УO РТБ Бор Групе усвојио План пословања компаније у 2015.  години

Све подређено пуној кондицији нове топионице

Нова топионица и фабрика сумпорне киселине прави су потез менаџмента РТБ-а и Владе Србије јер је завршетак њихове изградње био први услов за разговор о даљем опстанку Басена, оценио председник Управног одбора РТБ-а Немања Стевановић. – Д. Драгојевић: Сви су на време схватили да ће завршетак пројекта донети финансијску релаксацију целој Србији јер, да нисмо 23. децембра то завршили, доспели бисмо у ситуацију лошију од оне у смедеревској „Железари“. – Б. Спасковски: Морамо да подигнемо перформансе наших рудника и да створимо услове да нова топионица ради пуним капацитетом. Њега ћемо у првим годинама рада постићи и услужном прерадом увозних концентрата, па сада преговарамо о 150.000 тона за период од друге половине марта до краја године. – РТБ ове године мора да оствари 75 милиона тона ископина и да, прерадом око 250.000 тона концентрата, произведе 47 хиљада тона катодног бакра из сопствених сировина. – И поред улагања 200 милиона долара у рударство, РТБ може да заврши 2015. са 24 милиона долара добити
РТБ. – План пословања РТБ Бор Групе који се под лупом Управног одбора нашао на седници 18. фебруара, иако обиман и врло детаљан, у суштини открива да борска компанија у 2015. има зацртана само три велика задатка. Први је стварање услова да се ове године у рударству надокнади све оно што из оправданих разлога није чињено у 2014., када је с предумишљајем и уз сагласност највиших органа управљања РТБ-а све било подређено финансирању завршетка изградње нове топионице и фабрике сумпорне киселине. Други је доказивање технологије нове топионице и њен рад пуним капацитетом, а трећи завршетак Унапред припремљеног плана реорганизације (УППР), документа који РТБ треба да доведе у позицију квалитетног привредног друштва.

