Почетак Култура Срдан Голубовић о Бору и филму „Отац“ који снима у његовој околини

Срдан Голубовић о Бору и филму „Отац“ који снима у његовој околини

0 друго читање
0
0
429

„Судар природе и привреде овде је фасцинантан“

Баш овако редитељ објашњава зашто је одлучио да свој четврти филм, рађен по истинитом догађају, смести у Бор. Фасциниран рудником и одушевљен природом, Срдан Голубовић каже да је Бор живописна урбана средина која је изнедрила генерације врло значајних и перспективних уметника. – Признаје да се несвесно у сваком филму бави темом оца и мисли да је управо то несвесно нешто што покреће људе да се баве уметношћу. – Када би могли тачно да објаснимо зашто се бавимо неком темом цео живот, мислим да би чаролија нестала, сматра један од најцењенијих филмских редитеља у Србији. – Хрватски глумац Горан Богдан тумачи главну улогу у филму „Отац“, али каже да је Бор са околином, заправо, „главни глумац целе Србије“

Срдан Голубовић о Бору и филму „Отац“ који снима у његовој околиниБОРСКО ЈЕЗЕРО. – Смештена у хотелу „Језеро“ на Борском језеру, шездесеточлана екипа филма „Отац“, редитеља Срдана Голубовића, другу недељу за редом сваке ноћи и јутра снима сцене у Бору и природи у којој је град ушушкан. Средином октобра су завршили снимање ноћних сетова и прво слободно вече, пре него што у цик нове зоре пођу у шуме подно Жагубице, где ће главни јунак филма, кога тумачи хрватски глумац Горан Богдан, имати сусрет са вуковима, „узурпирали“ смо за разговор са њима двојицом.
Срдан Голубовић о Бору и филму „Отац“ који снима у његовој околиниБор је, када га поредите са другим градовима у Србији, прави филмски центар у којем се често снима. Оно што је посебно важно за град јесте његова локација и тај судар лепоте дивне природе и Хомољских планина са једне и рудника са друге стране. Мени је то веома занимљиво јер волим ту врсту поетике и естетике. Импресивна је природа, флотација у Кривељу где смо снимали, копови изгледају фасцинантно. Занимљив и живописан град. Такође, из Бора су дошле генерације врло значајних и перспективних уметника а ту, пре свега, мислим на Николу Лежајића који је покренуо вирус активизације Бора као урбане средине. Људи врло креативно живе и то за Бор може да буде добра ињекција, да млади одавде почну што више да се баве уметношћу, којом год – истиче на почетку разговора режисер Срдан Голубовић.
Срдан Голубовић о Бору и филму „Отац“ који снима у његовој околиниГоран Богдан је прво слободно поподне искористио да, како каже, још мало тренира са шест вукова, а откуд они у филму и о својој улози Горан са смешком објашњава: – То је истинита прича о човеку који иде пешке из Прибоја у Београд да уручи жалбу министру јер су му због сиромаштва одузели децу и дали је хранитељској обитељи. То његово пешачење снимамо овде, тако да нам лице Бора у филму „игра“ добар део Србије и мислим да ћемо је приказати у јако лепом светлу. Оно што смо досад сликали и снимили стварно изгледа фантастично, природа је предивна, а то нам је било и потребно за филм – каже Горан Богдан.

