У заслужену пензију отишло 225 радника из компанијских огранака у Бору и Мајданпеку
“Да пензију трошите бар онолико дуго колико сте за њу радили”
Између два рударска празника радни статус заменило пензионерским 95 радника из РББ-а, 53 из РБМ-а, 59 из ТИР-а, 11 из Матичног предузећа и један из огранка ЕМО. – Уз редовну отпремнину сви добили и новчану награду компаније у износу 20.000 динара. – Уз захвалност за све што су учинили и уложили у развој рудника, менаџмент Србија Зиђин Копер организовао свечани испраћај и у Бору и у Мајданпеку, и пожелео пензионерима добро здравље и дуге пензионерске дане. – Ценимо године преданог рада и енергију коју сте несебично давали на послу. Ваш труд и залагање оставили су дубок траг. Сада је време да уживате у заслуженом одмору, да се посветите себи, породици и стварима које волите, поручио Видоје Адамовић

БОР, МАЈДАНПЕК. – Између два рударска празника у заслужену пензију отишло је 225 радника из компанијских огранака у Бору и Мајданпеку: 95 из РББ-а, 53 из РБМ-а, 59 из ТИР-а, 11 из Матичног предузећа и један из огранка ЕМО.
Свечани испраћај за 172 пензионера из борског дела компаније уприличен је (7. августа) у хотелу „Језеро“ на Борском језеру, а за педесет троје из Рудника бакра Мајданпек свечани ручак организован је (5. августа) у хотелу “Голден Ин”.
На традиционалној свечаности у хотелу “Језеро” на Борском језеру новопеченим пензионерима који су 40 и више година провели у борским рудницима, топионици, али и на административним пословима некад у РТБ-у, а данас у Србија Зиђин Копер, одата је захвалност за труд и напоран рад.

Руководилац “Великог Кривеља” Видоје Адамовић обратио им се у име менаџмента компаније и пожелео им да пензију троше бар онолико дуго колико су за њу радили.
–Ценимо године преданог рада и енергију коју сте несебично давали на послу. Ваш труд и залагање оставили су дубок траг. Сада је време да уживате у заслуженом одмору, да се посветите себи, породици и стварима које волите. Пензија није крај, већ ново животно поглавље, па желим да вам оно буде испуњено здрављем, срећом и лепим тренуцима. Хвала вам што сте били део наше приче и нека вам будући дани буду испуњени миром и задовољством – казао је Адамовић.

Доскорашњи пословођа електроодржавања у “Великом Кривељу” Бобан Бугариновић радио је у руднику пуне 44 године. Запослио се као електричар у “Новом Церову”, али је врло брзо прешао на други површински коп. Каже да је током његовог радног века било и лепих и мање лепих тренутака, али да су му хладне и оштре зиме остале у сећању као најупечатљивије.
–Млађим колегама желим да поручим да стално морају да се усавршавају и иду у корак са новим технологијама. Наше занимање је такво да свакога дана можемо нешто ново да научимо – рекао нам је Бугариновић.

Истоветан радни стаж и пуне 44 године проведене у металуршком комплексу има и Данијела Трајковић. Почела је радни век на вагама у ТИР-у (електронској, друмској и железничкој), а последњих 11 година радила је у Фабрици сумпорне киселине.
–Лепе успомене уносим у ново животно поглавље. Било је свега, али највише лепог и доброг. Обим посла нам се свима повећао од доласка Зиђина и зато је моја порука млађима да задатке обављају савесно – казала је Трајковићева.
Између два рударска празника у заслужену пензију отишло је и 53 радника Рудника бакра Мајданпек: 21 са површинског копа, 19 из погона за припрему минералих сировина, седам из мајданпечке дирекције и шест из радионице електромашинског одржавања.

– Цео радни век провео сам у погону дробљења Рудника бакра Мајданпек. РБМ је пролазио кроз разне фазе, али је за мене увек било мање-више исто што се посла тиче. Памтићу дане проведене у руднику и по дружењу с колегама, а посебно ми је задовољство било радити са младима – рекао нам је тазе пензионер Слободан Алексковски.
Како је некада изгледао рударски Мајднапек, а како изгледа данас исрпичао нам је председник Удружења пензионера и некадашњи рудар Слободан Миладиновић.
–Људи са свих страна долазили су у Мајданпек да раде, било је много нација. У старом Мајднапеку било је јамско откопавање, а са новим градом почела је и површинска експлоатација, па је први бакар “потекао” 1961. године. Тада се много добро живело, људи су поред плате добијали и вишкове. Можете ли да замислите да смо били познати у Београду и да, када дођемо да купимо нешто у Кнез Михаиловој лици, продавци шапућу “ево, долазе Мајднпечани, биће пазара”.
Уз захвалност за све што су учинили и уложили у развој рудника, менаџмент Србија Зиђин Копер пожелео је пензионерима добро здравље и дуге пензионерске дане. Сви они су, уз редовну отпремнину, добили и новчану награду компаније у износу 20.000 динара.

















