Почетак Наука и образовање Студија консултантске куће Мекинзи потврдила дугорочну перспективу Басена

Студија консултантске куће Мекинзи потврдила дугорочну перспективу Басена

17 друго читање
0
0
788

РТБ-у треба обртни капитал

 

Б. Спасковски: РТБ-у треба 30 милиона евра за стабилизацију и „утезање“ рударства и то је најважнија ствар која се мора рећи јасно и гласно. – Мекинзијева студија, а пре тога и „дју дилиџнс“ који је урадио КПМГ, показали исто: РТБ има озбиљну будућност, али му требају обртна средства да дође до више сопствених сировина. – До краја маја за сва четири правна лица у холдингу РТБ Бор Групе биће предат УППР, а онда следи додатних шест месеци заштите од наплате поверилаца, каже Мирјана Антић. – Компанија наставља да ради са истим бројем радника, зараде се неће смањивати, а вишак запослених решаваће се постепено у наредних пет година. – Б. Тодоровић: Пројектована прерада и производња у новим металуршким постројењима освојене у потпуности, циљају се виши домети – прерада 550.000 тона концентрата и производња 100.000 тона катодног бакра идуће године у ово време
Студија консултантске куће Мекинзи потврдила дугорочну перспективу БасенаРТБ
. – Студија коју је урадила консултантска кућа Мекинзи потврдила је оно што је пре тога, у „дју дилиџнс“ документу, Влади Србије и менаџменту РТБ-а Бор предочио КПМГ. Оба документа у суштини су, како каже генерални директор Басена Благоје Спасковски, показала опстанак и живот борске компаније.
Мекинзи је потврдио оно што је КПМГ урадио, с тим што је његов документ дограђен јер је пословање РТБ-а дубински разрађено и детаљније обрађено. И као таква, Мекинзијева студија показала је да РТБ Бор има сировину, има кадрове, има опрему, има искуство и знање, има чисто небо над градом у којем послује. Ово последње бих нарочито апострофирао јер је то својевремено био и захтев Светске банке, којој је екологија на првом месту. Тај захтев је испуњен и Бор је данас чистији град од Београда, Костолца, Крагујевца – истиче Спасковски.

РТБ није играчка

У Мекинзијевој студији предложено је „утезање“ РТБ-а, додавање радног и капитала стратешког партнера како би се борска компанија учинила профитабилном и престала да генерише губитке.
Студија консултантске куће Мекинзи потврдила дугорочну перспективу БасенаРТБ-у треба обртни капитал! Треба му 30 милиона евра за стабилизацију и „утезање“ рударства и то је најважнија ствар која се мора рећи јасно и гласно. Не може се оваква фирма водити на „мајке ми“, на почек и на дочек. РТБ није играчка и не може да ради без обртног капитала. Он је постојао до прошле године када је цена бакра пала и када смо мало више инвестирали јер нисмо очекивали пад цена. Тада је и Мајданпек „пао“ због ледене кише и прекида струје, па смо 11 месеци били без производње тамо, односно када се у граду под Старицом радило са свега 30 одсто пројектованог капацитета и учинака, а у Бору смо у исто време уходавали нову топионицу и суочавали се са технолошком неминовношћу – стварањем хладног материјала. Тако смо, уместо да топимо бакар и продајемо га на тржишту, ми топили радни капитал, обртна средства. Када свему томе додамо и чињеницу да нас банке не прате јер смо у реструктурирању и због тога немамо начин да обезбедимо кредитора, а данас више нико не даје кредите без гаранције и обезбеђења, јасно је да у целој тој ситуацији нисмо могли ни да повлачимо кредите и на тај начин „покривамо“ то што је бакар одлазио у хладан материјал, а из Мајданпека нам није стизао, ни он ни злато, скоро годину дана – прича генерални директор РТБ-а Бор.
Студија консултантске куће Мекинзи потврдила дугорочну перспективу БасенаЗбог тога су, како каже, најпре КПМГ, а потом и Мекинзи, подвукли да РТБ има озбиљну будућност, али су потребна обртна средства да подигне рударство и тако дође до више сопствених сировина. – Истина је да је већа зарада од концентрата из наше руде, али је и премијер Србије рекао да је ово прва влада која је повукла потезе да се заврши нова топионица. Није могла, јер није ни била тада на власти, да паралелно развија рударство. Сада се тек креће у офанзивну борбу да се „Бор“ сачува, али мора да се понови и истакне да није било оних 30 милиона евра помоћи, нова топионица и фабрика сумпорне киселине никада не би биле завршене. Борани би и даље живели у „аушвицкој“ средини. Само захваљујући разумевању постојеће владе данас имамо чисто небо у Бору.

