Сусрет са Сашком Тасић, руководиоцем РЈ за производњу племенитих метала

  „Златана“ управља златном реком

Скоро петину запослених у Електролизи (58 од укупно 293) чине жене, а многе су на руководећим и одговорним радним местима. – С. Тасић: Посао је изузетно захтеван – потребно је синхронизовати технологију, оба одржавања (машинско и електро), а да притом све то буде безбедно. – Златокоса шефица успешно се бори и са пословним и са породичним обавезама

ЕЛЕКТРОЛИЗА. – Скоро петину радника Електролизе чине жене (од укупно 293, 58 су припаднице лепшег/слабијег пола). Ако је судити по овом податку, рекло би се да оне управо оповргавају овај епитет који им се приписује, будући да рад у оваквим условима тешко пада и јачем полу. Примера ради, у електролитичкој рафинацији бакра две даме секу „ушице“ на полазним листовима. Фабрику соли метала скоро у потпуности на својим „нежним“ плећима носе – жене. Многе у овом металуршком погону су на руководећим и одговорним радним местима: Сашка Тасић шефује РЈ за производњу племенитих метала, Снежана Станчић РЈ Регенерација, Гордана Петров Фабриком соли метала, Зорица Радосављевић Фабриком фотохемикаљиа, Душица Буђелан је технолог у РЈ Рафинација, Биљана Ћирић представник руководства Електролизе за систем квалитета.
Да л’ због боје косе или (баш) због погона на чијем је челу, Сашку од милоште зову Златокоса, Златана. . . Ова млада жена рођена је 1977. године у Зајечару, где је завршила средњу школу (електротехничар енергетике), а диплому инжењера металургије стекла је на Техничком факултету у Бору. Иза ње је девет година радног стажа – као приправник ТИР-а прошла је све погоне и остала у Електролизи. И овде је пут водио кроз три радне јединице, најпре Рафинацију, па Регенерацију и сада Златару. Од 2009. године била је технолог, а од пре месец дана и руководилац фабрике где извире једина српска златоносна река. Питали смо Сашку како је радити, а поготово управљати, и то женском руком, овако, по много чему, специфичним погоном са четрдесетак запослених.
– Иако технолог, скоро годину и по дана, заједно са пословођом, уједно сам и руководила Златаром. Посао је изузетно захтеван и одговоран. Производње има, а биће је још више. Најлакше је када има посла и када је кампања у току. Она подразумева рад „доре“-пећи, али пре тога морају се обавити бројне припреме, јер остали делови погона (одбакривање, деселенизација) раде све време. Док кампања траје (обично тридесетак дана), сви смо ангажовани даноноћно или смо, најблаже речено, стално у приправности. Потребно је синхронизовати технологију, оба одржавања (машинско и електро), а да притом све то буде безбедно – објашњава Сашка.
Физички изглед уме да превари, па иако крхка, златокоса шефица успева да се избори и са послом и са људима. Уз осмех који „топи“, додаје да уме и да подвикне када треба. – На почетку је било мало одбојности, чак и сукоба генерација. Старијим радницима је било тешко да прихвате младу особу као руководиоца. Сада ме слушају, јер најважније је да се рокови испоштују.
Иако званично ради само у првој смени, Сашка често долази поподне, викендом, увек када је неопходно. Уз то, она је и мајка двоје мале деце – седмогодишњег дечака и двоипогодишње девојчице. Енергична по природи, успева да изађе као победник и са породичним обавезама, а за „прву помоћ“ помажу баке и деке. – Свог сина, иначе будуће ђака-првака, већ сам увела у „тајне“ свог посла. Недавно сам му рекла да не могу доћи кући на време, пошто се нешто десило у пећи. На то је он упитао: „Мама, је л’ то већ кренула лава?“ Наиме, када смо заједно гледали цртани филм, видевши ерупцију лаве из вулкана, објаснила сам му да је такав растоп код мене на послу.
Уз добру организацију све се може постићи – тврди Сашка. Тако она налази време и за учење енглеског језика, забаве, екскурзије, дружење са колегама. Ако је и од тридесетпетогодишње жене – мало ли је?