Нова топионица – гаранција за опстанак Басена

Иако свестан да су пред Управним одбором тешке теме јер је развој рударства озбиљна прича и да изградњом нових пирометалуршких постројења борска компанија није, како је рекао, изашла из „шуме проблема“, председник УО Немања Стевановић сматра да су нова топионица и фабрика сумпорне киселине прави потез менаџмента РТБ-а и Владе Србије јер је завршетак њихове изградње био први услов за разговор о даљем опстанку Басена. Због тога је предложио, а остали чланови су подржали, да највиши орган управљања компаније најпре анализира и оцени пројекат „нова топионица“.
–Апсолутно сматрам да је само Благоје Спасковски могао све да заврши до 23. децембра, а ту оцену пренео сам и премијеру Александру Вучићу. Знам колико је било притисака и на „Енергопројект“, и на „СНЦ Лавалин“, и на „Оутотек“ да се тај рок испоштује и зато тврдим да је Благоје Спасковски најбољи директор у Србији. Јавно то говорим, па се недавно директор смедеревске „Железаре“ Бојан Бојковић увредио јер њега не помињем. Бојан је изванредан директор, али га сматрам америчким кадром јер га је довео „Ју-ес-стил“, па сам му то тако и објаснио – истакао је председник Управног одбора РТБ-а.
–Међутим – наставио је Стевановић – радови су завршени, али та постројења још увек не производе никакву вредност, а у Бору се и даље живи као у гасној комори. Зато су два фундаментална датума за нашу даљу оријенатацију пети март, када по речима одговорних из „Оутотека“ треба да се потпали флеш-пећ, и 28. март, када ће нова топионица почети да ради и да претапа 30 тона концентрата на сат. Тада почиње да ради и нова фабрика сумпорне киселине, па више неће бити дима над Бором – казао је Немања Стевановић.
–Због свега што је рекао председник Управног одбора – надовезао се генерални директор РТБ-а – важно је да се у јавности не криви слика о новој топионици причама да је она промашај пошто нема концентрата. Па, многе светске топионице уз себе немају руднике, а раде: Јапан, где нема рудника, годишње претопи 10 милиона тона концентрата, Немачка (Аурубис) нема тону сопственог бакра, а годишње претопи милион тона. Тврдим, зато, да би се Бор као град угасио да није направљена нова топионица. Јер, много је каменолома у свету без градова, чак 136 – истакао је Благоје Спасковски.
У 2015. РТБ Бор мора да подигне перформансе свих рудника и да, упоредо са тим, створи услове да нова топионица ради „у пуној кондицији“. – У том смислу, план је да ове године остваримо 75 милиона тона ископина и да прерадом око 250.000 тона концентрата произведемо 47 хиљада тона катодног бакра из сопствених сировина. Пун капацитет нових пирометалуршких постројења у првим годинама рада постићи ћемо и услужном прерадом увозних концентрата, па управо преговарамо о 150.000 тона за период од друге половине марта до краја године. Наравно, реч је о концентратима који су погодни за прераду у новој топионици и имају адекватан садржај метала – рекао је генерални директор РТБ-а.
Пројекат „нова топионица“ позитивно је оценио и члан Управног одбора Драгутин Драгојевић. Дилему која се ту и тамо изражавала у погледу капацитета нових постројења, како је рекао, мора да разреши проста чињеница да „мала Србија није могла истовремено да инвестира велике паре у откривање рударских капацитета и у изградњу модерне топионице и фабрике сумпорне киселине“. – Добро је одлучио неко ко је решавао дилему да ли прво улагати у рударство или у металургију. Могућности су дозвољавале само једну ствар. А, сви аргументи и све економске анализе показивале су да је целисходније направити најпре топионицу. Са њом имамо врапца у руци, а рударство ћемо постепено развијати. Зато јасно треба рећи да ова мала Србија никада не би имала толико пара да може истовремено пола милијарде долара да уложи и у један и у други капацитет. То је и за много богатије земље крупан залогај. Зато сматрам да је приступ био добар и одајем признање генералном директору и председнику Управног одбора који су учинили све да се „критична тачка“ разреши другачијом организацијом, али и добијањем максималне подршке од премијера и Владе Србије. Схватило се да ће завршетак тог пројекта донети финансијску релаксацију целој Србији јер, да нисмо 23. децембра то завршили, ушли бисмо у ситуацију која би била лошија од ове у „Железари“. Економски, финансијски и политички односи на међународном плану су се толико променили, да не би ваљало да смо само месец дана пробили задати рок – оценио је Драгојевић.

„УППР је буквар даљих активности Басена“

„Финансијска релаксација државе“ о којој је говорио уследиће када РТБ Бор у 2015. произведе 50.000 тона катодног бакра јер ће тек тада, сматра Драгутин Драгојевић, задатак бити у потпуности испуњен.
–Тек када 50.000 тона бакра изађе из ове земље на светску пијацу, и то без инпута из Италије или Америке, на пример, већ искључиво из недара тимочког басена, ми ћемо као држава постићи ту финансијску релаксацију. Јер, 50.000 тона помножено са, рецимо, просечних 6.500 долара дају око 300 милиона евра које Србија треба да инкасира. Зато је ове године, првенствено за рударе, императив производња 50.000 тона бакра. Успут, наравно, треба решити питање валоризације сумпорне киселине. На крају, најважније питање јесте израда УППР-а који ће отклонити све опасности и сумње у то да ли ће РТБ бити у стању да повлачи средства за неопходна улагања. Данас, када Кинези масовно купују нафту и бакар по нижој цени и лагерују робу, требало би да и ми купимо слободне количине концентрата, а за тако нешто потребна су улагања у обртна средства. УППР треба да докаже Агенцији за приватизацију, Влади Србије и банкама-кредиторима да РТБ може да врати уложена средства. Зато је УППР буквар свих даљих активности у борској компанији – рекао је члан Управног одбора Драгутин Драгојевић.
Заменица генералног директора РТБ-а за економска питања Мирјана Антић потврдила је да је битна одредница у Плану пословања РТБ-а у 2015. години излазак реструктурирања кроз Унапред припремљени план реорганизације предузећа.
–У првој половини ове године, тачније до краја марта, УППР ће бити израђен и предат надлежном Трговинском суду. Са веома квалификованим правним тимом из консултантске куће „БДО“ и њиховим пратећим екипама које раде процену имовине напредујемо у том послу по усаглашеној динамици. Сводимо пословне књиге и у активи и у пасиви закључно са 31.12.2014. године и утврђујемо реалну вредност свих билансних позиција, припремајући се за преговоре са повериоцима (и оним историјским, али и текућим) – казала је Мирјана Антић.

