киселине, за нове флотације у Кривељу и Мајданпеку. Не бежим од тога! Кеш-флоу показује и гарантује да се то може вратити. Градили смо нешто што је имало економско оправдање. Па, ко ће ме убедити да Борани не смеју да имају чист ваздух само зато што имају руду по којој газе?! Дошли смо до најсавременије технологије и чистог ваздуха! – казао је Спасковски.
Историјски дуг РТБ-а Бор „тежак“ милијарду евра није се могао вратити из текуће производње и зато је урађен УППР. Треба, међутим, да се зна да су те дугове направили моји претходници, а не ја! – изјавио је Спасковски. – Рецимо, до 2000. године РТБ Бор и тадашње руководство задужили су предузеће за 586 милиона евра. Ту суму чине кредити Париског и Лондонског клуба поверилаца, краткорочни комерцијални кредити, кредити и метал Стандард банке и грчког „Митилинеоса“, дуг према НИС-у и Народној банци Србије, као и остале кредитне линије и аванси из тог времена.
Од 2001. до 2008. године – додао је генерални директор – РТБ Бор је задужен за додатних 277 и по милиона евра и тај новац углавном је, преко Фонда за развој, узет за субвенционисање плата, регулисање доприноса за ПИО, пореза и доприноса за здравствено осигурање. Тада је, сасвим прецизно, РТБ (за све поменуто) задужен са 160 милиона евра. За то време, такође, није плаћана струја и опет није враћен метал грчком „Митилинеосу“. Током тог раздобља продато је и 15 предузећа у саставу РТБ-а Бор. Три фирме (прокупачка Фабрика обојених метала, Фабрика вентила и Фабрика абразива) продате су из стечаја, а осам их је приватизовано продајом капитала (Фабрика бакарних цеви Мајданпек, Фабрика каблова у Зајечару, Фабрика мерних трансформатора у Звездану, „Елид“ у Доњем Душнику, Југотехна у Београду, Југотехника у Нишу, Фабрика фолија у Бору и „14. август“ у Сокобањи). Две фабрике приватизоване су продајом имовине (а без обавеза) и то су Фабрика лак жице и Фабрика опреме и делова. Институт за рударство и металургију је подржављен, а мајданпечка Индустрија племенитих метала још увек није продата.
Новогодишња и божићна честитка
Боранима и Мајданпечанима, али и свим грађанима Србије који Божић славе по грегоријанском календару, поводом дана велике радости, католичког Божића, желим да пренесем најлепше жеље у име Рударско-топионичарског басена Бор и у своје име. Такође, свим људима добре воље желим свако добро у 2017. години и срећне новогодишње и божићне празнике – поручио је Спасковски.
Појашњавајући структуру историјског дуга РТБ-а Бор, тешког милијарду евра, Спасковски је истакао: – Сва набројена предузећа градио је РТБ Бор и у њих, процене кажу, уложио 370 милиона долара. Приватизациони приход је, међутим, био тек 36,2 милиона долара, а РТБ-у Бор је од те суме припало тек 12,8 милиона долара! Данак приватизацији није платио само РТБ Бор, већ и радници јер је у тим предузећима укупно радило 8.800 радника, а сада их је, у тих 15 продатих, мање од 2.000! Директори РТБ-а Бор у то доба били су Боривоје Стојадиновић (до маја 2006.) и Миодраг Цонић (до октобра 2008. године). Крајем 2001. године, РТБ Бор је добио и прве субвенције за исплату зарада. Средства, која су била бесповратна, добио је тадашњи генерални директор Басена Драгослав Гусковић. Након тога, средства за субвенционисање зарада добијана су од Фонда за развој и то као кредити за посебне намене. То се дешавало у мандату Боривоја Стојадиновића и тај дуг, од 60 милиона евра, укључен је у УППР – рекао је Благоје Спасковски.
Оцењујући годину на измаку, у наставку конференције за новинаре, Спасковски је рекао да је 2016. „уздрмала темеље светског рударства“:
Година за нама била је и успешна и неуспешна, и лака и тешка, и срећна и несрећна. Изгурасмо је и надам се бољој 2017. Ова 2016. била је изузетно тешка за светско рударство. На потешкоће и нестабилност у многим великим рудницима широм света утицало је много фактора: глобална криза, поремећаји на светском тржишту, мањи раст БДП-а Кине, мања потражња за бакром, пад садржаја метала у руди. Уздрмани су били темељи великих система, попут БХП Билитона, Англоамерикена, Гленкора, Трансамине, Трафигуре, Гразберга у Индонезији. У три чиленска рудника је, чак, тамошња влада реаговала коригујући државни буџет. Све те недаће нису мимоишле ни РТБ, почев од пада цене бакра за 15 до 20 процената. Код нас је, додуше, све почело и мало раније, са леденом кишом која се у Мајданпеку „десила“ 5. децембра 2014. године. Она нам је „блокирала“ 4.034 тоне бакра и 340 килограма злата. Покушавали смо то да извучемо у 2015. али смо, нажалост, дошли до констатације да је неисплативо да камион од 220 тона „вуче“ само 60 тона муља и пола проспе док их не извуче на равно. Потрошња горива четири до пет пута већа, економичност, у сваком случају, за толико неповољнија. Зато смо одустали од „Северног ревира“ и прешли на „Јужни ревир“ и „Андезитски прст“ како бисмо у Мајданпеку одржали континуитет.
Друга ствар која је задесила РТБ – додаје Спасковски – била је покретање нове топионице. Коликогод да је наша радост била због тога велика, трајала је кратко јер се на самом почетку рада десио пожар. Извођач и пројектант, канадски СНЦ Лавалин, признаје грешку, али само признаје. „Купи пинкле“ и, заједно са финским Оутотеком, бежи са градилишта. Петнаест месеци радили смо у импровизованим и недизајнираним условима, да бисмо тек у септембру ове године стали и заменили све оно што је у пожару било оштећено. Ремонт смо обавили за само пет и по дана и то сопственим снагама. Имали смо, додуше, понуду квалификоване немачке компаније која је подразумевала 14 дана застоја, али смо успели да, под истим условима, сами завршимо посао за знатно краће време. Уграђени су делови вредни 2,2 милиона долара, а од тога је осигурање признало милион и по. Нама је остало да сами „искеширамо“ 700 хиљада долара са рачуна РТБ-а Бор.
Спекулације о вредности и исплативости нове топионице
Генерални директор РТБ-а Бор осврнуо се и на спекулације које се у јавности помињу у вези нове топионице. – Манипулише се податком да нова топионица кошта 300 милиона евра. Не, кошта тачно 253 милиона евра и, ако то упоредимо са вредношћу топионице која се данас гради у Индонезији, а гради је амерички „Фрипорт“ због налога индонежанске владе који забрањује извоз концентрата, можемо да кажемо да је нова топионица у Бору јефтино плаћена, јер ће ова у Индонезији коштати близу 700 милиона евра! – рекао је Спасковски новинарима.
И данас смо у расправи са Делта Ђенерали осигурањем због тога и надам се да ћемо постићу договор. У супротном – најавио је генерални директор РТБ-а – обавестићу јавност и о томе. Тражимо само да нам се врати оно што смо уложили и то без права на накнаду у делу губитка бакра, повећања потрошње мазута, енергената. Ова несрећа која нас је задесила по тежини је, можда, испред пада цене бакра јер је све то допринело и да велике количине бакра преведемо у хладан материјал који тек сада претапамо. Ипак, срећа је била на нашој страни, па смо ми, само из разлике у цени тоне бакра из тог периода када је хладан материјал стваран (4.600 до 4.700 долара за тону бакра) на путу да остваримо добит из текућег пословања у овој години, без амортизације, од око осам милиона долара. Наравно, зато што је сада вредност тоне бакра 5.400 до 5.500 долара. Што је најважније, нисмо изгубили ништа.
Пре свега тога – образложио је Спасковски – РТБ Бор је у првом полугодишту 2015. финансирао заостала дуговања за топионицу, а у јеку је била изградња флотација у Кривељу и Мајданпеку. Све то, наравно, кошта. Онда је дошао нагли пад цене бакра и нашу ликвидност оборио „на колена“. Тај проблем пратио нас је и у овој години јер је цена бакра, до пре само месец и по дана, била ниска. Када се све ово сабере, може се рећи да је РТБ Бор у 2016. годину ушао са изузетно малим обртним средствима, тај проблем имамо и дан-данас, а пратиће нас и убудуће јер због статуса „ у реструктурирању“ РТБ нема подршку банака.

