Почетак Актуелно Жене РТБ-а: Слађана Траиловић (Површински коп РБМ-а)

Жене РТБ-а: Слађана Траиловић (Површински коп РБМ-а)

1 друго читање
1
0
1,487

Посао лакши уз осмех и лепу реч

 

На помоћ и разумевање колега, као једина жена у смени, увек може да рачуна јер су солидарност и колегијалност одлика коју рудари показују у свакој прилици
Жене РТБ-а: Слађана Траиловић (Површински коп РБМ-а)РБМ
. – У производњи Рудника бакра Мајданпек рударски „хлеб са седам кора“ зарађује и стотину жена које раме уз раме са својим колегама исписују нове странице вековне историје рударења у овом крају. Не возе тешка возила, не управљају багером и бушилицама, али представљају део ланца у којем нема слабих карика. На одговорним и најосетљивијим местима, предано и вредно, раде поверене им послове не приговарајући сменском и раду у тешким условима. Јер, “оне раде у руднику и живот им није лак”…
Моја неостварена жеља је да научим да управљам багером. Тешка возила ме не привлаче, то препуштам другима, али багер, то бих баш волела – каже Слађана Траиловић (43), једина жена диспечер у Руднику бакра Мајданпек. Од 17 година рада у РБМ-у, претходних 10 провела је на Површинском копу где је, најпре, радила на транспортном систему, потом као руковалац пумпних станица за одводњавање, а онда постала диспечер.

Посао диспечера физички није тежак, мада подразумева одговоран рад за који треба бити одморан и спреман јер захтева велику концентрацију, стабилност и смиреност. Након толико информација које се приме и проследе, пошто треба испратити сваку машину, свако возило и о раду, а посебно евентуалним проблемима, известити све који о томе треба да буду обавештени, понекад се осети умор и исцрпљеност. Али, не толико да се посао не обави како треба, са осмехом на лицу и уз лепу реч. Тако је лакше и боље за све. Пошто сам једина жена у смени, колеге се труде да ми олакшају посао, да помогну и то је оно на чему сам им захвална. Наш посао захтева тимски рад, функционишемо као целина са пуно разумевања, праве комуникације, поштовања, па чак и дружења.
Лекције о томе Слађана је савладала давно као неко ко потиче из рударске породице и у таквој живи. Јер, отац Миле је у заслужену пензију отишао из мајданпечке флотације, а супруг Жељко ради као возач тешких возила, па су “на послу колеге у истој смени, а супружници ван рампе”. У оба случаја, једно су другом најснажнија подршка, јер знају колико су одговорни и тешки послови које раде.
Уз колегијалност, солидарност је посебна одлика рудара коју моје колеге показују у свакој прилици, због чега сам, наравно, поносна, али и срећна што радим са њима. Рад у потпуно мушком окружењу има и мане. Не недостају ми мали женски разговори, али засмета када приметим да сам несвесно прихватила неки њихов, типично мушки израз. То су, међутим, ситнице, важно је да добро и одговорно радимо, да одлично сарађујемо, па и резултати не изостају. Јер, зато смо ту, да бисмо радили. А увек има и шале, али и добрих жеља сажетих у кратком рударском “Срећно” којим почињемо и завршавамо рад.

Још повезаних текстова
В Силвија Вукашиновић
Више текстова Актуелно

Један коментар

  1. Ljuba

    7. марта 2016. у 23:40

    Iskrene čestitke, Vedela sem da si sposobna ženska z širokimi obzorji. Ponosna sem da sem te spoznala tudi v luči svojih sodelavcev,

Оставите одговор

Погледајте и

Представљамо добитнике награде „Инжењер Шистек“

Иван Најденов: Човек кога награда неће променити Помоћник руководиоца Огранка ТИР за произ…