Жене РТБ-а: Као велика и сложна породица

  Лабораторија је у “мушком” погону мајданпечке Флотације, практично, једина служба у којој има више дама које тежак и одговоран посао обављају прецизно и тачно и, као добро уигран тим, контролишу технолошки процес

РБМ. – У Флотацији мајданпечког Рудника бакра, у погону који слови за један од оних са тешким условима рада које обављају углавном мушкарци, у Лабораторији свој посао одлично и одговорно обавља један уиграни женски тим који чине лаборанткиње: Смиља Тепић, Гордана Палевић, Јасмина Радуловић, Драгана Живановић, Валентина Суровић, Љиљана Младеновић, Гордана Влку и Иконија Јовановић, са шефицом Аном Милошевић.
– Оне обављају тежак и одговоран посао, изузетно значајан за контролу технолошког процеса. То је физички тежак рад, јер на сваких сат времена узимају узорке, подижу и 20-30 килограма гранулата. Око 70 одсто радног времена проводе у погону, обављају мерења и анализе, у лабораторији користе реагенсе, раде сменски – објашњава Јелена Ђурић, управница Флотације РБМ-а. Она истиче да су њихова прецизност и ангажовање важни, јер се захваљујући њиховом раду дефинишу параметри производње. – Надамо се да ће ускоро бити услова за иновирање технолошког процеса, а самим тим и за лакши и ефикаснији рад.
– Ми смо као једна велика и сложна породица. Већина нас заједно ради 20-ак година, све смо супруге и мајке, па је некако било нормално да смо и све дечје болести прележале заједно, веселиле се и радовале сваком рођењу, поласку у школу, рођендану, добром успеху, упису у жељену школу, на факултет, дипломи – каже Смиља Тепић, а Гордана Палевић додаје – Познајемо се одлично, што је нормално када више времена проводимо заједно него са својим рођацима.
– Посао је свакој од нас изузетно важан. Уосталом, време је такво да је срећан онај ко га има. А, наш је баш тежак за жену, пре свега, због сменског и ноћног рада – сагласне су наше саговорнице и додају да је, због удаљености погона и обавезног путовања, њихово радно време за сат дуже од запослених у дирекцији. Једногласне су и у оцени да је у последњих неколико година рад боље плаћен, услови побољшани, поново имају неопходну заштитну опрему, од радних и термо одела до цокула. – Радиле смо и када су се са врха хале спуштале леденице, када је кроз разбијена окна мраз ледио рукохвате, као и током тропских врућина када се због још више температуре у хали тешко дисало, а још теже радило. Али, тешко и лоше се заборави, а памти добро. Сада је стварно неупоредиво боље. Побољшани су услови рада, више не дува на све стране, на располагању су нам и купатила, па када се и деси да се кроз погон испрскамо можемо да се пресвучемо, а не да се као некада влажна одећа на нама суши до одласка кући.
Колеге су, кажу, углавном коректне и спремне да помогну, мада има и оних који мисле да је њихов посао важнији, учинак вреднији. – Али, када је тешко, знамо да на њих можемо да рачунамо, јер су нам посао и мука заједнички, а жеља да радимо добро и успешно и да још дуго посла у Руднику буде и за оне који тек стасавају. Још само да је више младих са нама.