У санацију еколошке слике Бора и Мајданпека Зијин досад уложио 143 милиона долара

Подједнака пажња квалитету ваздуха, воде и земљишта

Компанија инвестирала у опрему за препумпавање, транспорт и третман отпадних вода са мајданпечких копова, а пројектом је предвиђено да се отпадне воде са „Јужног“ и „Северног ревира“ сакупе и поново користе у производњи. – У току је и збрињавање отпадних вода на исти начин из „Новог Церова“ и „Јаме“. – Уложен је новац и у изградњу постројења за третман отпадних вода у зони коповског одлагалишта „Високи планири“, као и у санацију воде језера „Робуле“, које је у надлежности Владе Србије јер је део историјског наслеђа. Све ово допринеће мањој емисији отпадних вода у Борску реку, а оне ће се поново користити у флотацијама, каже Мирјана Марић
SZC. – Загађење ваздуха, воде и земљишта у Бору и Мајданпеку нити је новост, нити је непознаница. Рударење траје читав век, па и дуже, али се на те “ствари” углавном гледало из неког споредног, много мање важног угла. Загађење је било “нуспроизвод” и колатерал рударства и металургије, нешто што је једноставно ишло уз ове привредне гране и РТБ Бор. Због тога и није било чудно то што је кинески Zijin, пре преузимања борског комбината бакра, ангажовао независну консултантску кућу да анализира стање животне средине, а нико није био изненађен ни резултатима те анализе који су предочени стратешком партнеру Владе Србије. У извештају је писало да РТБ Бор има проблем са емисијом гасова и прашине, али и са отпадним водама. Због тога је Zijin, данас већински власник некадашњег РТБ-а Бор, најпре израдио инвестиционе планове и пројекте за сваки део нове компаније и сваку област животне средине. Пројекти се реализују један за другим, нема их мало, и досад је за санацију еколошке слике два града потрошено 143 милиона долара.
За топионицу бакра детаљно су разрађени пројекти који у коначном исходу треба да имају wин-wин ситуацију. Са једне стране, реконструкција металуршких агрегата треба да доведе до повећања капацитета прераде, а са друге да та прерада више не носи са собом никакав „колатерал“, па ни емисије сумпор-диоксида које загађују ваздух. У том делу до сада је изграђено ново постројење за третман отпадних и усмеравање фугитивних гасова, а у току је и монтажа електростатичког филтера. До краја ове године изградиће се и нови конвертори и анодне пећи. У Електролизи је инвестирано у постројење за третман отпадних вода и издвајање бакра, а у Сумпорној у постројење за третман киселих и отпадних вода.
–Уложено је и у опрему за препумпавање, транспорт и третман отпадних вода са мајданпечких копова, а пројектом је предвиђено да се отпадне воде са „Јужног“ и „Северног ревира“ сакупе и поново користе у производњи. У току је и збрињавање отпадних вода на исти начин из „Новог Церова“ и „Јаме“. Инвестирано је и у изградњу постројења за третман отпадних вода у зони коповског одлагалишта „Високи планири“, као и у санацију воде језера „Робуле“, које је у надлежности Владе Србије јер је део историјског наслеђа. Све ово допринеће мањој емисији отпадних вода у Борску реку, а оне ће се поново користити у флотацијама – каже руководилац Сектора заштите животне средине Мирјана Марић.
Serbia Zijin Copper, додаје Марићева, вредно и одговорно ради у области заштите животне средине и редовно спроводи мониторинге вода, земљишта, ваздуха, буке и утицаја рада компаније на животну средину и околину.
–Ресорном министарству смо самоиницијативно предложили да изградимо аутоматизовани систем за праћење квалитета воде у Мајданпеку, за реку Пек, као и у Кривељу за истоимену реку, па је инвестирано и у набавку таквих мониторинг станица и пратеће опреме – истиче Марићева.
Када је реч о земљишту, оно је добрим делом рекултивисано. Озелењено је 485.000 квадрата и посађено 112.600 садница. Почело се од најугроженијих површина, па је озелењавање реализовано на флотацијском јаловишту РТХ, делу флотацијског јаловишта Велики Кривељ-Оштрељска брана, на коповским одлагалиштима рудника “Ново Церово” и “Мајданпек”, на флотацијским бранама “Ванчев поток” и “Калуђерица” мајданпечког јаловишта “Ваља фундата”, али и у зонама производних објеката и приступних путева.
–Компанија је уложила додатне средства и у збрињавање опасног отпада. Изграђени су смештајни капацитети за његово привремено ускладиштење и набављена опрема за држање опасног отпада. Досад је овлашћеним оператерима предато преко хиљаду тона опасног и чак 25 хиљада тона неопасног отпада – закључује руководилац Сектора заштите животне средине.