“Успех је добити награду која је сан свих запослених”
Велибор захваљује на сарадњи колегама и претпостављенима, без којих, како каже, награду не би добио. – Он није само пословођа, већ и човек укључен у све послове бравара и електричара, он је возач у свом тиму, брине о камиону којим управља, опробао се као аутолимар и лакирер, није му страно ни заваривање ни лемљење, остварио је велике уштеде предузећу
РБМ. – И сама вест да сам предложен за тако значајну награду каква је “Инжењер Шистек”, која представља сан сваког запосленог у руднику, пријатно ме је изненадила. Доживљавам је као признање за мој досадашњи рад, надам се да то и јесте, баш као и подстрек да убудуће радим као до сада не штедећи труд, одговорно и квалитетно – био је први коментар Велибора Барбуловића, електротехничара, пословође групе Одржавање кранова у радној целини Одржавање опреме у РБМ-у.
Велибор (38) као електротехничар 18 година ради на одржавању кранова у Руднику бакра Мајданпек: – Почетак је био најтежи, јер сам се тада срео са радом на висини. То је оно што овај, иначе, одговоран посао чини захтевнијим – каже Веља којег колеге описују као вредног, интелигентног, мирног, сталоженог, тихог и ненаметљивог. Он, са своје стране, истиче да баш њима и непосредно претпостављенима дугује захвалност на разумевању, сарадњи и колегијалности у свакодневном раду: – Поносан сам што све ово време никада није доведена у питање безбедност иједног члана тима, иако је посао сам по себи високоризичан, јер су и висине на којима се обавља велике, а безбедност је најважнија – речи су Велибора Барбуловића.
Будући да рудник располаже са 65 кранова носивости од три до 80 тона, распоређених у свим погонима, као безусловно незамењивих у производном процесу, четворочлана група радника за одржавање кранова на челу са Велибором има велику обавезу да сви они у сваком тренутку буду у функцији. Својим добрим познавањем машинства и електротехнике, изузетним залагањем и марљивим радом у свако доба дана и ноћи, па и неустрашивошћу коју подразумева рад на висини, Велибор са својим тимом успева да квалитетно обави посао одржавања на којем је некада у руднику било ангажовано 36 радника. Укључен је у све послове, и бравара и електричара, па и возача, за свој тим, брине о камиону којим управља. Опробао се и као добар аутолимар и аутолакирер, а није му страно ни заваривање и лемљење. С разлогом важи за универзалног мајстора високог калибра.
Направио је велике уштеде. Није му заборављено да је оспособио кранове заменом комплетних електроинсталација на пресипним станицама Б и Ц, на транспортеру “Фазе И” која је 2000.године изгорела. Зна се његов допринос у дислоцирању крана од 10 тона из бункера флотације у нови објекат пумпне станице “Калуђерица” на јаловишту, као и приликом ремонта највећег крана у РБМ-у, носивости 80 тона, на примарном бункеру јаловишног транспортера “Фазе И”.
Овај скроман човек који са породицом живи на Кршу, у Рудној Глави, истиче да ће награда “Инжењер Шистек” бити нешто чиме ће моћи да се похвали синовима, са жељом да и њима она буде мотив и инспирација, да га у свему надмаше.
