Салто мортале у „Великом Кривељу“ и лавовска борба рудара са воденом стихијом

Кривељска река завршила на дну копа

Велико „језеро“ дубоко 35 метара данас сведочи о којој количини воде и муља је реч. Биће, кажу, потребно два до три месеца да се дно копа исуши и очисти од муља, грања и свега осталог што је река успут понела са собом и што се пуних 12 сати „лагеровало“ у утроби рудника. У рингу са ћудљивом природом и разгоропађеном Кривељском реком победу ипак однео – човек. Борба са воденом стихијом на моменте била врло неизвесна, али је најважније то што нико није повређен. – Немања Аничић: „Држали“ смо реку до последњег часа, али онолика вода је просто морала да заврши у копу. Дошла је до колектора, који није могао да прихвати све количине, ударила у брану и враћајући се назад почела да формира „језеро“ у плавном делу, на најнижој тачки. Ниво се дизао и требало је хитно направити јој пролаз. Тада је руковалац помоћном механизацијом Влада Богдановић булдозером пошао у мисију која, испоставило се, ипак није била немогућа…

ВЕЛИКИ КРИВЕЉ. – Тај 16. јун, када су набујалу Кривељску реку пола дана „држали“ да се не излије у коп, кривељски рудари памтиће дуго. Видео снимак који се у поподневним сатима проширио друштвеним мрежама тога дана, на којем се булдозериста Влада Богдановић бори са воденом стихијом, дочарао је сву силину природе и салто мортале који се догодио у највећем руднику у саставу Србија Зиђин Копер. Кривељску реку је, по одлуци менаџмента компаније, укротио рудник. Прихватио је у своје „скуте“ и она је на крају завршила на дну копа. У супротном, вратила би се у село Кривељ и поплавила га, што није могло да се дозволи. Жртвован је површински коп, јер треће опције за побеснелу реку није било. Одлука је донета након што је и генерални директор Србија Зиђин Копер Ћу Гуоџу на терену сагледао озбиљност ситуације.

Велико „језеро“ дубоко 35 метара данас сведочи о којој количини воде и муља је реч. Биће, кажу, потребно два до три месеца да се дно копа исуши и очисти од муља, грања и свега осталог што је река успут понела са собом и што се пуних 12 сати „лагеровало“ у утроби рудника.

У рингу са ћудљивом природом и разгоропађеном реком победу је ипак однео – човек. Борба је на моменте била врло неизвесна, али је најважније то што нико није повређен. Како и зашто је за само неколико сати дошло до потпуног преокрета у „Великом Кривељу“ испричао нам је технички руководилац Немања Аничић.

– Река је ипак морала да заврши у копу, иако се у првој половини дана чинило да ћемо моћи да је зауздамо и контролишемо ако поступамо по плану одбране рудника од поплава. Он је подразумевао бедеме на најнижој тачки тока реке кроз рудник, а Кривељска река „путује“ око километар кроз површински коп и то баш на овом месту где сада стојимо и причамо. То је кота 305, улаз на радилиште и паркинг простор за тешка возила. Била су ту и два мостића преко бетонираног речног корита, које је бујица обрисала к’о гумицом. Ми бедеме јесмо изградили и већ око осам ујутру та најнижа тачка њеног водотока била је затворена. Како је дан одмицао, река је све више расла и схватили смо да зидине и берме покрај рудничких путева неће имати снагу да је задрже да се не излије у коп. Склонили смо јој с пута механизацију и људство. Сви руковаоци тешком механизацијом су били на сигурном, екипа одводњавања се последња повукла, чак смо имали и „трећа лица“ на радилишту, која смо такође на време упозорили и извукли на безбедно. Ниво воде је, међутим, растао из сата у сат. У поподневним часовима схватили смо да морамо да се евакуишемо, па смо се повукли ка северу. Видели смо да ће река морати да заврши у копу, јер због бране 1, која се сада налази одмах иза транспортног система, вода нема где да прође. Закључили смо да ће део сигурно завршити на дну копа, а део ударити у брану и вратити се назад ка селу Кривељ. Ако је пустимо да то уради сама, она ће порушити све – берме, етаже, путеве. Одлучили смо да јој отворимо пролаз ка дну копа, да је усмеримо у страну која нама одговора. Јер, у близини је и клизиште које поток Сарака годинама нагриза. То је ситуација која је могла да се види на друштвеним мрежама, где Влада покушава булдозером да направи проходност води ка дну копа. И поред тога ниво је наставио да расте јер је био велики притисак, а из Церова је стигао аларм да огромна бујица још увек јури ка нама – испричао је Аничић.