Добро и лоше у РТБ-у

Коментаришући у наставку актуелну слику компаније, Спасковски је истакао њен добар и лош одраз у огледалу.
Добро је што имамо 1.340 милијарди тона оверених резерви руде. Ако томе додам и око 700 милиона тона „набушене“, може да се каже да РТБ располаже са скоро две милијарде тона руде. Добро је што смо изградили нову топионицу и што смо Боране извукли из „Аушвица“. То кажем јер је, када сам дошао на чело компаније, у ваздуху било 31.800 микрограма сумпор-диоксида по нормалном метру кубном, а данас је просечна вредност испод 50. Добро је што смо купили рударску опрему за 85 милиона евра и добро је што је држава Србија у буџету издвојила две милијарде динара за опоравак компаније и одржавање текуће ликвидности. То довољно говори о озбиљности садашње владе, која мисли и мотри на РТБ. И, не само на РТБ, већ и на грађане Бора, околних села, грађане Мајданпека и тамошњих села, у суштини на грађане Тимочког региона. Јер, данас у РТБ-у, поред Борана и Мајданпечана, ради и близу 400 људи из Књажевца, Жагубице, Кучева. Тих 400 породица је, преко Бора или Мајданпека, везано за РТБ и отуда је државна подршка стабилизацији борске компаније. Добра ствар је, такође, то што искоришћења у топионици, након ремонта, достижу пројектоване величине, а и то што нова топионица „нуди“ већи капацитет.

