Почетак Наука и образовање Студенти јапанског Акита Универзитета посетили РТБ Бор

Студенти јапанског Акита Универзитета посетили РТБ Бор

19 друго читање
0
0
274

Традиција и нова технологија као предности Басена

Професор др Даизо Ишијама: За наше студенте било је веома корисно да на једном месту виде како функционише цео рударски систем. У оквиру пројекта из САТРЕПС – програма, на коме раде српски и јапански тимови, трудимо се да развијемо напреднију методу екстракције, искоришћења метала, и тако смањимо штетан утицај на околину и поспешимо одрживи развој. – Мирјана Антић: Након техничко-технолошке реконструкције и финансијског реструктурирања, са вишедеценијским производним искуством, РТБ Бор треба да добије још само модернији организациони концепт
Студенти јапанског Акита Универзитета посетили РТБ БорРТБ
. – Професор доктор Даизо Ишијама и девет студената Факултета за истраживање интернационалних ресурса Акита Универзитета, Јапан (Faculty of International Resource Sciences), посетили су РТБ Бор. До посете је дошло у оквиру међународног пројекта „Истраживање интегрисаних система за анализу урбаног окружења и унапређено искоришћење метала ради обезбеђења одрживог развоја ресурса“. Овај пројекат из јапанског САТРЕПС-програма заједно реализују Akita University, Japan Space Systems и Mitsui Mineral Development Engineering Co., Ltd. (MINDECO) из Јапана, са борским Институтом за рударство и металургију и Техничким факултетом.
Студенти јапанског Акита Универзитета посетили РТБ БорОсновни циљ пројекта – како нам рече проф. др Грозданка Богдановић са Техничког факултета у Бору – јесу истраживања која доприносе решавању глобалних еколошких проблема као последице индустријског загађења. Са студентима Акита Универзитета у теренским испитивањима (земље и воде) учествују и четири борска студента са Техничког факултета, на коме су за младе Јапанце организована и предавања из области ПМС-а, пирометалуршког третмана сулфидних концентрата, производње сумпорне киселине и загађења животне средине Бора и околине. У оквиру пројекта је предвиђена и могућност да напредни студенти Техничког факултета упишу докторске студије на Акита Универзитету у Јапану.

Представљајући РТБ као најстарију рударску компанији на Балкану и Европи, која је за преко 110 година дала више од пет милиона тона бакра у руди, Мирјана Антић, заменик ген. директора РТБ-а за финансије и економске послове, предочила је гостима из Јапана да то није крај. РТБ данас има потврђене резерве руде веће од 1,35 милијарди тона које гарантују рударење наредних деценија, а треба имати у виду и богата лежишта која откривају стране компаније. Од четири активна басеска рудника највећи је „Велики Кривељ“, следи га „Мајданпек“, па „Церово“ и „Јама“, пред којима су такође, уз улагања, значајне перспективе.
Вишедеценијска производна искуства РТБ-а Бор треба да добију још само модернији организациони концепт – нагласила је Антићева. – Јер, после техничке и технолошке реконструкције наших целина, извршили смо и финансијско реструктурирање РТБ-а Бор по прописима државе Србије. Сва ова побољшања перформанси треба да се окончају и кроз формалну промену његове организације, што није много битно за операције у производњи, али је веома корисно, нужно, за конкурентност будућег РТБ-а у свету. Јер, и поред тога што је високо технички и технолошки опремљен, РТБ Бор запошљава већи број људи од објективно потребног (што је реалност у Србији), а у кадровском смислу је релативно стара компанија јер се погоршавају прописи у погледу стицања услова за пензију, па нема подмлађивања.
Пошто су студенте занимали и производи, Антићева је објаснила да катодни бакар РТБ-а није регистрован на берзи у Лондону, али се као „марка Бор“ продаје без икаквих умањења премија. Злато се продаје искључиво Народној банци Србије, а сребро извози. Са новим постројењима РТБ је постао и велики произвођач сумпорне киселине, а производи и одређене количине селена који има обезбеђено тржиште, као и плави камен чија потражња расте. Ту је и спектар мањих програма на бази бакра и соли племенитих метала, као и услужна прерада концентрата и секундарних сировина по систему којим раде и јапанске топионице. Одговарајући на питања јапанских студената које су предности РТБ-а у односу на сличне компаније, Мирјана Антић је истакла техничку и технолошку заокруженост пословне целине у којој су све фазе – од рударења до финалних производа – „под једним кровом“. А, економске анализе говоре да се пуни ефекти валоризације виде тек при обради сопствених сировина. Истичући предности РТБ-а у светлу нове топионице капацитета 400.000 тона концентрата годишње и Драган Маринковић, директор овог великог пројекта, истакао је значај споја вековне традиције и нове технологије. Флеш-смелтинг је технологија позната у свету, користе је, уз „Мицубиши“, и јапанске топионице, а за нас је велики еколошки и економски искорак: – Од априла прошле године, када је стартовала, у Бору смо знатно поправили еколошке услове. Имамо веома добре резултате у фиксацији сумпора, а и отпадне воде се више не испуштају у околину него се, после третмана, враћају у процес. Пошто је технологија аутогена више се не сагоревају ни велике количине фосилних горива, а од вишка водене паре која се ствара током хлађења гасова у топионици, производимо електричну енергију. Пре него што су студенти кренули у обилазак погона, Саша Перишић, помоћник ген. директора за безбедност и заштиту на раду, предочио је да је Србија имплементирала све међународне конвенције и норме безбедности и здравља на раду, да РТБ настоји да их дословно примени у сопственој пракси и замолио их да поштују упутства које добију на терену како би посета безбедно протекла.
Након обиласка кривељског копа (где су могли да виде и моћне машине јапанских компанија – „комацу“-багери), флотације, нове топионице и сумпорне, професор Даизо Ишијама, захваљујући се, рече нам: – Долазимо са универзитета на коме се проучавају минерални и енергетски ресурси целог света. Ми у Јапану имамо веома мали број рудника, тако да је ово била веома добра прилика да видимо како на једном месту функционише комплетан рударски систем – ископавање, припрема минералних сировина, топљење. Овде смо дошли са жељом да сазнамо како се води рудник, како се добија бакар, и то је било веома поучно за студенте. Такође, радимо на еколошкој студији заштите околине у близини рудника. Овде смо такође имали добру прилику да разумемо мобилност елемената који су повезани са рударским активностима. Говорећи о САТРЕПС – програму проф. Ишијама је казао да се на њему ради већ две године и да покрива две области: – Прва је процена еколошке ефикасности, а друга искоришћење метала. Трудимо се да нађемо област већег еколошког утицаја и развијемо напреднију методу екстракције и искоришћења метала. На тај начин смањујемо штетан утицај на околину, развијамо систем и поспешујемо одрживи развој. Учесници пројекта су јапански и српски тимови. У јапанском тиму су и стручњаци из Јапанског свемирског система као и стручњаци јапанске истраживачке компаније који анализирају пројекат и процењују еколошки утицај. Српски тим се састоји из две групе од којих је једна из Института за рударство и металургију. Радимо компаративно истраживање. Циљ пројекта је да развијемо нове идеје и дођемо до нових научних знања за људе који живе у наше две земље.

Још повезаних текстова
В Љубиша Алексић
Више текстова Наука и образовање

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Погледајте и

„Зиђин“ постао већински власник и „Невсуна“

За више од 1,66 милијарди канадских долара кинеска компанија преузела је (28. децембра) 89…