Немања Аничић

Владина (не)могућа мисија

Вода је и грунула у коп, али не баш онако како су рудари прижељкивали. Дошла је до колектора, који није могао да прихвати све количине, ударила у брану и враћајући се назад почела да формира „језеро“ у плавном делу, на најнижој тачки. Ниво се дизао и требало је хитно направити јој пролаз. Тада је руковалац помоћном механизацијом Влада Богдановић булдозером пошао у мисију која, како се испоставило, ипак није била немогућа.

–Проценио сам да вода не може да мрдне булдозер, ипак је то машина која је тешка 80 тона и има нове гусенице и плуг. Ни Дунав не може да је помери, сигуран сам. Није ме било страх чак ни од појаве клизишта јер сам се кретао скроз по левој страни пута, који је иначе довољно широк и подлога је чврста. Дошао сам до дела где је требало зарити плуг и отворити пролаз и урадио сам то пажљиво и без панике – рекао нам је овај двадесетосмогодишњак који је родом баш из Кривеља. Прибраност је задржао упркос вестима да му је имање у родном селу поплављено.

Влада Богдановић

–Није лако било ни нама који смо само гледали како се Влада пробија булдозером кроз бујицу и плугом држи материјал да не попусти на погрешном месту. Сви смо се борили лавовски, „држали“ воду и бранили коп до последњег тренутка. Надали смо се да ћемо успети, јер река никада досад није ушла у рудник. Али, рељеф је сада другачији и то је узело данак – каже Немања Аничић.

По његовим речима, Кривељска река завршила је на дну копа првенствено због близине бране 1. –Брана је некада била два километра даље, а испред ње је била велика ливада која је могла да „прими“ количине које колектор није успевао да прихвати. Сада се брана налази одмах иза транспортног система, па је плавни део реке померен у коп – истиче Аничић и додаје да су кривељски рудари велику муку имали и са водом из потока Сарака која се и сада, недељу дана од поплавног таласа, слива путем. Тога дана је, кажу, поток Сарака личио на Тимок.

У воденој стихији кривељски коп изгубио је пумпна постројења, која су потопљена са комплетном мрежом за испумпавање и много каблова. Механизација није чак ни оштећена. Четири дана касније, 20. јуна, производња се усталила на 80 одсто капацитета. Радилиште на истоку, које је било одсечено јер су бујичне воде преко клизишта и јужног дела копа продрле и ту, полако се враћа у нормалу. На истоку је и гро руде коју треба откопати, али још увек постоји проблем са струјом, па је ангажована само механизација на дизел погон. На северу и северозападу, по Аничићевим речима, нема никаквих проблема.

Одлука са врха – сачувати село и људе

–На истоку је материјал растресит а подлога нестабилна, али смо успели да тамошње радилиште колико-толико сачувамо. Производњу смо покренули три дана након поплавног таласа. Опасно би било да је вода продрла на ту страну, тада бисмо имали велики проблем и све етаже би биле одсечене. Овако, остаје нам да очистимо дно копа, где има милион тона богате руде, мада ће нам за то требати сигурно два-три месеца. У трећем кварталу производња ће због тога бити испод плана, али се то неће драстично одразити на годишњи план експлоатације у „Великом Кривељу“. У сваком случају, мораћемо да побољшамо план одбране од поплава и акциони план за површински коп, јер ако вода следећи пут пробије по источној страни, штету нећемо моћи да санирамо минимум шест месеци – каже главни руководилац на кривељском копу Ху Шаохуа.

