Вратио се живот у Кривељску реку између два копа

Рибе пливају, баште се заливају

 

Кривељане, прве суседе рудника “Церово” и “Велики Кривељ”, веома радује што, у својој, некада најчистијој реци овог краја, поново срећу рибе и ракове, што имају чиме да залију баште и кукурузе. – Драгослав Николић (МЗ Кривељ): Ово је знак да РТБ сада брине о екологији и заштити система водотокова, што је један од услова да људи овде остану и опстану. – Дејан Вељковић (РББ): Овако чиста река између два рудника говори да је однос према заштити околине данас много другачији и надамо се да ће тако и остати
КРИВЕЉ. – Све се може кад се хоће. Овим речима је Драгослав Николић, потпредседник Савета Месне заједнице Кривељ и започео и завршио своје похвале Руднику бакра Бор за све боље стање Кривељске реке у делу тока између копова “Церово” и “Велики Кривељ”. На задовољство Кривељана, првих суседа великих рудокопа, у ову некада најчистију планинску реку чији је живи свет био угрожен низом ексцеса, живот се поново враћа. У њеном бистром току све чешће и све више уочавају јата риба, наилазе на ракове, жабе и друге житеље и пратиоце чистих водотокова. Породице Николић и Голубовић, кроз чије баште прођосмо да боље осмотримо реку, после много година поново је користе за наводњавање својих бујних засада поврћа, а вредне домаћице не либе се ни да загазе и расхладе се у бистрој води пристиглој са околних планина.
–Кад се хоће и поштује технологија, када се поштују закони, онда и поред оваквих огромних рударских захвата какви су површински копови Кривељ и Церово, поред флотација и јаловишта – реке могу да се сачувају – задовољно истиче Николић. – И, ако овакво стање Кривељске реке очувамо наредних десетак година, поново ћемо имати реку кава је некад била.Верујем да ће и најављени Закон о рударству то још детаљније дефинисати и да више неће бити играња. Јер, морамо бити свесни да ово нису само наше воде, оне иду у Тимок, па у Дунав…

Николић подсећа да је кривељска река била једна од најчистијих у овом крају и да је пре отварања рудника “Велики Кривељ” била пуна рибе. Било је, каже, кленова (који су сада реткост), кркуша, врлуга, ракова, видри… Отварањем рудника, у делу где су формирана флотацијска јаловишта, а и близу копа, дошло је до испумпавања киселих вода тако да је река низводно од рудника, па све до Заграђа, “убијена” и данданас мртва. Још један проблем су јамске воде које раније нису третиране. Сада се то чини, обара им се само ПХ-вредност, али не увек, тако да и оне са тешким елементима и ниским пх-вредностима улазе у Кривељску реку. Дакле, низводно од кривељског копа има веома комплексних проблема, каже Николић, којима неко мора озбиљније да се позабави. –Што се тиче Кривељске реке узводно од рудника “Велики Кривељ”, односно до “Церова” и даље до Црног врха, она је била чиста и по отварању рудника “Церово” – наглашава Николић. – Рудник “Церово” је био потпуно екологизирани пројекат (отворен 28. октобра 1993. године). Десет година је радио уз само један инцидент због људске грешке, односно немарности да се вода која је пумпана са дна копа усмери у једну од притока Кривељске реке, у Церову реку. Али, брзо се интервенисало и последице су биле маргиналне. И све сливне воде из рудника “Церово” (низ приступну саобраћајницу) имале су своје депое, бунаре, у које је РББ уредно бацао креч да се и на тај начин сачува пх-вредност реке. Значи, десет година рада рудника “Церово” је потпуно сачувало Кривељску реку и она је и даље била пуна живота.
Према Николићевој процени недаће су почеле затварањем “Церова”. Опала је технолошка дисциплина, расположивост опреме за испумпавање, појавили су се озбиљни проблеми са цевоводима јер их је нагризла кисела вода (пројектовани су за транспорт технолошке, чисте воде и пулпе, односно руде). Потом се кренуло са испумпавањем кроз један, па кроз други цевовод, што их је уништило. Онда су кроз цеви од 350 мм гурнуте уже пластичне да би се та вода испумпавала у постројење за третман на Јами које и данас ради. – Међутим, нису били урађени како треба сви системи у заштити отворених реципијената тако да је, док “Церово” није поново отворено, дошло до неколико екцеса. Неко време после двехиљадите године Кривељска река низводно од Церова била је потпуно плава, што је значило: потпуно уништена и у том делу. И, кад је рудник поново почео да ради било је неколико мањих ексцеса са повратном технолошком водом због проблема са цевоводом. Али, захваљујући новом односу РББ-а према овим проблемима, а и снази природе, ми поново имамо рибу и ракове у Кривељској реци! То је знак – каже Николић – да се неко брине о екологији и раду система заштите водотокова, што је један од услова да људи овде остану и опстану. Уосталом, у просторном плану Кривеља (из 1993.) постоји важан документ где се каже да уколико се ПХ-вредност у Кривељској реци помери за један поен у односу на нулто стање, следи озбиљна ревизија пројекта која би имала веће последице и по рудник и по село.
Дејан Вељковић, руководилац Сектора геодезије у РББ-у, човек који доста времена проводи на терену, први нам је пренео задовољство Кривељана стањем њихове реке и одвео нас да се у то уверимо. Успут нам рече: – Кривељани не крију задовољство изгледом своје реке. Сада је могу користити као техничку воду. Баште наводњавају из ње, а видели сте како су бујне и зелене. Ми смо видели јата ситнијих риба, а мештани помињу и веће комаде, што значи да је Рудник успео да подигне технолошку дисцплину и еколошку свест радника како људски фактор не би био узрочник еколошких ексцеса. Кривељани су између два велика рудника, а овако чиста река им говори да је сада однос много другачији. Надамо се да ће такав и остати и да наше рударске активности ни на који начин више неће угрозити водотокове. Јер, и ми смо задовољни када нам се на терену мештани похвале изгледом своје реке, кад их предвече видимо како поново наводњавају своје баште, кад нам се захваљују. То је прави комшијски однос, нас који се бавимо рударством и њих који су овде староседеоци. Јер, можда је много теже кад имаш воду, па не можеш да је користиш, него кад је уопште немаш.