„Мајданпек“ може до девет милиона тона руде годишње
РБМ је себе припремио да може прерађивати девет милиона тона руде годишње, шест и по у новом постројењу и остатак у додатном постројењу за злато. Несрећна околност је, међутим, то што не смемо да форсирамо „отворену“ руду, па да онда за годину и по дана оставимо „Мајданпек“ без руде. Тамо су потребна 23 милиона долара за куповину рударске опреме којом би се убрзало раскривање лежишта и одржао континуитет – казао је Благоје Спасковски.
С друге стране – подвукао је први човек Басена – није добро што рударска опрема застарева и већ нам је потребна нова. Лоше је и то што је садржај бакра у руди мали, само 0,3 процента. Лоше је и што немамо обртна средства. Лоше је и што данас прерађујемо увозни концентрат који не даје онакав профит какав би био када би РТБ имао пара да га сам купи. Услужна делатност не оставља место за велику зараду, а имали бисмо је када бисмо имали и 50 милиона долара да сами, из „прве руке“, купујемо концентрат.

Недостаје капитал

Идеална слика, али не и утопијска, била би – казао је Спасковски – када би РТБ имао капитал да доистражи Јаму и уложи у „Церово примарно“, „Борску реку“, бржи развој „Мајданпека“ и повећање производње у руднику под Старицом.
За све то потребно нам је око 400 милиона долара, а ми, нажалост, тих пара немамо. Нема их ни држава, а и није пракса нигде у свету да држава улаже у рударство, нарочито у отварање нових рудника. Зато је за наставак рада и повећање производње суштински неопходна продаја дела имовине РТБ-а Бор или стратешко партнерство са поузданим инвеститором. Потребна је промена власничке структуре и партнер који ће уложити и развити већу производњу, значи обезбедити 400 и више хиљада тона концентрата годишње, а са тим и најмање 80 хиљада тона катодног бакра – каже Спасковски.

Кадровске промене
Новинарску дилему око места првог човека Топионице и рафинације које, како се „шушка“, више не припада Бобану Тодоровићу, разрешио је сам Тодоровић, желећи да он одговори на ово новинарско питање: – Премештен сам на нове радне задатке, са новим одговорностима. Однедавно сам помоћник генералног директора РТБ-а Бор за металургију, развој и инвестиције у тој области. РТБ Бор у металуршком делу има још много пратећих објеката које треба завршити, конкретно постројење за пречишћавање отпадних вода, вађење бакра из постојећих отпадних вода, нови систем редукције у анодним пећима итд. Све то Бобан Тодоровић, заједно са тимом из топионице и из РТБ-а, мора да заврши, пошто нису Милинко Живковић и Душан Марковић, некадашње колеге из „развоја“ – рекао је Тодоровић и уједно се захвалио генералном директору на поверењу које му је указано.
Рекавши да је вршилац дужности директора ТИР-а одскора Владимир Јаношевић, генерални директор Басена додатно је новинарима образложио ову кадровску промену у пословодству компаније.
Са посла су изостајали, а и даље изостају људи које је Тодоровић поменуо и зато је он морао да преузме њихове обавезе. Не можемо чекати да се неко смилује и врати на посао, а притом не лежи, већ шета по кафићима. РТБ је озбиљна прича, неко је морао да заузме то место и да крене да ради – рекао је Спасковски.
РТБ Бор је створио само основне предуслове за проширење рударске производње. Сви услови за то, али и за отварање нових рудника подразумевају и редовно обнављање транспортне, утоварне и бушаће опреме и помоћне механизације, за шта РТБ Бор у садашњим условима не може самостално да обезбеди средства, а то, наглашава још једном Спасковски, не очекује ни од државе. – Сада, када смо прешли на „Јужни ревир“ у Мајданпеку, када су саниране последице пожара у топионици, када је цена бакра пошла навише, своје текуће и обавезе из УППР-а можемо измиривати. Кренуло је набоље, долазимо до „дебљих грана“, али нам, ипак, треба стратешки партнер. Прве пројекције показују да ћемо ову годину завршити са око осам милиона долара добити из текућег пословања, без амортизације. Добит очекујемо и наредне године, са ценом од 5.000 долара по тони бакра. Камо среће да је цена била повољнија и да смо имали стабилнију производњу у металургији, па да у овој години „покријемо“ амортизацију. Лично сам задовољан. Са овим тешкоћама које су нас пратиле, али уз труд, рад и знање које имамо, мислим да смо доста постигли. Наравно, без подршке државе Србије у свему, не бисмо издржали – закључио је генерални директор РТБ-а Бор.

Још повезаних текстова
В Горица Тончев Василић
Више текстова Актуелно

Оставите одговор

Погледајте и

Зорана Михајловић у Мајданпеку: Радови на планини нису ничији хир

Санација Старице мора да се заврши и ту компромиса нема Овде смо да бисмо показали да радо…