Ху Шаохуа

Заменик генералног директора Србија Зиђин Копер задужен за рудник „Велики Кривељ“ Зоу Ганг потврђује да штета упркос свему није велика, али додаје да би компанија исту одлуку донела чак и да је постојала могућност да буде другачије.

–Људи су увек на првом месту, то није предмет било какве дискусије. Важније је сачувати људске животе, него спасавати рудник. Због тога сам одмах, са терена, информисао генералног директора, предочио му озбиљност ситуације и предложио спровођење плана за ванредне ситуације највишег нивоа, а он је подразумевао да се вода „одведе“ у коп. Одобрење сам добио одмах. Ху Шаохуа и ја смо организовали акцију усмеравања воде ка дну копа и пробали да то урадимо тако да последице буду минималне. Покушали смо воду да „наведемо“ да иде путем, и то по северозападној страни копа, али је бујица била велика, па незнатна штета јесте причињена. Поента је да ћемо морати да пронађемо начин за боље реаговање у оваквим ситуацијама, пошто је јасно да стари колектор нема довољан капацитет – каже Ганг и додаје да ће план одбране од поплава, док се не пронађе ново решење, подразумевати и варијанту испуштања воде у коп. – Поновићу још једном, најважније је заштитити село и сачувати људе у руднику!

Зоу Ганг

Немања Аничић је сагласан са тим да би у план одбране копа требало укључити и опцију да се он поплави како би се сачувао. –Радили смо све оно што је било планирано документом који је одобрило и ресорно министарство, нигде нисмо погрешили и рудник смо бранили до последњег тренутка – тврди технички руководилац кривељског копа.

Спасавање

Укротити усковитлалу бујицу није тога дана био једини задатак. Требало је људе извући из чељусти реке на сигурно. Јер, преусмеравање воде у коп, и то када је она у пуној снази и руши све пред собом, довело је до тога да људи остану „заробљени“ код транспортног система, па се до њих могло само чамцима. – У сусрет нам је ишла и бујица из „Сараке“ а све око нас је већ било под водом. Била сам уплашена, али сам веровала колегама и слушала их. По нас су дошли чамцима – испричала нам је пултисткиња Снежана Мартинесић.

Снежана Мартинесић и остали

Друга група радника чекала је спас на „острву“ коте 305. Међу њима су били заменик генералног директора Србија Зиђин Копер задужен за рудник „Велики Кривељ“ Зоу Ганг и главни руководилац Ху Шаохуа. Са њима још осморо српских колега. Све су их на суво и безбедно извукли чамци компанијске јединице за ванредне систуације, а помоћ су имали и од борских ватрогасаца. – Јавили су нам да је десетак људи опкољено водом и да је прилаз могућ једино из правца новог примарног дробљења. Позвали смо у помоћ и ватрогасце, узели чамце из кривељске флотације и пошли да пребацимо људе на сигурно. Све је, срећом, добро прошло – испричао нам је члан компанијске чете за спасавање Александар Ристовић.

Александар Ристовић

Организатор евакуације људи, али и механизације био је сменски пословођа Далибор Јовановић. – Кривељска река је и раније надолазила, али се са оваквом ситуацијом од 2005. године, откад сам на копу, нисам срео. Били смо принуђени да воду испустимо у коп, другог решења није било.

Далибор Јовановић

Шеснаести јун је за све њих био дан који је трајао као година. И није се завршио онда када су сви били на безбедном. Јер, у међувремену је стигла и дојава да мештанима Кривеља треба помоћи. Поплављена су била поједина домаћинства. Није било одмора, компанијска чета за ванредне ситуације имала је нови задатак, који је такође успешно окончан.

Тога дана је цела Србија била под утицајем снажног циклона и метеоролози су упозоравали да ће пасти до 30 до 40 милиметара кише по квадратном метру. У Бору је пало 61,6 милиметара, а на околину се сручило невероватних 112,6 милиметара кише по квадратном метру.