Још шест месеци заштите

Студија консултантске куће Мекинзи потврдила дугорочну перспективу БасенаРТБ Бор ће, како каже заменица генералног директора за економику, маркетинг и финансије Мирјана Антић, наставити да ради и живи након 31. маја, иако тада истиче законски рок за престанак његове заштите од принудне наплате поверилаца. Уосталом, као и за свих 11 предузећа које штити држава.
РТБ има обавезу и релативно мало времена, нешто више од месеца дана, да у законском року, до краја маја, надлежном суду на даље поступање преда Унапред припремљени план реорганизације предузећа (УППР). То су, заправо, четири документа за наша четири правна лица. Онда следи додатна мера заштите, коју закон дозвољава, у наредних шест месеци. Дакле, УППР би требало да се усвоји у Привредном суду у Зајечару до краја новембра – наводи Антићева.
УППР-ом ће, додаје она, бити регулисане комплетно затечене обавезе сва четири предузећа у саставу РТБ Бор Групе које су евидентиране до 31. марта ове године. У зависности од статуса, обавезе су глобално категорисане као обезбеђене и необезбеђене.
Студија консултантске куће Мекинзи потврдила дугорочну перспективу БасенаОбезбеђене обавезе су оне за које гарантују РТБ Бор и држава. Прворангирана таква обавеза је кредит ЕДЦ банке за изградњу нове топионице и фабрике сумпорне киселине. Друге из ове категорије су гаранције које је РТБ дао у виду хипотеке или ручне залоге. То су све обавезе које ће се регулисати онако како су уговорене. Необезбеђене обавезе регулисаће се у оквиру предложених мера које су садржане у УППР документу. У нашем случају ће то бити условни отпис одређеног високог процента затечених обавеза, уз отплату остатка, по истеку једногодишњег грејс периода, у наредних седам година – појашњава Мирјана Антић.
Термин „условни отпис“, додаје она, употребљава се зато што ће се тек осме године, у односу на датум усвајања УППР-а, заиста догодити чин отписа а пословне књиге очистити од нагомиланих обавеза из прошлости. До тада, након истека једногодишњег грејс периода, РТБ ће у наредних седам година отплаћивати старе обавезе.
Студија консултантске куће Мекинзи потврдила дугорочну перспективу БасенаНема гашења, нема стечаја! Па, РТБ Бор је у стечају од 2004. године! Јер, реструктурирање је само један облик стечаја где је држава параваном заштитила предузеће од наплате старих дугова како би оно наставило репродукцију. Због тих нагомиланих старих дугова, а не због садашњег тренутка, РТБ Бор је изузетно тешка прича. Тешка колико су тешки и ти дугови по кредитима узиманим, па репрограмираним давних шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година. Како се ослободити дуга, а не оштетити државни буџет питање је којим се и ММФ и Светска банка баве. Јер, обе финансијске институције строго контролишу сваки динар који се одлије из републичке касе и тумаче то као штету. Студија консултантске куће Мекинзи потврдила дугорочну перспективу БасенаС друге стране, не може се онима који сада раде и уплаћују знатна средства у буџет, 6,1 милион долара месечно, приписати штета настала пре 40 година. И сада се, веровали или не, у басенским књигама воде кредити узети за механизацију која је радила на старом борском копу. Деца рођена 1983., мада то више нису деца јер имају 33 године, уопште не знају да је тај коп радио. Суштина приче је да се дугови нису на време отплаћивали. Да ли су могли или нису, то не знам. Прича, зато, јесте тешка и због тога је Влада Србије толико пажње посветила РТБ-у и Ресавици. Иако су то две различите приче. Ресавица, која је на мукама и са много радника, почива на сировини која сваки дан губи на цени, а из Европске уније стижу најаве да ће се до 2027. године све термоелектране затворити. Та Ресавица је, међутим, деценијама одржавала електроенергетски систем државе и Влада Србије их сигурно неће одбацити – оцењује први човек РТБ-а.

