Србија Зиђин Копер рекултивише старо одлагалиште раскривке и гради шуму пријатељства
Бор сади бор
Компанија је у подухват рекултивације „Високих планира“ ушла иако тај посао није био саставни део Уговора о стратешком партнерству са Владом Србије, пошто је реч о парцелама које су историјско наслеђе некадашњег РТБ-а. – Сматрам да Србија Зиђин Копер, као борско предузеће, треба да преузме обавезе које може да реши и зато смо се прихватили тог посла. Досад је озелењено преко 355 хиљада квадрата и само у априлу посађено 25 хиљада садница црног бора. Комплетан посао биће завршен идуће године, а план је да на тој локацији изградимо шуму пријатељства, где ће писати „Шума српско-кинеског пријатељства“ или „Ја волим Бор“, каже генерални директор Ћу Гуоџу
БОР. – Србија Зиђин Копер преузела је на себе обавезу да рекултивише пола века старо одлагалиште раскривке некадашњег Борског површинског копа, где се рударило пуних 70 година. Рударило и за околину мало бринуло. Милиони тона јаловине, а статистика каже да је од 1923. до 1993. године откопано преко 170 милиона тона, депоновани су у то време, чини се, без посебног плана и то углавном по ободу града. Када су и како су та “брда” јаловог материјала која су “ницала” око Бора добила назив “Високи планири” историчари не памте. Не памти се ни то да је неко у последњих 50 година показао добру вољу да Бор растерети тог бремена. Да га и еколошки и естетски доведе у ред. Ни приликом доласка кинеског стратешког партнера се на то није мислило. Да јесте, у инвестиционом или делу уговора који се односи на екологију, нашла би се бар препорука за санацију историјског наслеђа.
– Србија Зиђин Копер је у подухват рекултивације „Високих планира“ ушла иако тај посао није био саставни део Уговора о стратешком партнерству са Владом Србије, пошто је реч о парцелама које су историјско наслеђе некадашњег РТБ-а. Са борским Институтом за рударство и металургију, који је носилац права над овом непрегледном парцелом у власништву државе Србије, потписали смо споразум о озелењавању „Високих планира“, јер сматрам да Србија Зиђин Копер, као борско предузеће, треба да преузме обавезе које може да реши. Зато смо се и прихватили тог посла и досад рекултивисали преко 355 хиљада квадрата деградиране рударске површине. Комплетан посао биће завршен идуће године, а план је да изградимо и шуму пријатељства. Постоји идеја да на том месту пише „Шума српско-кинеског пријатељства“ или „Ја волим Бор“, што је једноставније и лепше – каже генерални директор Србија Зиђин Копер Ћу Гуоџу.
Рекултивацијом ће бити обухваћено око 600 хиљада квадрата деградиране површине, а „шума пријатељства“ и то борова увелико ниче. Само у априлу посађено је 25 хиљада садница црног бора и пре тога посејана трава. Овај четинар, иако је имењак града чију ће околину красити, одабран је ипак због својих карактеристика. Одликују га јак корен и висока отпорност, брзо расте и регенерише се. Борове шуме су, кажу, велики „произвођачи“ кисеоника, а имају способност и да упију угљен-диоксид из атмосфере, па доприносе смањењу ефекта стаклене баште и амортизују климатске промене.
