ЕУ спремна да финансира еколошке пројекте у Бору

 

Европска унија сваке године издвоји око 200 милиона евра за Србију, а реч је о бесповратним средствима, тзв. грантовима, за пројеке из најразличитијих области. Животна средина је врло значајан аспект, па смо дошли с тим циљем – да видимо да ли постоје могућности за финансирање неког еколошког пројекта у Бору, рекао је заменик шефа Делегације Европске уније у Србији Оскар Бенедикт. – Б. Спасковски: Сада, када у Бору више нема дима и загађења сумпор-диоксидом, када више ниједна кап воде не одлази у водотокове јер се рециркулацијом све враћа у процес, остало је нерешено само историјско наслеђе, односно рекултивација великих депонија рудничке јаловине и флотацијских јаловишта
РТБ
. – Заменик шефа Делегације Европске уније у Србији Оскар Бенедикт посетио је данас Рударско-топионичарски басен Бор. Радну посету објаснио је у разговору са менаџментом компаније, рекавши да је у Бор дошао „у циљу сагледавања утицаја пословања РТБ-а Бор на животну средину“.
Европска унија генерално није заинтересована за пословање фирми у Србији, али зато њене интересне сфере јесу регион, људи или запослени у овом региону и, наравно, екологија. РТБ Бор је велики и важан комплекс за цео овај регион и због тога сам дошао да на лицу места видим и уверим се у то како он ради. Тим пре што, како чујем из најразличитијих извора, неке ствари почињу да се померају набоље, а и сам премијер Вучић често помиње РТБ Бор – рекао је Оскар Бенедикт, заменик шефа Делегације ЕУ у Србији Мајкла Девенпорта.
Истичући да Европска унија сваке године издвоји око 200 милиона евра за Србију, а реч је о бесповратним средствима, тзв. грантовима, за пројекте из најразличитијих области, те да је животна средина врло значајан аспект, Девенпортов заменик је прецизирао да је у Бору са јасним циљем: – Управо припремамо програм који је ове године усмерен ка економском оснаживању мање развијених региона. Самим тим, Борски регион је интересантан и овде смо да видимо да ли овде постоје могућности за финансирање неког еколошког пројекта – казао је Бенедикт.

Захваљујући се на интересовању за пословање РТБ-а Бор и вољи да се ове године део средстава Европске уније намењених Србији усмери у решавање еколошких проблема у Бору, генерални директор РТБ-а Благоје Спасковски рекао је да је овде једино нерешено еколошко питање рекултивација великих депонија јаловине и флотацијских јаловишта.
Сада, када у Бору више нема дима и загађења сумпор-диоксидом, када више ниједна кап воде не одлази у водотокове, јер се рециркулацијом све враћа у процес, остало је нерешено само историјско наслеђе, односно рекултивација великих депонија рудничке јаловине и флотацијских јаловишта – казао је Спасковски. Он је подсетио да је својевремено Светска банка одобрила Влади Србије кредит од 40 милиона евра за санацију историјског наслеђа у Бору, али да тај новац из неког разлога није искоришћен.
Оскар Бенедикт је након разговора са менаџментом РТБ-а разгледао са сарадницама нову Топионицу и Фабрику сумпорне киселине и био видно импресиониран чистом технологијом топљења бакра. Спасковски му је показао и место где се сада одлаже раскривка из рудника „Велики Кривељ“ и уједно затрпава стари борски површински коп.
Пре повратка у Београд, представници Делегације Европске уније у Србији разгледали су хотел „Језеро“ на Борском језеру.

You may also like

Leave a reply