Зараде се неће смањивати

Студија консултантске куће Мекинзи потврдила дугорочну перспективу БасенаКомпанија, дакле, наставља да ради и после 31. маја и то са истим бројем радника. Зараде се неће смањивати, а вишак запослених, по предлогу из Мекинзијеве студије, решаваће се постепено у наредних пет година.
араде остају на садашњем нивоу и неће се дирати. Број радника биће постепено смањиван, то је неминовност на коју су указали и КПМГ и Мекинзи. Али, неосетно, у наредних пет година. Предлог је да се крене са добровољним социјалним програмом по коме би сви они са 39, 40 и више година радног стажа, уз отпремнину, отишли у пензију. За спровођење ове идеје неопходне су законске измене у делу који се односи на трајно умањење пензије. Наиме, не можемо на трајно умањење пензије осудити радника који годину дана раније оде из предузећа по социјалном програму. То умањење може и требало би да траје само док радник не испуни оба услова за пуну пензију. Поднели смо захтев, и менаџмент и синдикати, за измену тог члана Закона о ПИО и, уколико се то деси, очекујем да по том основу, бар како је необавезујућа анкета показала, из предузећа оду 654 радника. Тој бројци додаћу и „добровољце“ којих, према резултатима анкете, има 149. Дакле, полако се све ради, строго водимо рачуна да ниједан радник не буде оштећен – каже Спасковски.
Студија консултантске куће Мекинзи потврдила дугорочну перспективу БасенаКако радник, тако ни компанија у којој он и осталих 4.999 ради, не сме да буде оштећена. Ни по једном основу на који људски фактор може да утиче. Ако већ није могла да се избори са елементарним непогодама у Мајданпеку, нити да утиче на то колика ће цена бакра бити, борска компанија може, а то и ради у последњих годину у по дана, да на све могуће начине бије битку за бољу ликвидност. Потоп мајданпечког копа умањио је добит прошле године за 15 милиона долара, превођење бакра у хладан материјал однело је РТБ-у додатних 19 милиона, а пад цене бакра и злата га „докусурио“ са изгубљених још 40 милиона долара. Укупно, 74 милиона долара у каси – мање
!

