Жене РТБ-а: Слађана Миленковић (Коп „Кривељ“)

Тридесет пет година на дробљењу руде

Слађана Миленковић, пултиста на примарном дробљењу, и њене колегинице по сменама надгледају пражњење дампера у дробилицу да би брзом реакцијом спречиле евентуалне хаварије и оштећења, а посебно воде рачуна о безбедности људи који раде на систему од те почетне прераде руде до рудног склада. Не преради се увек исто – каже Слађа – али у последње време бележимо преко 90 тура за смену, а недавно их је било чак деведесет девет
КОП „КРИВЕЉ“. – Два дампера стигоше на рампу за истовар руде у примарну дробилицу. Слађана Миленковић, једна од пет жена које по сменама раде за пултом рудног дробљења, притском на дугме даде зелено светло једном од њих да сипа својих 220 тона. Корпа камиона полако се диже и руда крену у огроман левак дробилице. Плешући свој троми, али снажни плес звоно дробилице поче да крцка комаде стена као орахе. Руда нестаје доле у бункеру и одатле тракама путује ка одлагалишту. Потом ће на још два дробљења (секундарно и терцијално) да би се у флотацији претворила у кашу из које ће се, уз помоћ флотационих машина и реагенаса, одвојити оно племенито због чега кривељски рудари преврћу брда. Када дробилица прогута први “залогај” Слађана зеленим светлом даје знак возачу да сипа нови. Притом кроз прозорче будно пази да се у дробилици не заглави велики комад стене или неки метални комад од рударских машина, зуб багера, на пример. То може да оштети дробилицу, а онда стаје читава линија.
Тако Слађа целу смену проведе у трчкарању између прозора и пулта. Час је на прозору, час за пултом на коме прати и попуњеност бункера, и рад мотора дробилице, и траке… Понекад дневно командује истоваром преко деведесет дампера, а недавно је у своје блокче нека од њих уписала чак 99 камиона! И док дробилица задовољно “мумла” гутајући стотине тона бакарне руде, док се преко радио-станица мешају договори пословођа, руковалаца, мајстора… Слађана Миленковић, почиње причу о себи и свом послу, а пословођа Бојан накратко преузима њене обавезе.
–Рођена сам овде у Бору – каже Слађа – и завршила за руковаоца рударском механизацијом. Међутим, 35 година радим као пултиста. Тежак је то и одговоран посао који тражи велику пажњу јер током кипања камиона морамо бити спремни да реагуејмо на време. Ја пратим како камион сипа руду у дробилицу и пулт са комплетном технолошком шемом. У комуникацији са возачима помажу ми два семафора. Зелено добију кад је дробилица празна и кад то дозвољава и бункер испод ње. За тај део посла је потребно – каже Слађана – “око соколово” како бих уочила и брзо спречила евентуално оштећење дробилице. Непожељни комад метала потом извлачимо из „грла дробилице“ а превелику стену вадимо краном или разбијмо пнеуматским чекићем. Некад се и минира. За све то време на пулту пратим и амперажу мотора, транспортера, чланкастог додавача, температуру дробилице и њену амперажу. Значи, читав систем од дробилице до складишта руде.
Заглаве су ноћна мора оних који овде раде и зато највише пазе да до тога не дође. – Ако нешто могу да спречим, нема размишљања, реагујем одмах – каже Слађана. – Још већу важност посвећујемо безбедном раду и не почињем док се не чујем са свима са којима треба да се чујем. Проверим да ли су на свом месту сви бравари, машинци, пословође, прочитам књигу примопредаје (да видим шта се догађало у претходној смени) и тек онда крећем. Тросменски рад за жене није лак, поготово оне које имају децу. Ја већ имам и унуке, али све се постиже кад човек хоће и кад има добре колегинице и колеге.
Примарно дробљење је систем који, као и многи у рударству, ни тренутак не могу без надзора оператера. А, толико година рада у окружењу где постоје бројна правила изградило је и код Слађане дисциплинован став према обавезама. Тако јој, каже, ништа не пада тешко, а на темељима тог реда, рада и дисциплине градила је и свој однос са људима. Рудник не зна за празнике, али Слађанине колеге не дозвољавају да празници, а поготово Осми март прође незапажено за њихових пет колегиница са пулта. Цене их и као жене и као раднице.