Жене РТБ-а: Сања Тодоровић (Електролиза)
Будно мотри да катода „изађе“ са четири деветке
Пратим технолошки процес – долазак анода, њихов изглед и хемијски састав, параметре електролитичке рафинације бакра. Свакодневно прикупљамо податке о оствареним производним резултатима, утрошку норматива, енергената, сировина по јединици производа. Моја одговорност још увек није толико велика, али посао јесте одговоран – рекла је Сања Тодоровић, самостални инжењер-технолог, у Електролизиној РЈ за производњу катодног бакра
ЕЛЕКТРОЛИЗА. – На улазу у Електролизину РЈ за производњу катодног бакра „добродошлицу“ вам најпре пожели топлотни талас (у зимским месецима овде је „пријатних“ тридесетак степени Целзијусових, док лети температура ретко пада испод 40. подеока). Ту су и испарења електролита која одмах непријатно „поздраве“ ваше очи и ноздрве. У пролазу наилазимо на мокре мајице натопљене знојем које су овдашњи радници непосредно пре нашег доласка пресвукли и окачили их да се суше. Петорица млађаних електролизера ручно спуштају тек допремљене полазне листове у каце где се одвија процес електролитичке рафинације бакра. Све то будно мотри и у свеску бележи Сања Тодоровић, самостални инжењер- технолог. И она је, као и већина ових момака, новајлија у овом делу Електролизе у коме је некада било 270 радника, а данас је тај број преполовљен. Сања је једна од пет жена у РЈ Електролитичка рафинација бакра (две инжењерке, две у непосредној производњи и једна на стоваришту).
Сања је рођена 1976. године у Бору, где је завршила основну и средњу школу, а на Техничком факултету (2003.) стекла диплому инжењера металургије. Наредне године запослила се у Ливници бакра и бакарних легура, обавила приправнички стаж и – остала без посла. Затим се удала, родила децу и, када су она мало порасала, поново се запослила 2012. у Флотацији Бор. Септембра те године прешла је у Фабрику бакарне жице, где је радила као инжењер производње у погону синтер-металургије и годину дана у Служби контроле квалитета. Крајем минуле године премештена је у ову радну јединицу Електролизе одакле излази блиставо наранџаста борска катода са четири деветке. Премда је овде само два месеца и тек упознаје и погон и технолошки процес, не крије своје одушевљење послом „који је занимљив, динамичан, стално се нешто дешава и има пуно обавеза“.
Наша саговорница додаје да помно гледа шта други раде, пита шта јој није јасно, труди се да се уклопи и да је досад много научила од старије колегинице технолога Бети Делић, пословође Далибора Николића и руководиоца РЈ Љубише Стаменковића. Притом искрено признаје да има још много тога да научи, јер се овдашњи процес производње много разликује од оног у ФБЖ и прате се други параметри и карактеристике. Иако су два месеца кратак период, њене колеге имају само речи хвале за њу. По свему судећи, ови људи и њихови односи су очигледан пример и доказ да тимски рад даје резултате.
– Моја одговорност још увек није толико велика, али посао јесте одговоран. Па, раде се оријентациони планови, извештаји за претходни месец, терминирање планова производње за наредни период. Податке прослеђујемо техничком руководиоцу и управнику Електролизе. По налогу претпостављених, обављам и друге послове у оквиру моје стручне спреме и занимања. Трудим се и да поштујем све мере безбедности и заштите здравља у погону. Али, највише ме одушевљава сарадња са колегама која је одлична – истиче Тодоровићева.
Ова надасве скромна жена је мајка две кћеркице (од девет и пет година). У настојању да помири и усклади пословне и породичне обавезе, допуњује се са супругом који јој, како рече, свесрдно помаже у томе.