Десант на трошкове

Студија консултантске куће Мекинзи потврдила дугорочну перспективу БасенаСа тим парама бисмо покрили амортизацију у 2015. и остало би нам у плусу око 25 милиона долара. Да ли је потребно рећи да би нам ликвидност била знатно боља да се само једна од ових ствари није десила?! Морам да додам да смо у исто време сами инвестирали у заостале „репове“ у топионици и у завршетак флотација у Бору и Мајданпеку. Уложили смо и два милиона евра у санацију колектора, у нешто за шта је Светска банка била обезбедила средства, али неки „научници“ то нису подржали. Не знам из ког разлога, то зна Светска банка. Разлози не леже у нама, ми нисмо имали контролу над тим. Углавном, РТБ је улагањем два милиона евра у санацију колектора обезбедио сигурност и простор за лагеровање јаловине. Додатних милион и по евра инвестирали смо у рехабилитовање кречних пећи у Заграђу које су биле у очајном стању. Иновирали смо технологију и сада по јефтинијој цени производимо креч који басенске флотације троше у огромним количинама – 150 тона дневно! На све ово дошло је и до тектонских поремећаја на тржишту и великог пада цене бакра који је на колена бацио и највеће „играче“ у рударству – Фрипорт, Гразберг, Гленкор. У Чилеу је чак заседала влада и кориговала државни буџет због пада цене бакра.
Студија консултантске куће Мекинзи потврдила дугорочну перспективу БасенаРТБ се – додаје генерални директор – тренутно уклапа са продајном ценом бакра. Нажалост, она стално шета. Час је 4.300 долара за тону, а ту не можемо да се уклопимо, али смо са 4.700 долара по тони на нули. То је успех јер памтим, када сам дошао на чело РТБ-а, да је цена ископина била 18,2 долара по тони. Претпрошле године била је 6,3 долара, а прошле се, због скока цене нафте и струје, попела на 7,2 долара за тону ископине. То је најбољи доказ да се домаћински ради. У крајњем случају, како би се обезбеђивале редовне плате да није домаћинског вођења и пословања?! – закључује Благоје Спасковски.
Његова заменица за економику, финансије и маркетинг додаје да РТБ годинама спроводи интензивне мере штедње у свим областима трошкова. Пред крај прошле и у овој години оне су само додатно појачане баш због околности које су наметнули неповољни тржишни услови за пласман басенских производа, али и подстакнуте општим мерама штедње у држави.
Студија консултантске куће Мекинзи потврдила дугорочну перспективу БасенаПуно смо учинили на смањењу потрошње енергената јер је РТБ Бор највећи потрошач свих врста енергената у Србији. Струја, нафта, мазут, технички гасови – све су то ставке код којих и пола процента у збиру даје велике финансијске ефекте и учинке у смањењу цене коштања. Ригорозно водимо рачуна и о свакој назнаци промене тржишних услова јер смо и велики потрошачи челика, гумених производа, експлозива, реагенаса, резервних делова, свих врста репроматеријала. Принцип РТБ-а је да купује оригинал и зато се не бавимо спекулативним набавкама и не покушавамо да снизимо трошкове тако што ћемо набавити робу или неки артикал који има нижу цену, али се брзо потроши и не даје квалитетне учинке. РТБ штеди кроз квалитетну набавку, али и та квалитетна набавка је увек праћена конкурентским ценама – тврди Мирјана Антић.
Спасковски поједноставља и додаје да РТБ не ради по принципу шта је јефтиније, већ шта је корисније и ефикасније по тони или мото-сату. Води се рачуна, како каже, о сваком центу и сваком динару који се потроши.
Студија консултантске куће Мекинзи потврдила дугорочну перспективу БасенаНе може у РТБ-у да се деси да неки динар „капне“ на страну док Мира Антић не потпише рачун. Она је последња у низу, пре ње на рачун стави параф комерцијала и интерна контрола. Зато тврдим да нико не може купити јефтинију робу, резервне делове или гуме од комерцијале којом руководи Гордана Симоновић. То је најјача комерцијала, сигуран сам! Не могу ту проћи они „с улице“, из Беча, Русије или Рашке који дођу да РТБ-у продају све што мисле да могу да продају. И камионе и авионе! Такође, не упоређујемо бабе и жабе, па се тако не могу поредити ни јефтинији делови из Кине који, просто, не могу да се убаце у „комацу“ камионе. Нити се могу упоређивати кинеске гуме, чији је век трајања 2.000 мото-сати, са јапанским које трају 6.900 мото-сати. Кинески делови могу да иду у кинеску опрему, а не у мерцедес! – закључује Спасковски.