За рударство 200 милиона долара

Управни одбор РТБ-а Бор једногласно је, потом, усвојио План пословања компаније у 2015. години који, поред осталог, у рударству подразумева 75 милиона тона ископина, са односом руде и раскривке 1:2,54, као и прераду нешто више од 600.000 тона топионичке шљаке. Финална производња би у том случају износила 47.074 тоне катодног бакра, 1.186 килограма злата, 7.488 килограма сребра и 339.177 тона сумпорне киселине. Овако конципиран план борској компанији обезбеђује позитивну разлику између укупних прихода и расхода, односно бруто добит од 24 милиона долара.
План пословања у 2015. усмерен је, пре свега, ка развоју рударства и улагањима у подизање годишње прераде у „Кривељу“ на 10,6 милиона тона руде, у „Церову“ на 5,5 милиона тона и у „Мајданпеку“ на 8,5 милиона тона. Отварањем „Церова примарног“ обезбедило би се додатних 11 милиона тона руде, односно капацитет нове топионице био би попуњен сопственим концентратом.
–Све производне задатке у Плану пословања за ову годину наложио сам због потребе да се обим и квалитет рударске производње и њене ефикасне прераде у новим металуршким постројењима – повећа! Преко нам је потребно интензивно раскривање на свим коповима, нарочито у Мајданпеку и „Церову“. Морамо да комплетирамо рударску транспортну и утоварну опрему и помоћну механизацију на кривељском и мајданпечком копу, технички опремимо „Церово“ и постројење за ПМС за прераду 5,5 милиона тона руде, припремимо „Церово 2“ и „Церово примарно“, завршимо технолошки процес аутоматизације у кривељској и процес модернизације у мајданпечкој флотацији итд. За финансирање свих ових инвестиционих улагања потребно је око 200 милиона долара, па смо поред сопствених планирали и екстерне изворе финансирања, пре свега за проширење рудника „Церово“, уз могућност стратешког партнерства или кредита за ову инвестицију, као и за активирање мајданпечког „Чока Марина“ и „Борске реке“ – истакао је Благоје Спасковски.
Управни одбор РТБ-а сложио се са констатацијом првог човека компаније да је рударство специфична грана у коју се непрестано мора улагати како би се одржала само постојећа производња, док њено повећање тражи и знатно веће инвестиције. Зато је једногласно подржан овакав план, али и све остало што се нашло на дневном реду, а у тесној је вези са пројекцијом пословања у 2015. години. Зелено светло је, тако, добио и програм отварања рудника „Церово“, односно лежишта „Церово 2“ и „Церово примарно“ у његовом комплексу, као и предлог за израду студије изводљивости за та лежишта.

