Србија Зиђин Копер рекултивише саниране делове планине Старица у Мајданпеку

Брдо Кома већ зелено

Тамо је сада трава као на фудбалском терену, каже руководилац мајданпечког рудника Ђен Хејуан. – Озелењавање Старице се наставља, у току је третирање неприступачних делова и косих површина планине методом хидросетве, додаје Сандра Барбуловић из компанијске Службе за заштиту животне средине
МАЈДАНПЕК. – Од доласка Зиђина, само у Рудник бакра Мајданпек инвестирано је 442,3 милиона долара, док улагања у заштиту животне средине и екологију у овом граду износе 18,6 милиона долара. Заменица председника мајданпечке општине Елвира Јовановић каже да је пре доласка компаније Србија Зиђин Копер стан у Мајданпеку могао да се купи за само осам хиљада евра, а да данас тај исти стан вреди четири пута више.
– Буџет Мајданпека је захваљујући рудној ренти и порезу на зараде са 1,114 милијарди динара ове године повећан на 1,860 милијарди. Просечна плата Мајданпечана данас вреди 108.000 динара. У руднику је тај просек и већи, а кинеска компанија досад је запослила више од 500 нових радника. Раније су људи одлазили из овог града, док му се данас враћају и то из истог разлога због кога су га раније напуштали. Враћају се због посла и због добре зараде – каже Јовановићева и додаје да се нада да ће то потврдити и попис становништва који је у току.
О томе како данас стварно изгледају град подно Старице и његова околина, како копови „Северни ревир“ и „Јужни ревир“, а како брдо „Кома“ и јаловиште „Калуђерица“ најбоље говори слика. – Старица неће бити срушена, не постоји ниједан разлог за то. У том делу „Северног ревира“ нема руде и никада није ни постојала идеја да се то подручје експлоатише. Тренутна граница рударског подручја је и коначна граница – кажу српски инжењери и пословодство Рудника бакра Мајданпек.
Руководилац мајданпечког огранка Србија Зиђин Копер Ђен Хејуан истиче да се зона клизишта на тој планини и даље третира, али да је на деловима планине који су санирани већ почела и рекултивација земљишта. – Врх Старице је већ озелењен, тамо је сада трава као на фудбалском терену – наводи Хејуан.
То потврђује и Сандра Барбуловић из рудничке Службе за заштиту животне средине. – Озелењавање Старице се наставља, наше екипе тамо сада третирају неприступачне делове и косе површине и то методом хидросетве. Компанија прати пут зеленог развоја и у складу с тим већ је озелењено преко 55 хектара површине – наводи Барбуловићева.
Поред новца који је уложен у рекултивацију деградираних рударских површина у околини Мајданпека, менаџмент тамошњег рудника инвестирао је и у постројења која су у служби заштите животне средине. Са обода површинског копа „Северни ревир“, у подножју Старице, може се видети и нов систем за пречишћавање рудничких вода. – Отпадне рудничке воде се више не испуштају у реку Пек. Инсталирали смо систем за пречишћавање и испумпавање, па сада она одлази у флотацијско језеро и јаловиште, а одатле се враћа у флотацију и поново се користи у производњи. Ни литар такве воде више не одлази у реку Пек – каже руководилац Сектора за безбедност и заштиту животне средине Драгиша Анђелковић. Вода је важан ресурс и из тог разлога постоје километри цеви које воду из „Северног ревира“ враћају у процес, потврдио је професор са Техничког факултета у Бору Радоје Пантовић.
Руководилац рудника Ђен Хејуан подсећа да се у Мајданпеку све ради са једним циљем и у правцу формирања зеленог, високотехнолошког и првокласног рудника. – Када кажем зелено, ту мислим на заштиту животне средине, а то је и основна ствар. Хоћемо да планине буду зеленије и да вода буде бистрија. Због тога смо у само у систем за пречишћавање вода уложили око осам милиона долара и данас вода не отиче ни у један реципијент – каже Хејуан.
Улагања у заштиту животне средине Мајданпека не односе се само на рекултивацију земљишта, већ подразумевају и све пројекте у служби заштите водотокова и ваздуха. – У водне ресурсе уложено је много новца, као и у заштиту ваздуха, па морам да напоменем да је компанија уградила 147 сетова отпрашивача у погонима за флотирање и дробљење руде. Такође, набављене су и цистерне за поливање рудничких путева у циљу стабилизације прашине. Данас ниједно возило не може да изађе из фабричког круга, а да претходно није опрано – каже Сандра Барбуловић.
У Мајданпеку је озелењено и додатних 346.000 квадрата површине на јаловишту „Ваља фундата“ и посађено 18.500 садница. Мерења у оближњем селу Дебели Луг, које је било на удару прашине са јаловишта, показују да је она готово неутралисана.