Почетак Актуелно Жене РТБ-а: Не боји се Слађа експлозива

Жене РТБ-а: Не боји се Слађа експлозива

2 друго читање
0
0
729

 Све што је потребно минерима за свакодневне послове налази се у магацину који је поверен Слађани Јакимовски, контролору експлозивних средстава на кривељском копу. – Зна се да је све то запаљиво и опасно, међутим, она поштује правила и обавља свој посао ведра и насмејана, понекад и сама минира покоју заосталу стену
Жене РТБ-а: Не боји се Слађа експлозиваРТБ, КОП „ВЕЛИКИ КРИВЕЉ“. – Слађана Јакимовска
обавља веома одговоран посао на површинском копу „Велики Кривељ“. Све што је потребно минерима за свакодневне послове налази се у магацину који је поверен овој младој жени. На крају сваког радног дана минери на скици, а она у дневнику бележи све детаље о минирању, колико је чега потрошено, колико враћено, како и где остављено. Зна се да је све то опасно, запаљиво и експлозивно, међутим, Слађана обавља свој посао без страха, насмејана. Школовала се за рудара, кад је дошла овде све су јој лепо објаснили, положила је стручни испит за рад на оваквим пословима и поштује правила која важе за минере. Уосталом, све је у вези с овим послом прописано законом и Слађа на та правила упозорава и друге који доспеју у „зону њене одговорности“.
Жене РТБ-а: Не боји се Слађа експлозиваСлађана је рударски техничар општег смера – за подземну и површинску експлоатацију. Најпре је, каже, била скептична у погледу свог избора, али кад је кренула на праксу, на копове и у Јаму, било јој је све занимљивије. Данас се каје што није отишла и на студије рударства. – Могла сам много више – уверена је Јакимовска, чији је отац био топионичар, деда рудар, а више од пола фамилије радило по РТБ-у. – По завршетку рударске школе 1998. године удала сам се, али нисам дуго радила, ако изузмем нешто мало времена код приватника. Посао у РТБ-у, у Кречани “Заграђе”, добила сам новембра 2010. године. „Водила сам папире“ односно податке о производњи на тамошњем копу и поткопу, али сам у Заграђу остала само два месеца. По потреби посла пребачена сам овде, у сектор минирања, односно у базу палилаца мина на површинском копу „Велики Кривељ“ и овде сам једина жена међу минерима.
Жене РТБ-а: Не боји се Слађа експлозиваДок ју је колегиница Славица уводила у посао који је овде обављала пуних 30 година Слађани је све било необично. Али, само дотле док није упознала чега све има у магацију, где шта стоји, док није отишла на коп и видела шта се ради са тим о чему брине. – Схватила сам колико је то одговоран и опасан посао, али и то да могу да га обављам – каже Јакимовска. – А, прво чему су ме научили била је одговорност, то јест да овде све мора да буде „цакум-пакум“. Минери ми ујутру дају списак материјала који им је потребан, обаве минирање и ако нешто врате све то забележим. Сваки дан се све пребројава јер стање у магацину и књигама мора да се сложи у грам и комад. Жене РТБ-а: Не боји се Слађа експлозиваНе сме да буде ни мањка ни вишка! На то су ме посебно упозорили и досад нисам имала проблема. Стално себе проверавам свесна да овде не сме да се погреши.
Сама помисао на разорну моћ експлозива није весела, али кад се човек стручно оспособи, а Слађана је положила не само за такозваног манипулатора експлозивом већ и за палиоца мина, онда нема страха. Јесте опасно, изазован је то посао, али кад год може она оде са минерима на коп. Са њима минира заостале комаде стена тзв. жолове, а једном су јој дали и да опали читаву серију, наравно, уз поштовање свих мера.
Жене РТБ-а: Не боји се Слађа експлозиваСлађа не може да напусти радно место све док се не заврши минирање, док се не раздужи материјал, док се не „испишу књиге“. Остане некад и поподне, ради суботом и недељом јер евидентира све што је у вези са минирањем не само на овом, већ и на коповима “Церово” и Заграђе. Али, никад се није покајала што је прихватила овај одговоран посао, првенствено због колега. – Најважније је кад човек има са ким да ради, кад му је пријатно да дође на посао, поготово ако више времена проводи са њима него са својима у кући. А, и овде смо као нека породица – каже она. – Зна се ко шта ради и немам шта да им замерим, а надам се ни они мени.Веома су позитивни и мислим да нисам могла да се нађем у бољој екипи.

Још повезаних текстова
В Љубиша Алексић
Више текстова Актуелно

Оставите одговор

Погледајте и

„Зиђин“ постао већински власник и „Невсуна“

За више од 1,66 милијарди канадских долара кинеска компанија преузела је (28. децембра) 89…