Почетак Наука и образовање Студенти из Јапана посетили РТБ Бор

Студенти из Јапана посетили РТБ Бор

20 друго читање
0
0
518

 Ишијама: Пронаћи пут одрживог развоја рударства

 

Ваздух у Бору је много чистији него прошле године – износи свој први утисак професор из Јапана који већ други пут доводи студенте са Акита универзитета у Бор сматрајући да је учење које се заснива на посматрању веома значајно. – Рударство негативно утиче на животну средину, али нам је неопходно како бисмо одржали, наставили, наш свакодневни живот, а ови млади људи би, можда, могли да пронађу то тешко решење одрживог развоја рударства
РТБ БОР
. – Седморо студената са Акита универзитета у Јапану, где се проучавају минерални и енергетски ресурси целог света (Факултет за истраживање интернационалних ресурса – Faculty of International Resource Sciences), предвођени професором Даизо Ишијамом, и шесторо са Техничког факултета у Бору, заједно са проф. др Грозданком Богдановић и проф. др Дејаном Таникићем, продеканом за научноистраживачки рад и међународну сарадњу, посетили су данас површински коп “Велики Кривељ”, тамошњу флотацију, командну салу нове топионице и присуствовали ливењу анода. За госте из Јапана, земље са веома малим бројем рудника, била је ово веома добра прилика да виде како на једном месту функционише комплетан рударски систем – ископавање, припрема минералних сировина и топљење, што ће им олакшати и рад на еколошкој студији заштите околине рудника. Био је ово први сусрет са оним што су учили на факултету, а кроз поменуте погоне провели су их, уз објашњења и одговоре на бројна питања, млади басенски стручњаци.
Реч је о сарадњи у оквиру међународног пројекта „Истраживање интегрисаних система за анализу урбаног окружења и унапређено искоришћење метала ради обезбеђења одрживог развоја ресурса“. Српски и јапански тимови се, заправо, труде да развију напреднију методу екстракције, искоришћења метала, и тако смање штетан утицај на околину, односно поспеше одрживи развој. Овај пројекат из јапанског САТРЕПС-програма заједно реализују Akita University, Japan Space Systems i Mitsui Mineral Development Engineering Co., Ltd. (MINDECO) из Јапана, са борским Институтом за рударство и металургију и Техничким факултетом.
Професор Ишијама (Daizo Ishiyama) други пут је у Бору и наглашава да је сврха ове посете образовање за заштиту животне средине. На наше питање да ли се нешто у Бору променило од прошлогодишње посете он без двоумљења каже: – Квалитет ваздуха је много бољи, а ми сада радимо теренска истраживања квалитета речне воде. Јер, сврха пројекта на коме радимо је процена квалитета животне средине како бисмо подржали одрживи развој овог краја. Рударство негативно утиче на животну средину, али нам је неопходно да бисмо одржали наш свакодневни живот. Дакле, да бисмо наставили свакодневни живот неопходан нам је одржив развој у рударству. Пут до њега изузетно је тежак, али морамо да покушамо. Ови млади људи би, можда, могли да пронађу решење за одрживи развој рударства.
Професор Ишијама са задовољством каже да његови студенти у Бору први пут виде овакве рударске објекте. Они су учили о рударским системима на предавањима, али су у РТБ дошли да виде постројења и да науче шта то, у ствари, значи у пракси. – Учење које се заснива на посматрању веома је значајно – сматра Ишијама – и после овог искуства они ће лакше и боље схватити садржаје предавања која су слушали.
Са Акита универзитетом из Јапана и Институтом за рударство и металургију заједно смо на пројекту који се бави анализом и пречишћавањем отпадних вода насталих на девастираним подручјима. Данас смо у заједничкој посети басенским погонима, а сутра следе четири предавања (професора са сваког од наших одсека) за наших шест и њихових седам студената – рече нам Таникић. – Наравно, нагласак је на екологији. После тога следи двонедељни теренски рад током којег ће студенти зајендо ићи на мерне тачке, узорковати, а онда испитивати отпадне воде како би пред крај боравка анализирали те резултате. Ваља рећи да је путем овог пројекта Институт добио доста модерне аналитичке опреме, док је Технички факултет више заступљен на образовном плану: рад са студентима, предавања, научни радови
Да је значај ове посете за јапанске студенте заиста онакав каквим га је представио проф. Ишијама потврдила нам је, најпре, (Khulan Munkhazaya) из Монголије, која на Акита универзитету студира инжењерство заштите животне средине: – Посета погонима РТБ-а била је веома занимљива, поготово флотацији у Великом Кривељу и топионици. Имала сам прилику да видим све што сам учила и уверена сам да ће сви студенти стећи много знања током овог теренског рада. Први пут сам у Србији и, поредећи је са Јапаном и Монголијом, могу да кажем да ми је архитектура Београда слична европској, док ме Бор више подсећа на Русију и Монголију, а српска храна (кобасице, хлеб, сиреви) на храну у Монголији. Људи у Србији су веома великодушни, насмејани
Џин Бо (Jin Bo) је из Кине, а на Акита универзитету студира науку о ресурсима и инжењеринг: – Овде је све врло велико, радници раде врло напорно, али ваздух у Бору је чист – каже он. – Најснажнији утисак на мене оставио је површински коп “Велики Кривељ” и дампери. Своје утиске о Србији изнећу вам кад прође још неко време, пред крај нашег боравка, али већ сада могу рећи да је храна одлична, укусна.
И на Јапанца Масајоши Хихату (Masayoshi Hihata), који студира ресурсе, најснажнији утисак оставио је коп „Велики Кривељ“. – Пре него што сам дошао овде изучавао сам литературу и све што се могло наћи на интернету о борским и мајданпчком руднику тако да је ово био узвбуљив сусрет са великим рудником – каже Хихату. – Што се тиче природе, реке у Јапану су доста чистије у поређењу са онима које сам овде видео. Најпре се Дунав, са којим сам се “срео” у Београду, не може поредити са чистоћом јапанских река, а овдашње су још загађеније, тако да је утисак још драстичнији у поређењу са природом Јапана.
Да сазнамо утиске гостију помогао нам је Стефан Ђорђиевски, Боранин, друга години докторских студија на Акита универзитету. – Одлично познајем ове, као и студенете који су прошле године посетили РТБ – каже Ђорђиевски. – Помажем им при обиласку терена, преводим. Донекле сам упознао њихов менталитет тако да могу да посредујем између њих и наших људи овде у Бору. Као што сте видели, доста су се задржали у командној сали нове топионице где су их највише интересовале хемијске реакције које се одигравају у флеш-пећи приликом топљења концентрата и, касније, у конверторима и на пламеној рафинацији.

Још повезаних текстова
В Љубиша Алексић
Више текстова Наука и образовање

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Погледајте и

Пропуштено због застоја на кривељском копу „испеглали“ бољим садржајем

Са бакром на плану Иако због санације траке и примарне дробилице у новембру нису стигли до…