Са дамперима од детињства

Настављајући традицију свога оца и таста, који су такође били возачи тешких камиона, Милановић се издвојио по више основа. На копу сматрају да заслужује награду и сасвим је довољно да и даље буде као и до сада – тих, поуздан, вредан и са домаћинским односом према возилу
„Шистековци“: Бојан Милановић, возач тешких камиона на кривељском копуКОП ,,КРИВЕЉ”
. – Бојан Милановић је, настављајући традицију свога оца и таста, возач тешких камиона на кривељском копу већ 16 година. Раног 26. јулског јутра пословођа га је позвао и казао: – Треба да частиш, један си од добитника награде ”Инжењер шистек” за ову годину! Колико је био изненађен, толико му је и годило, али каже: Радећи нисам размишљао о награди. Радио сам савесно од првог дана, што се каже – срцем! Био сам редован на послу и драго ми је да је неко све то уочио. Ипак, свестан сам да је заслуга, у крајњем, колективна и да ћу је понети у име још много добрих возача, не само моје ,,Д”- смене, већ и осталих са кривељског копа, који се такмиче да превезу што више руде и јаловине.
„Шистековци“: Бојан Милановић, возач тешких камиона на кривељском копуУпарвник копа Милан Делић рече да није било лако од 80-ак добрих возача изабрати једног, али да је Бојан њихов избор ове године и сигуран је да нису погрешили. Издвојио се по више основа, заслужује ову награду и сасвим је довољно да и даље буде какав је био до сада – тих, поуздан, са добрим учинком и домаћинским односом према возилу. Реч је о возачу чији се глас ретко чује на радио-станици којом се комуницира на копу. – Као да није ту, а ту је – каже Делић – и увек међу онима који су највише превезли. Када су на коп стигла два “камацу”-дампера, иначе мало другачија од “белаза”, ушао је у ужи избор возача којима ће бити поверени.
„Шистековци“: Бојан Милановић, возач тешких камиона на кривељском копуБојан је рођен је 1969. у Књажевцу, али је већ 1972. са родитељима дошао у Бор где му је отац био возач дампера на Борском копу. – Живели смо поред копа – каже Бојан. – Одмах испод старе школе “Трећи октобар”. Чим се заврше часови ето мене на рубу копа да гледам како багери товаре камионе. Неколико пута сам силазио код оца да се возим у дамперу, чак сам водио и другаре. Причао сам им како је то, али доживљај сам пренео тек кад су сели у кабину. Мада су ти камиони били трипут мање носивости од садашњих – 70-ак наспрам 220 тона – за нас у тим годинама били су огромни!
Таква блискост са дамперима од малих ногу није могла да одведе Милановића у другом правцу него ка школи за руковаоце рударском механизацијом. Међутим, први посао му није био на копу. Најпре је кратко радио у Фабрици вентила, па на приватном стоваришту и у Кланици, док се није, како рече, „пронашао“ на кривељском копу. – Овде сам дошао 2002. године ради обуке за потребе „Церова“, али је план промењен и остао сам до данас. Нема камиона који нисам возио, од „унутрига“ и „еуклида“ (популаране „јулке“) до малих и великих „белаза“. Најдуже возим „камацу“, и данас сам за његовим воланом.
Одговарајући на питање има ли “рецепт” за успешност, Бојан каже: – Суштина је у томе што сам до детаља упознао камион који возим тако да брзо „дефинишем“ проблем и не дозвољавам да стане негде на терену. Чим приметим да се нешто дешава са њим настојим да предухитрим квар или да га сам отклоним. Сва „мудрост“ је у томе да увек имам исправно возило јер само тако могу највише и најбрже да превезем, да избегнем хаварију, застој, трошкове, нервозу. Тако сам, најпре, ја заштићен, а онда и сви око мене.
За Бојаном је деценија и по вожње лети, зими, дању, ноћу. Њему више одговара рад ноћу, а сада се ради по шест ноћних смена. – Некако ми је боље, нема врућина, мирно је, рано уочиш друго возило – каже он. – Наравно, највише се уради лети, а број „тура“ зависи од више разлога, пре свега од близине багера. На питање како господари толиком тежином, јер код највећих “белаза” то је око 370 тона, рачунајући терет и возило, Милановић каже: – Ја сам од малена био у тим камионима и изгубио сам страх од њихове величине. Њима се лако управља, као аутом, само мораш увек да имаш у виду ту величину осредње куће. Кад су под теретом треба да будеш сигуран и да нигде ништа не цури из хидраулике, јер ако откаже неко црево за висок притисак, губиш команде, кочење, готово све. Отуда је моја порука онима који ће једног дана бити возачи, багеристи, да поштују машину са којом раде, а она ће им вишеструко вратити.

Погледајте још...

Оставите коментар