Шестоавгустовска прес-конференција Благоја Спасковског, генералног директора РТБ-а

Будућност Басена тешка, али извесна

 

Наговештавао сам да ће се погоршана ликвидност одразити на производњу јер није било редовних инпута резервних делова и снабдевања репроматеријалом, али снажним програмом мера штедње успели смо да прво полугође завршимо са шест милиона и 540 хиљада долара позитиве (без амортизације) – рекао је Спасковски. – Прихватањем УППР-а дуг РТБ-а од близу 1,3 милијарде евра смањен на 286 милиона евра. Борићемо се да отплаћујемо и ануитете и кредит који је узет за топионицу, а цацх-флоw који је обрадила независна кућа показује да је Басен ово може вратити из текуће производње. – Предстоји повећање производње, као и преиспитивање и сагледавање трошкова радне снаге

РТБ. – Оценом да у својој каријери није имао тежи период између два рударска празника него што је овај (од прошлогодишњег до овогодишњег шестог августа) – Благоје Спасковски, генерални директор Рударско-топионичарског басена Бор, почео је традиционалну, шестоавгустовску конференцију за новинаре уприличену дан пре Дана рудара Србије и Дана компаније. Од многих разлога за то, издвојио је ледену кишу у децембру 2014. која је условила прекид снабдевања електричном енергијом, потапање копа и десетомесечни прекид производње у Руднику бакра Мајданпек, што је РТБ „коштало“ око 15 милиона долара; почетак рада нове топионице и стварање хладног материјала као технолошке неминовности који је „заробио“ такође око 15 милиона „зелених новчаница“; враћање дуга за завршетак нове топионице и фабрике сумпорне киселине, као и инвестиције у нову флотацију у РБМ-у и коначно нагли пад цене бакра од 7.500 на 4.200 долара по тони.
– Потрошили смо оно мало залиха што смо имали у првих шест месеци и ликвидност се погоршала. Било је тешко водити предузеће, али смо 2015. окончали са позитивом од 63 милиона долара из текућег пословања (без амортизације и онога што је „носио“ УППР). Са тиме смо наставили да радимо у првом полугођу ове године. Већ тада сам наговештавао да ће се погоршана ликвидност одразити на производњу јер није било редовних инпута резервних делова и снабдевања репроматеријалом. Али, драстично снажним програмом мера штедње успели смо да прво полугође успешно приведемо крају. Без обзира на све околности које су се одвијале у амбијенту у коме смо радили и односе какви су били према нама, успели смо да првих шест месеци завршимо са шест милиона и 540 хиљада долара позитиве (без амортизације). Било је много проблема, притисака, али рударство је специфична грана и у њега се мора и изненада и из изненадних разлога улагати чак и за исту производњу – нагласио је Спасковски.

Као велику ствар која се десила у овом периоду, челник комбината бакра је истакао завршетак и прихватање Унапред припремљеног програма реоргнизације (УППР-а) РТБ-а. Још увек се чека потврда Апелационог суда уколико буде било жалби поверилаца. Међутим, велики проценат изгласаности УППР-а (око 80 одсто) гарантује да било која корекција не може „оборити“ изјашњење испод 51 одсто колико је и довољно. – Сви повериоци који су гласали задовољни су, а гласало је 70 до 93 процента у зависности од тога да ли је у питању Матично или неко од зависних предузећа (у РББ-у 92-93%, у РБМ-у 91-92% и у ТИР-у око 90%). УППР се припрема и усваја само за фирме за које се види „светло на крају тунела“. Наша будућност је извесна, додуше изузетно је тешка због погоршане ликвидности. Али, борићемо се да отплаћујемо и ануитете и кредит који је узет за топионицу. Оно што морамо подвући је да је дуг од близу 1,3 милијарде евра смањен на 286 милиона евра.
–Cach-flow који је обрадила независна кућа показује да је РТБ ово може вратити из текуће производње. Поред овога, предстоји нам велики задатак, пре свега, повећање производње, што УППР и предвиђа. Најпре у Мајданпеку, уз докапитализацију или обезбеђење кредитних средстава можемо дуплирати производњу. Завршили смо флотацију, имамо откривену руду, али је не можемо потрошити за годину дана, а после тога стати. Прави домаћини у рударству рударе а не као од 2001. до 2008. године бунаре. Сада откривамо руду – онолико колико извадимо, толико и откријемо. Чак толико набушимо и откријемо нове резерве, тако да су оне сада милијарда и 345 милиона тона бакра.
Следеће што је Спасковски подвукао као изузетно важно је штедња. У првом полугођу уштеде су достизале скоро милион долара месечно, што је „резултат, пре свега, домаћинског пословања, правог пословног менаџерског вођења компаније каква је РТБ Бор“. Штедња остаје и даље као приоритетан задатак, а много простора за смањење потрошње и електричне енергије и осталих репроматеријала налази се у техничким решењима.
– Остало нам је преиспитивање и регуларно сагледавање трошкова радне снаге. Почећемо од онога што може да понуди социјални програм који финансира држава. После тога морамо сагледати шта је то што технолошки вишак може донети и који су ефекти плаћених одсуства. Мада смо то све већ радили, морамо још једном преиспитати и иновирати. Као што смо и досад имали изузетну подршку Владе Републике Србије, надам се да ћемо је имати и за наставак и исправку системских решења. Такође се морају преиспитивати и боловања. Не може неко ко је прекорен зато што лоше ради или треба да буде кажњен да „отвори“ боловање само тим потезом што је у дознакама написано да је у питању психичка нестабилност или се не може бавити тим послом. Имамо случајеве да људи неоправдано изостану са посла пет дана и ту нема друге мере, јер Закон јасно каже да за то следи раскид радног односа. Убеђен сам да ћемо доћи до позитивних резултата.
Челник Басена је свим радним људима РТБ-а Бор и свим рударима у Србији честитао њихов празник, а радницима комбината бакра Дан компаније и посебно им пожелео добро здравље.
Мирослав Радуловић, публициста и књижевник из Бора, уручио му је своју књигу „Тај дивни Бор“ са 1.800 фотографија, од којих су 800 из Басена Бор. Спасковски се захвалио уз опаску да је наслов књиге диван и да приличи овом граду. Такође је замолио новинаре да афирмативније пишу о Бору јер он то и заслужује.