„Церово“ исплатив пројекат

Образлажући зашто је отварање „Церова“ неминовност, Спасковски је рекао: – У марту наредне године завршавамо експлоатацију „Церова 1“ и остајемо без 2.700 тона бакра у концентрату одатле. Континуитет морамо да одржимо, а поврх тога морамо да попунимо капацитет нове топионице. На располагању нам је 30-ак милиона тона руде из „Церова 2“ (имамо и дозволу ресорног министарства да „уђемо“ у то лежиште) и око 300 милиона тона геолошких резерви „Церова примарног“. Експлоатационе резерве оба лежишта износе око 240 милиона тона. Морамо кренути у отварање „Церова 2“, односно у откуп земљишта, пре свега. У другој фази, након тога, уколико будемо обезбедили финансијска средства, а Влада Србије ради на томе и већ су у току преговори са потенцијалним финансијерима, мора да се уради физибилити студија. Припремили смо све подлоге, али тај докуменат мора да „покрије“ нека светска кућа јер финансијери признају само студије иза којих стоје реномиране стране куће, а не овдашњи факултети и институти. РТБ ради на извођењу рачунице за цасх-флоw и „прве ласте“ показују да је реч о исплативом пројекту због изузетно повољног односа руде и раскривке. У делу одакле треба почети, раскривке готово и да нема! Инвеститор би, дакле, био РТБ, односно држава, а финансијер ће бити онај ко понуди најприхватљивије услове – казао је генерални директор РТБ-а.
Управни одбор једногласно је подржао овај концепт, уз допуну коју је дао сам Спасковски рекавши да би, уколико се појави моћан инвеститор, 50 милиона долара било усмерено у брже отварање копова у Мајданпеку и студију изводљивости за те послове.
–Апсолутно подржавам овакав приступ јер, уколико не наставимо са рударством, џаба нам све што смо досад радили – рекао је члан Управног одбора Веселин Сјеклоћа.

Кинези оборили цену бакра и тражњу

Највиши орган управљања компаније разматрао је и актуелну проблематику пословања, односно стање на тржишту бакра и, како се чуло, неповољне услове који на тржиштима обојених и племенитих метала владају већ дуже време. Менаџмент РТБ-а упознао је чланове Управног одбора и са условима под којима се може обезбедити концентрат бакра из увоза, а они су, такође, у тесној узрочно-последичној вези са ситуацијом на светском тржишту метала.
–Крајем прошле године дошло је до поремећаја на тржишту бакра који су изазвали Кинези. Цена бакра, али и племенитих метала је пала, па сада велики купци тактизирају јер не желе да ризикују и купују док цена робе варира. Тренутно је цена бакра у благом порасту, али се сви боје њеног поновног пада, па је тражња опала. Због тога и РТБ у овом тренутку на залихама има 1.600 тона бакра. Продаја иде отежано, премија је пала, али упркос томе ми ни килограм бакра нисмо продали испод ЛМЕ цене. То је проблем који има геополитички карактер и потпуно је ван наше контроле, иако „дебело“ живимо са њим већ трећи месец – испричао је Спасковски.
Говорећи о преради увозног концентрата, први човек Басена је истакао: – Поред генерално лоших услова трговања и пада потражње за бакром, РТБ-у наруку не иду још две ствари када је реч о концентрату бакра из увоза. Прва је та што смо тек пред пуштањем нове топионице, па испоручиоци сумњају да ли ће све кренути како треба или неће. Друга ствар је фаза реструктурирања РТБ-а, која нам онемогућава да дамо било какав инструмент обезбеђења за концентрат који се овде довезе на прераду. Међутим, близу смо решења и потписивања уговора о преради око 150.000 тона концентрата из увоза ове године.

„Јубос“ коначно ликвидиран

Управни одбор РТБ-а је на седници усвојио и извештај о штетама у компанији насталим као последица елементарних непогода, а зелено светло добио је и извештај о пруженој помоћи пострадалима у поплављеним подручјима Србије у коме је наведено да је укупна помоћ РТБ-а у 2014. години вредела 49,7 милиона динара.
Највиши орган управљања компаније подржао је предлог генералног директора Басена да се ресорном министарству поново упути допис по питању стања постојећег колектора испод кривељског флотацијског јаловишта, пошто је његова санација нужна, а имајући у виду чињеницу да је изградња новог колектора саставни део кредитног аранжмана државе са Светском банком и усвојио информацију о ликвидацији „Јубоса“, мешовитог предузећа које су својевремено формирали НИС и РТБ. Предузеће је основано давне 2006. године и требало је да се бави откопавањем, транспортом и прерадом топионичке шљаке. До реализације послова због којих је предузеће формирано није никада дошло, али досад није постојала сагласност НИС-а да се оно ликвидира, иако је РТБ и раније то предлагао. Сагласност НИС-а добијена је тек недавно, па ће ово „предузеће на папиру“ тек сада бити званично ликвидирано.