Ући у Небојшине ципеле је и страх, и част, и одговорност
Мало је познато да се за улогу оца у истоименом филму Срдана Голубовића најпре припремао један од најбољих глумаца са ових простора, покојни Небојша Глоговац. О томе да ли га је та чињеница додатно мотивисала, помогла му или отежала рад на улози, Горан Богдан каже: – Небојша је, покој му души, био мој јако добар пријатељ. Велика је част била познавати га и дружити се са њим. Сама та свест о томе да је он читао сценарио и припремао се за ову улогу…знам, имао сам проблем. Ући у његове ципеле је и страх, и чест, и одговорност. Некако имам осећај да он држи ту „бакљу“ његовог рада још упаљену. Наравно, она ће остати упаљена због његових дела, а и лепо ми је некако имати га надамном да бди, добар ми је осећај.
Редитељ Срдан Голубовић додаје да је филм базиран на стварном догађају из 2015. године, али да је он заправо фикција. – Животна прича Ђорђа Јоксимовића је узета само као почетак наше филмске приче и тај човек још увек, ево већ три и по године, води битку за своју децу. То пуно говори о једном бирократском систему у коме живимо, а Ђорђе је, можда, најбољи пример. Објашњавао сам Горану Богдану да код нас родитељи са троје деце, ако су социјални случајеви, добијају 16 хиљада динара, а хранитељи за то троје деце добијају 100 хиљада динара. То је систем који је, не треба се правити много паметан, па изговорити, постављен наопачке. Пуно је разлога зашто тај човек још увек бије битку са околином, системом и са, вероватно, неким личним сукобима. Дружио сам се са њим, разговарао и у контакту смо. Он, као и наш јунак, има и даље велику снагу и храброст да се избори за своје право.
Голубовић даље објашњава да јунак филма живи у околини Прибоја и да то цело његово путовање, које је трећина филма, јесте путовање током којег се он подиже и од неког ко је губитник свог времена, најпре враћа достојанство, постаје тихи херој.
Данашњи хероји нису више хероји какве ми замишљамо из неког прошлог времена, данашњи хероји су они који су у стању да са самим собом пронађу неки склад и да у себи пронађу снагу и љубав за којом трагају. То је прича о нашем јунаку који кроз путовање, које је и емоционално и право, проналази у себи љубав према свету око себе и према својој породици. Простор око Бора, ка Зајечару и Књажевцу, учинио нам се јако занимљив да ту сместимо радњу филмске приче која је, на неки начин, балкански „Париз Тексас“ – сматра редитељ.
Лакше ми је било омађијат’ бика
Горана Богдана публика у Србији, баш као и на целом простору некадашње Југославије, веома добро зна. Хрватски глумац успео је да за релативно кратко време оствари низ изузетно запажених улога. У хит серији „Сенке над Балканом“ глуми Мустафу Голубића, једног од омиљених јунака, а због наставка снимања друге сезоне каже да ће, након Бора, остатак јесени и добар део зиме провести у Београду. Горан Богдан је прву запажену улогу имао у филму „Соња и бик“, а на питање да ли му је теже било укротити вукове у „Оцу“ или вола у првом филму Горан уз осмех каже: – Вукова је шест, наравно да ми је било лакше омађијат’ једног бика.
Иако је носилац титуле најбољег европског глумца, нескромним га нису учиниле ни улоге у америчкој трилер серији „Фарго“ и британско-француском крими хиту „Последњи пантери“. Напротив, оставља утисак скромног и непосредног момка из комшилука.
Оно што је, по мишљењу глумца Горана Богдана, најлепше у сценарију који потписују Срдан Голубовић и Огњен Свиличић, јесте његов Андрићевски дух. – Мислим да се већ дуго није приказало да су људи с ових подручја, не ипак него упркос свему, јако добри, поштени и вредни. „Отац“ нас враћа тим неким исконским људским добрим наравима и то је оно што је занимљиво у нашем менталитету, та људскост која је опстала упркос свим гажењима која су се догађала – каже Горан Богдан.
Свако време има своје проблеме и ове теме, као што и питање бирократије и односа система према појединцу, нису нове. То је нешто што у књижевности и у филму постоји јако дуго, надовезује се Срдан Голубовић.
Када се бавите било којом темом у филму, нека је то и политички филм, увек у основи мора да постоје неки јунаци које љубав вуче ка циљу. Љубав је, по мени, у средишту сваке драме. Љубав према породици и потреба да човек има неко своје огњиште и око њега неки ред и живот који му даје смисао. Ми и даље живимо у маратонском транзиционом периоду. Та транзиција је за нас постала нормално стање, константа. Она носи позицију појединца у друштву која је обезвредила достојанство човека и довела до тога да ти скромни и тихи људи бивају кажњени – наводи Голубовић.
Срдан Голубовић о Бору и филму „Отац“ који снима у његовој околиниСрпски режисер иза себе има завидна и врло запажена филмска остварења. Каже да ће се премијера „Оца“ десити следеће године, а у покушају да направи паралелу са „Круговима“, „Апсолутних сто“ и „Клопком“, Срдан Голубовић признаје да се у сваком свом филму несвесно бави темом оца. – Очигледно да је то нешто што ме мучи. Отац ми је умро кад сам био доста млад, могуће је да је то неки разлог, а можда је у питању и архетипски запис са простора одакле долазим, из Црне Горе. Могуће да се то помешало. У сваком случају, мислим да је управо то несвесно нешто што покреће људе да се баве уметношћу. Када би могли тачно да објаснимо зашто се бавимо неком темом цео живот, мислим да би чаролија нестала – закључује Голубовић.
Филм „Отац“ ради се у копродукцији шест земаља: Србије, Француске, Немачке, Словеније, Хрватске и БИХ, а подржан је од Филмског центра Србије и филмских фондова поменутих земаља. У филму, поред Горана Богдана, играју Борис Исаковић, Нада Шаргин, Милица Јаневски, Вахид Џанковић, Јово Максић, Никола Ракочевић и Љубомир Бандовић. Улоге деце поверене су Ајли Шантић из Пријепоља и Мухарему Хамзићу из Прибоја, који су први пут на филму.

Још повезаних текстова
В Горица Тончев Василић
Више текстова Култура

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Погледајте и

„Колектив“, најстарији компанијски медиј у Србији, слави 71. рођендан

„Не посустајте у мисији чувара традиције и верног хроничара РТБ-а“ Ово се, као жеља и лајт…