Технолошка и еколошка револуција

На крају, додаје да је презадовољан радом нових пирометалуршких постројења и чињеницом да су металурзи освојили нову технологију.
Флеш-смелтинг технологија је најмодернија у свету, она која сопствену сировину, сумпор из концентрата, троши као енергент. Борски металурзи су је освојили и савладали нешто што је светско савршенство. Показали су да знају да је воде и то у немогућим условима, па је данас све мање хладног материјала. Од срца им честитам и кажем: свака им част! Већ смо повећали прераду и на тај начин појефтинили производњу, без цента улагања! Сада радимо на томе да створимо услове у којима ће ова топионица моћи годишње да преради 600-650 хиљада тона концентрата и то са минималним улагањем. Тада ћемо успети да покријемо трошак радне снаге. Јер, истина је да је наша цена прераде мало јача, али је јача због тога што у нашој топионици ради више радника него у финској Харјавалти. Али, ми нисмо увели нову технологију да бисмо отпуштали раднике и зато стручни људи дижу прераду. Тако режијски трошкови падају и покрива се трошак за плате – објашњава генерални директор РТБ-а.
Студија консултантске куће Мекинзи потврдила дугорочну перспективу БасенаДиректор Топионице и рафинације Бобан Тодоровић потврђује да су пројектована прерада и производња у новим металуршким постројењима освојене у потпуности, те да се сада циљају виши домети – прерада 550.000 тона концентрата и производња 100.000 тона катодног бакра идуће године у ово време.
Циљ је да врло брзо уведемо двоструке димохватаче на конверторима, а у будућности да хватамо и све гасове на крову конверторске хале. Тако ћемо емисију гасова из наших металуршких постројења са законских 350 милиграма по кубном метру ваздуха свести на испод 200 милиграма, а такве резултате нема ниједна топионица у свету – истиче Тодоровић.
Он додаје да је од 15. до 20 марта обављено тестирање параметара нове топионице и фабрике сумпорне киселине у присуству представника београдског Грађевинског факултета, иначе стручног надзора над пројектом, а да је све резултате обрадио овдашњи Институт за рударство и металургију.
Студија консултантске куће Мекинзи потврдила дугорочну перспективу БасенаВеома смо задовољни резултатима, првенствено са технолошког и еколошког аспекта. Доказали смо пројектовану прераду од минимално 53 тоне концентрата на сат, односно 400 хиљада тона годишње, али и квалитет шљака, бакренца, произведене паре, осушене шарже. Мерења емисије сумпор-диоксида и прашине у атмосферу на свих пет мерних места дала су, такође, резултате који су у складу са светским нормама – наводи директор Топионице и рафинације.
Металурзи, како каже, у априлу „гађају“ 6.200 тона катодног бакра. У погону Електролизе ангажовано је 640 ћелија, а толико их је последњи пут у раду било давне 1998. године. Притом је успостављена контрола и над количинама хладног материјала који се ствара и он се од новембра прошле године претапа на исти начин као у топионици у Шпанији.
Студија консултантске куће Мекинзи потврдила дугорочну перспективу БасенаДео хладног материјала прерађујемо преко шарже флеш-пећи, док други део претапамо преко конверторског одељења. Таквим темпом и начином рада до 1. децембра ћемо прерадити све количине хладног материјала створеног у прошлости и од тада наставити да прерађујемо само новостворене количине из текуће производње – тврди Тодоровић.
Технолошка и еколошка револуција су за нама – наглашава Благоје Спасковски. – Актуелна производња доказ је да часовни капацитет прераде у новој топионици можемо да повећамо за 20 до 25 одсто без иједног уложеног цента, а сигуран сам да, ако уложимо не више од пет милиона долара, прераду можемо да подигнемо на 80 до чак 90 тона концентрата на сат. Студија консултантске куће Мекинзи потврдила дугорочну перспективу БасенаСада прерађујемо 55 до 60 одсто домаћег концентрата, а остатак увозимо. Сами не можемо да га купимо јер нам за то треба много пара. На пример, треба нам 60 милиона долара да бисмо за два месеца могли да купимо концентрат тамо негде на врху Русије, у Сибиру, или у Чилеу, па да га одатле возимо 40 дана до Констанце, па још 10 дана до Бора. Ми тих пара немамо и зато морамо да радимо услужну прераду. Подизањем капацитета прераде и производње обарамо режијске трошкове и чинимо топионицу исплативом. Она је већ сада исплатива са еколошког аспекта, а биће још боље када уложимо у рударство и тако дођемо до више сопственог концентрата – каже Спасковски.
Студија консултантске куће Мекинзи потврдила дугорочну перспективу БасенаВећу прераду сопственог концентрата, додаје, гарантују већ оверене басенске рудне резерве „тешке“ милијарду и 355 милиона тона, али и новооткривена налазишта бакра и злата
.
У Кривељу, на тзв. Кривељској косини набушили смо нових шест и по милиона тона руде која у себи носи фантастичних 18 тона злата јер је просечан садржај овог најсјајнијег племенитог метала у руди 4,5 до 5 грама по тони – открива је Спасковски и додаје да предстоји овера резерви новог златоносног налазишта, а након тога, за не више од три године и његова експлоатација.

Још повезаних текстова
В Горица Тончев Василић
Више текстова Наука и образовање

Оставите одговор

Погледајте и

Градској „Топлани“ без накнаде уступљени опрема и постројења у старој Енергани

Србија Зиђин Копер помаже грејну сезону у Бору Пошто је процес производње енергије у градс…