Сходно Закону плате и у Басену мање 10 одсто

М. Антић: Овим законским прописом обухваћен је малтене сваки радник РТБ-а, јер у компанији нема нето плате мање од 25 хиљада динара. Одредбом о смањењу нето зараде за 10 одсто замењује се солидарни порез. Он се укида, а уместо њега ће се на платним листама наћи ставка „буџет – умањење 10 одсто“. – Умањењем зарада запослених не умањују се обавезе предузећа јер се разлика до бруто износа зараде по ранијем обрачуну уплаћује у буџет, укључујући и разлику у порезу и доприносима
РТБ. – Последњег месеца у овој години запослени у Басену примиће 10 одсто мању плату пошто је новембарска зарада (а у РТБ-у ће она бити исплаћена у два дела – 16. и 30. децембра) прва на удару одредбе новог Закона о привременом смањењу зарада и пензија већих од 25 хиљада динара нето. Предмет умањења је основна зарада, а то значи да се умањује и све оно чему је основица основна зарада – минули рад, додаци за рад у другим условима и све оно што се „калеми“ на основну зараду, објашњава заменик генералног директора РТБ-а за економска питања Мирјана Антић.
–Из практичних разлога, договорили смо се да тај пропис не примењујемо и на аконтацију и на други део зараде, него да кроз коначни месечни обрачун плате спроведемо ту нову „математику“, па ће она бити исказана у нашим обрачунским листама кроз обрачун укупне зараде и одразиће се на други део плате. Суштина је да ова одредба закона важи за већи број обвезника јер обухвата зараде веће од 25 хиљада динара, а има задатак да замени солидарни порез. Солидарни порез је, међутим, ишао од веће основице, од 60 хиљада динара па навише, а овим законским прописом обухваћен је малтене сваки радник РТБ-а, јер у компанији нема нето плате мање од 25 хиљада динара – каже Мирјана Антић.
Умањењем зарада запослених, међутим, не умањују се обавезе предузећа, наглашава наша саговорница. – Предузеће је обавезно да запосленом исплати умањену зараду и на то му обрачуна припадајуће порезе и доприносе (и то је његова основица за право на пензијско осигурање и сва друга која проистичу из радног односа), али је обавезно да обрачуна пун износ на пуну основицу (без умањења) са свим дажбинама (порези и доприноси) и ту разлику уплати у републички буџет у наредна три дана од исплате коначне зараде за месец на који се обрачун односи. Ова обавеза послодавца односи се на тзв. бруто 2, не само на оно што је нама приказано у платној листи – истиче заменица генералног директора за економска питања.
За новембар је везана и околност да је то месец са мањим фондом сати од октобра, па ће разлика између две последње зараде наизглед бити много већа од тих 10 одсто. Зато су, каже Антићева, обрачунске службе у предузећима добиле задатак да људе упознају са овом законском обавезом, али и да их подсете да смо потписивањем Уговора о раду потписали и сатницу, па се та сатница примењује на остварене часове рада сваког месеца.

У току преговори са синдикатима о Колективном уговору

РТБ, такође, има законску обавезу да до 29. јануара 2015., по истеку шест месеци од ступања на снагу последњих измена и допуна Закона о раду, коригује постојеће колективне уговоре и усклади их са законом. У том смислу, 11. децембра одржани су први састанци пословодства са репрезентативним синдикатима и тиме је почет процес усаглашавања одредби новог КУ.
–Послодавац је понудио прву верзију Колективног уговора, где смо пошли од законских решења, али не круто држећи се строгих и значајних промена које закон тражи у односу на досадашња акта – говори Антићева. – Правили смо одређене компромисе, у смислу да смо нека права смањили у односу на постојећи Колективни уговор, али су и тако смањена опет већа него што закон дозвољава. Конкретно, када је реч о минулом раду идеја је да се он ипак рачуна укупно, код свих послодаваца, а не само код последњег, али и да остане 0,5 по години, пошто се већ смањује основица за 10 одсто. Када је реч о броју дана за годишњи одмор, ту постоје промене у односу на постојећи Колективни уговор (а наш Колективни уговор давао је много већа права него што је стари Закон о раду из 2005. дозвољавао). Ту је предлог да максималан број дана за годишњи одмор буде 30, а не као досад 32. Око права на одсуство, из хуманих разлога али и као подршка акцији која је традиционална у РТБ-у, задржали смо право на пет слободних дана за даваоце крви, иако је нови закон и те дане „скресао“.

Регрес у истом износу?

Висина регреса је, како каже Мирјана Антић, предмет преговора јер је закон доста ригорозан код ове накнаде. – Мишљења смо да плафон може бити достигнути ниво у износу 84.000 динара (по седам хиљада динара месечно). Но, нисмо јединствени јер и у делу менаџмента има захтева да регрес следеће године вреди колико и једна и по републичка плата, око 60 хиљада динара. Ми мислимо да је коректније да остане како је било 2013. и ове године, а видећемо како ће бити. Прековремени рад се укида, осим у изузетним случајевима по одлуци претпостављених, а тако је требало да буде и до сада. У суштини, да су се поштовала и правилно примењивала досадашња законска решења, буџет за зараде не био ни до сада био оволики. Непоштовање тих решења, писање „шихти“ без провере ефикасности у раду, без продуктивности и радних учинака, давање стимулација – то је повећавало масу – тврди Мирјана Антић.
Новим Законом о раду другачије су уређена права и обавезе синдикалних функционера, такође, а што се отпремнине приликом одласка у пензију тиче, закон ту предвиђа да она буде у висини најмање две зараде, па је предлог и да буде тако.