Жене РТБ-а Бор испред објектива младе Крагујевчанке
Оне су образоване, лепе и достојанствене „рударке“
У намери да људима приближи свет рударства и скрене пажњу на жене које су његов део, и то онај лепши, Марија Ђоковић је у оквиру свог мастер рада на Факултету драмских уметности у Београду израдила серију фотографија жена које раде у српским рудницима и у галерији „Штаб“ приредила изложбу под насловом „Рударке“. – Поред жена из Ресавице, Сењског и рудника „Рудник“, са њених фотографија смеше се и даме из РТБ-а
РТБ. – Крагујевчанка Марија Ђоковић одлучила је да за свој мастер рад на Факултету драмских уметности у Београду изради серију фотографија под насловом „Рударке“ након што је прочитала текстове о женама у РТБ-у Бор, објављене у „Колективу“ поводом Осмог марта. Тада је постала сигурна у идеју која се, како каже, родила још у време студија, када се са колегама обрела на планини Рудник код Горњег Милановца где су заједно снимали промотивни филм о истоименом руднику бакра, олова и цинка. О малој филмској екипи тамо је све време бринула рударска надзорница која је на њих оставила снажан утисак. Тада је, прича Марија, први пут пожелела да упозна и остале „рударке“ у Србији. Даље истраживање одвело ју је на онлајн странице „Колектива“ и тако је средином прошле године дошла у Бор.
–Сама чињеница да су досад искључиво мушкарци били главни актери филмских и фотографских прича о рудницима навела ме је да теми приђем из супротног угла, женског – каже Марија, свесна да и она сама ради типично мушки посао пошто је дипломирала на ФДУ, одсек за филмску и телевизијску камеру и постала професионални сниматељ и фотограф.
Фотографије жена из горњомилановачког рудника већ је имала, а онда је својој колекцији додала и „рударке“ из Сењског рудника, „Ресавице“ и РТБ-а Бор.
У Бору до тада није никада била, па јој се и град веома допао. Посебно градско шеталиште, популарни корзо, али и Борско језеро. – Свиђају ми се људи из Бора, мислим да имају духа. А, што се тиче РТБ-а, могу да кажем да је заиста реч о гиганту. Због тога ми је посебно драго што су запослени били врло гостољубиви и предусретљиви. Помагали су, на уштрб свог времена, да мој фото-пројекат успе – испричала нам је ова млада Крагујевчанка.
Након изложбе је наставила да се бави документарном фотографијом радећи за неколико медијских кућа. Жеља јој је да сними и документарни филм „Рударке“, па са колегама планира буџет за тај пројекат.